Судбина српског народа се много пута у историји решавала ратовима од којих се сваки на крају завршавао миром, односно мировним споразумом, без обзира на жеље, резултате и степен задовољства сукобљених страна. Мир је увек добрим делом одржавао резултате на терену, постигнуте ратним дејствима, али је, такође, у свом значајном делу, био резултат интереса великих сила, односно вештине и умешности цивилног руководства да извојевани ратни резултат на најбољи начин угради у мировни споразум.

Скоро сваки пут кад су српски национални интереси у питању, што је потврдила историја, договорено је кроз мировне споразуме било на штету војно постигнутих резултата, умањујући тиме све оно што је изузетно тешко, уз многобројне жртве, часно и војнички извојевано. Херојски добијене битке, кроз борбе за сваку коту, линију, место, за сваког човека, доносиле су као крајњи војни резултат – одбрану територије и народа, и са собом јуначка дела многих знаних и незнаних бораца – што се олако жртвовало за зеленим столом, без обзира на методе и начине за постизање тих накнадних договора, у којима није учествовала ни војска ни њени легендарни команданти.

Неважно је да ли су питању само дебели фломастери који су мењали крвљу  исцртане границе, или су биле у питању људске слабости представника српског народа, обавештајне игре и притисци великих сила, лажна обећања и наивна веровања. Оно што је неспорно, осим што су потписани споразуми углавном били штетни по српски народ, и што се потом оно што се није могло одузети у рату, корак по корак одузимало у миру, и тиме обезвређивали постигнути војни резултати – показало се на крају да  мировни споразуми представљају само прелазна решења која ће се милом или силом променити већ за један мали историјски тренутак ( јер шта је за историју пар деценија…)

Те неправилно исцртане границе, зоне са специјалним статусом, дистрикти, коридори, трансферзале, прелазна ентитетска и друга решења, аутономије и посебни статуси – праћени с једне стране регионализацијом а с друге стране разним интегративним процесима – само су повећали међуетничке и националне тензије, терористичке, сепаратистичке, миграционе и друге екстремистичке догађаје – што ће на крају, најчешће у  функцији интереса регионалних и великих сила уз подршку локалних марионетских лидера власти и опозиције, ставити народе пред изазов нових сукоба и ратова, пред нова-стара врата пакла.

Чињеница, да је наш народ већином кроз историју водио одбрамбено-отаџбинске ратове, да се бранио, да су ратови били праведни – иако нема праведних ратова без обзира на резултате победника који пише историју јер из сваке сукобљене стране и из сваког појединог човека сваки рат извуче на површину и оно најбоље и најгоре – не даје нам право да верујемо да нам се историја неће поново догодити, и да се започети процеси против нашег народа неће наставити, односно да се злочиначке силе неће обрушити на нас, можда и силније него икад до сада. 

Посебну опасност за ”успаване победнике” носи ”мирнодопско” време између два рата. Савремени технолошки напредак, утичући на развој модерних ратних средстава за класична дејства, развио је и различите видове специјалног медијско-пропагандног рата који се као припрема за спровођење будућих војних циљева, под плаштом демократије и борбе за ”вредности и права појединаца”, води директно на штету тог истог народа.

Кад су Срби у питању, први корак кад оружје утихне, увек је уклањање свих ратних команданата и командира, као и свих оних појединаца из руководећег кадра који су, осим храбрости и непоткупљивости, доказали у рату да имају моћ хомогенизације и окупљања сабораца у одбрани отаџбине и њене части. Без обзира на методе њиховог уклањања из система одбране, и удаљавања од извршне власти – од превременог пензионисања до разних других ”решења” – , без прекаљеног искусног војног кадра на терену,  отвара се пут за дезинтеграционе процесе које воде потпуном слому војске, и безбедносног апарата. 

Уништавањем тзв. вишка војне технике, променом система војне организације и војне доктрине, са армијског на бригадни, потпуним смањењем броја људства, укидањем обавезног војног рока, преласком на НАТО стандарде, распродајом средстава, касарни, војних постројења или предајом инфраструктуре у цивилне често и стране руке, претварањем и стављањем дела јединица за учешће у мировним операцијама, разбијањем ланца командовања, морала, и система заштите тајности на свим нивоима, све до потпуног укидања читавих јединица од корпуса до одељења, процеси су који воде до нестанка целе војске, какав је случај са Војском Републике Српске. 

