Борис Степанов

Што  се више ближи датум референдума на Албиону о будућности Велике Британије у саставу Европске уније, то је и више присталица тога да је боље да се Лондон ипак заувек опрости од Брисела.

Да је месец дана пре спровођења самог референдума (који ће бити одржан 23. јуна) резултат потпуно неизвестан рекао је чак и државни секретар САД Џон Кери. У интервјуу CNN он је нагласио: „Све зависи како ће људи да гласају. Ми ћемо поштовати резултат, ма какав он био“.  „Али ми, САД, мислимо да снажна  уједињена Европа заједно са Британијом, чији се глас и снага повећавају њеном присутношћу у ЕУ, да је  врло важна ствар. Не желимо да изгубимо ту допунску снагу коју, како мислимо, Велика Британија стиче као чланица (ЕУ)“ – додао је Кери.

За сада прелиминарна социолошка испитивања показују да 42% Британаца жели да Уједињена Краљевина остане у саставу ЕУ, 40% се залаже за њено напуштање ЕУ, а преостали се још нису определили.

Можда ће управо тај неопредељени део решавати питање „Бити или не бити Гордом Албиону у ЕУ“. А за сада – за њихове гласове се боре сви европски, британски и амерички пи-арови. Наравно, Дејвид Кемерон је од Брисела већ толико преференција добио, да Уједињена Краљевина де-факто већ више није део Европске уније, иако је формално и даље њен члан. Кемерон је успео да одбије све што му се у Европској унији није свиђало, и да за Лондон избори „специјални статус“. Набројаћу само неке олакшице које припадају Лондону. Прво – независност лондонског Ситија од европских регулатора. Друго чврсто придржавање принципа да у ЕУ функционише више валута (тиме је фунти стерлинга омогућен вечити живот). Треће, и најважније, Лондон је добио право да одбије даљу интеграцију. Дејвид Кемерон и његов тим без икаквих наредби из Брисела могу самостално да решавају у којим пројектима ће у ЕУ да учествују, а у којима неће. Ето тако – без икакве буке.

Уједињена Краљевина је тако вешто збунила бриселске чиновнике да је „brexit“ постао популарна појава и у континенталној Европи. Ако не на другим местима, а оно скоро половина становника Белгије, Француске, Мађарске, Италије, Пољске, Шпаније би хтела да се и у њиховој земљи одржи сличан референдум.

Природно, 23. јуна ће своју судбину Британци да реше сами. Како гласају – тако ће и да буде.  А суседи ће, што је такође врло важно, да сачекају резултате референдума у Великој Британији. Многе земље ЕУ имају довољно замерки на Брисел. Раскол у Европи је већ почео. А чиме  ће се завршити? То ћемо да видимо.

10 гласовa