Борис Степанов

Благо речено, односи између Атине и Берлина последње две године никако да се ускладе. Један од најважнијих министара немачке владе, министар финансија Волфgанг Шојбле, а њега још зову и покровитељ канцеларке, ових дана је изјавио да ће део грчких дуговања бити отписан само уколико та земља изађе из зоне евра. Берлин све јаче стеже Алексиса Ципраса како би овај стално правио све нове и нове уступке, и брже спроводио реформе. Без тога неће бити никаквих нових транши, а оне су неопходне како би могле да се враћају доспеле рате дуговања. Премијер Ципрас је све испаде господина Шојблеа назвао предизборном реториком и при том је подвукао да данас у Европи крајње неолибералне снаге губе тло под ногама. Грчки лидер је констатовао и да се Грчка никада неће сложити са новим играма Берлина, које иду преко леђа обичних становника.

Сада политичка елита Немачке отворено игра на ивици фаула. Према Ципрасовим речима Шојбле ће покушати да све у Европи убеди да би се без Атине у ЕУ живело много боље: „Они се играју ватром када играју у евро зони са две брзине: деобом и потпуним раздвајањем“. У Међународном монетарном фонду не подржавају у потпуности захтеве Берлина. Кристин Лагард и њени потчињени сматрају да Ципрасу не треба да се смањује буџет и да није потребно да се трошкови још више смањују. ММФ захтева испуњење само два врло важна услова: јасну фискалну дисциплину и убирање пореза. Осим тога, препоручује се да се смањи проценат „лоших дуговања“ и да се у Грчкој позабаве регулисањем банака. Према извештају ММФ-а реални раст БДП-а Грчке ће у 2017.години изнети 2,7%. Незапосленост ће се са 23,2% смањити на 21,3%. Државни дуг ће изнети 181% БДП-а. Претходни основни сценарио ММФ-а је претпостављао да ће раст дуга Грчке до 2060. године доћи до 275% БДП-а. Уз такав сценарио кроз 43 године потребе за кредитирањем би порасле до 62% БДП-а. Већ 2024.године за њих би морало да се троши 15% БДП-а Грчке.

Код таквих феудалних услова земљи прети вечита „дужничка јама“ из које би се извлачило неколико генерација Грка. Зато је сада прави тренутак да се покуша договор са Меркеловом и Шојблеом како они не би више затезали „кредитну омчу“ и како не би покушавали да Атину потпуно униште. Тим пре, што до јесени у Немачкој много тога може да се промени. Меркелова то одлично схвата. Само треба још да убеди своје бираче да Немци не треба вечито да финансирају Грке, баш као ни остале „сиромашне рођаке из ЕУ“. Берлин се спрема да направи скелет од јаких земаља Европске уније и да „непослушнике од малих земаља“ пусти да пливају како знају. Они који не потону ће се спасити.

4 гласa