Док је код свих светских и регионалних сила широм земљиног шара, па и код неких земаља у нашем окружењу, већ деценијама, а посебно задњих неколико година, присутна трка у наоружању и појачавање укупне одбрамбене моћи – укључујући набавку одговарајућих средстава и враћање у функцију искусног ратног руководећег кадра – у државама где српски народ живи, процес је управо супротан, јер је у њима стање у области војне безбедности доведено до апсурда.

Техника и средства су претопљени у пећима железара, стајаће војске су нестале или су сведене на минорну силу која се ни са елементарним непогодама не може изборити, а под плаштом модернизације, искусни кадар са ратним искуством на дужностима у систему безбедности – укључујући чак цивилне и саветодавне улоге – је уклоњен, и исти практично не постоји.

Оно што је још опасније, тај ратни руководећи кадар, односно оно што од њега остало две деценије од ратова за југословенско наслеђе, кад су српски официри у питању, је у буквалном стању прживљавања, скрајнут ван свих токова власти, без достојанства и статуса, прогоњен, утамничен, обесправљен, једноставно доведен на руб елементарне егзистенције. Историја се и овде грубо поиграла с нама, па се тако понавља судбина још живих легендарних ратних команданата – хероја рата у Републици Српској, Српским крајинама, КиМ, – који завршавају свој животни сиклус попут судбине некадашњих војвода Мишића и Бојовића, или Милунке Савић.

Господо недржавотворни политичари, господо саветници, господо страни намесници, господо на свим извршним функцијама, ко год да сте, сви Ви који не размишљате о одбрани Републике Српске – доста је! Доста је више, јер је дошло време да се преокрену историсјки циклуси! Ма колико звучало претенциозно с наше стране ратних команданата и бораца који смо истински бранили, одбранили и створили Републику Српску – не дамо да буде и даље тако! Нећемо да наши унуци уче у књигама о томе како су официри и борци из Републике Српске доживели да умиру као да нису ни живели, и да се на крају спрдају с њима, да од часних легенди постану ”јадни старци” или ”залуђеници”, да прича о њима изазива сажаљење или подсмех. 

Сажаљење нам не треба а подсмех нећемо дозволити! Тачно је да нисмо више једнако млади и јаки, али будите сигурни да смо једнако спремни и једнако храбри, с тим да сада имамо и мудрост и савезнике! И зато не дамо! Не због нас. Понаваљам, не због нас, него због државе коју смо бранили и стварали, не дамо због ЧАСТИ ОТАЏБИНЕ! 

Да би успели да прекренемо ток историје у корист српских националних интереса, морамо се изборити да одбранимо нашу отаџбину – како? Прво, враћајући одмах прави статус и употребну функцију војно-полицијском руководећем кадру, али само оном херојском, доказаном у рату а никако оном који је огрезао у корупцији, ушао у разне политичке аранжмане, никако оном који је издао националне интересе или било који други начин компромитовао славна дела јуначког српског официра. И зато, треба да кренемо од главе, од нас самих. Као што смо у рату знали ко је какав, тако и сада треба формирати национално одговорна руководства у БОРС-у и другим организацијама која ће бити права, састављена безкомпромисно од најбољих, да би могла да се изборе са свим изазовима с којима се суочава наша отаџбина. Неки од конкретних предлога којим би се могли решити нагомилани проблеми су:

  • Ревизија рада и статуса, уз доношење и имплементацију новог закона о БОРС-у и борачко-ветеранским организацијама, укључујући и све статусне промене, начин рада, организовања, управљања, одлучивања, финансирања…
  • Отварање и стављање у функцију читавог низа нових државних тела састављених од најискуснијих припадника борачке популације која ће бити у пуној функцији одбране и безбедности отаџбине и бити оперативно на раполагању Председнику државе, Председнику Владе, Министру ресорног министарства, и Министру МУП-у РС.
  • Израда и усвајање новог регистра бораца са тачним пописом, праведном класификацијом и правилном категоризацијом демобилисаних бораца-ратних ветерана
  • Запошљавања радно-способних ратних ветерана, њихових потомака, по усвојеном акционом плану
  • Реализација пројеката из новоформираног Фонда за помоћ радно неспособним ратним ветеранима и члановима њихових породица.

Актуелно геополитичко стање у свету и региону, безбедносно стање у окружењу, дисфункционалност ентитетске са властима БиХ, различите перцепције, примена двоструких стандарда, и различит третман спољних и унутрашњих претњи (међународни тероризам, релегијски прозелитизам и клерикализам, екстремизам, велике миграције народа, претње националним сукобима, расна и верска нетрепељиовст, организовани криминал…) повећавају безбедносне ризике по Републику Српску. Неадекватна минијатурна војска БиХ нема ни капацитет ни организационо-теничке могућности, нема ни синхронизацију команде која би на исти начин за потребе одбране земље третирала и реаговала на претходно поменуте сложене безбедносне изазове, па иста не може бити у функцији одбране државе српског народа. 

И зато, док се чека поновно формирање самосталне војске до чега ће сигурно доћи, с једне стране враћањем свих изворних дејтонских надлежности, и с друге стране, снажним економским и државотворним јачањем Републике Српске – кроз или без процеса референдумских изјашњавања - потребно је остварити припремне функције за повратак ВРС под окриље државе. Са војском ћемо имати потребне елементе војно-безбедносног апарата који ће моћи адекватно да одговори на све актуелне и будуће безбедносне изазове у земљи и окружењу, и буде у пуној функцији стабилности државе, заједно са другим стубовима одбране попут МУП-а РС који пролази и који ће као и сама држава проћи координарано са новом-старом војском и службама безбедности озбиљан систем јачања, развоја и модернизације. 

Зато са овог места дајемо конкретне предлоге Председнику, Влади и Скупштини РС да покажу одговорност и уважавање, али и државничку мудрост и храброст, тако што ће као први корак усвајања и спровођења предложених мера које ће враћањем достојанственог и функционалног статуса ратним командатима и борачкој популацији припадницима ВРС и МУП-а бити у функцији одбране државе – да формирају стално војно безбедносно тело које би функционисало као Национални савет за безбедност, односно као Војни савет и које би одмах по свом конституисању кренуло у координацији са надлежним државним органима у процес израде акционог плана за спровођење свих поменутих, као и других мера. 

Такође, предлажемо им да одмах формирају посебно државно тело са најбољим стручњацима правне и законодавне струке како би исто радило искључиво за потребе оптужених бораца и давало им комплетну правну, саветодавну, техничку и сваку другу помоћ пред неоправданим оптужбама којима су они изложени. Нове оптужнице и нови спискови бораца за процесуирање, недозвољена ретроактивна примена закона током поступка, непоштовање међународних пресуда Суда правде из Стразбура, двоструки стандарди суђења оптуженима од стране Тужилаштва и Суда БиХ на бази националне припадности, на жалост уз подршку дела припадника нашег народа на високим функцијама судског и безбедносног апарата БиХ – траже одлучан одговор државе и хитну реакцију. 

Новоформирано владино тело би било веома корисно јер би директно информисало Владу о стању и случајевима на терену, па би иста могла брзо и јавно да реагује и чак престане са сарадњом и признавањем Суда и Тужилаштва БиХ показујући тиме Сарајеву и другим чиниоцима да постоји јасан и чврст одговор на нелегитимно и нелегално тужилаштво и суд, и нечасне намере центара моћи који су крајње пристрасни. 

Ми само тражимо правду за наш народ, ми тражимо да се поштују наша права, слобода кретања и да имамо одговарајући статус који нам припада. Не заборавите да је добар део нас у Србији, али не својом вољом, већ принудно у изгону, и зато се запитајте: ко су ти који су на добитку ако се ратни команданти физички раздвајају од Републике Српске онемогућавајући им на тај начин да буду тамо где желе, и где су најпотребнији да помогну отаџбини?!

Да би остварили свој крајњи циљ – потпуну и дугорочну одбрану и развој наше слободне и независне отаџбине – потребна нам је војска.  Иако се ми не залажемо за рат, већ јасно и чврсто за мир, јачајући нашу одбрамбену снагу бићемо превентива а не претња безбедносним ризицима и изазовима, јер ко не улаже озбиљна средства у војску у миру, скупо ће га коштати улагање у рату, ако до њега дође. 

Ми праву базу искусних кадрова за нашу војску имамо, то је ветеранска борачка популација. Она ће, будите сигурни, без обзира на све покушаје манипулација, политичких и других подела, и покушаја окупљања исте зарад рушења РС – ако поступите на исправан начин – знати да препозна одговорну државничку улогу политичара и храбру и саборну улогу њених ратних команданата – који ће, добијањем статуса и достојанства и функционалних могућности за рад, бити у пуној функцији одбране државе и части отаџбине, што је за нас први и једини циљ, и разлог нашег поновног окупљања!

За извршни одбор удружења

ЧАСТ ОТАЏБИНЕ

Јован Н. Шиповац

1205

076872
Делегација „Част Отаџбине“ и „Ветерана Републике Српске“ са министром унутрашњих послова Републике Српске
Прочитај без интернета:
24 гласa