ЊЕГОШ КАО ПОЛИТИЧКИ КОМЕНТАТОР

Где год да пођемо, не можемо без Његоша и „Горског вијенца“. У овој архетипској србској књизи као да су одговори на сва наша питања (а није их мало). Нашао се у „Вијенцу“ и одговор на питање фарсичних, тобожљих сукоба премијера Александра Вучића, првака србијанске кловнократије, са Хрватима, Шиптарима и другима, који су му потребни кад хоће да докаже како је он велики „патриота“, а нарочито уочи избора.

Па шта вели Његош?

У једној од сцена великог спева, Црногорци сабрани да се договорају о одбрани своје вере и србске народности, угледају потуричку свадбу, на којој има и њихових истоверника и саплеменика. Сватови православци и сватови муслимани изазивају једни друге: потурице певају о својим јунацима, попут Алије Ђерзелеза, Илдирима (Бајазита) и Будалине Тала, а Срби им узвраћају позивајући се на Марка Краљевића, Милоша Обилића, Комнена Барјактара и Старину Новака. Рекао би човек: тежак сукоб! Али, није; то је само свадбарско инаћење које нема никакву праву тежину.

Зато се много љути славни Вук Мићуновић, па даје свој коментар, називајући црногорске сватове „потрпезним кучкама“, „Бранковићима“ и „лижисаханима“. И додаје, у свом стилу: “Безобразне, обрљане курве,/ повукуше те нам образ грде!/ Јуначкога не знају поштења,/ а не би се вукли са Турцима./ Мрзни су ми они него Турци/…/“

Шта би тек данас рекао Вук Мићуновић?

ХРВАТСКА ОКУПАЦИЈА СРБСКОГ ПРИВРЕДНОГ ПРОСТОРА

Вучић повремено прави патриотске „испаде“ против хрватског шовинизма и србофобије(1). Али, наравно, све је то фарса: јер, Хрватска суштински влада привредним простором Србије. То значи: умногоме влада Србијом. О томе пише Љубиша Морачанин у свом тексту „Србија – хрватска економска колонија“: “За свега петнаестак година, од петооктобарског пуча до данас, хрватски капи­тал је кроз своју тајкунску пирамиду оства­рио пуну контролу над производњом и про­метом ланаца исхране у Србији. Према по­дацима Хрватске народне банке само у пе­риоду од 2005. до 2011. године Хрватска је у Србију инвестирала 490 милиона долара, док се претпоставља да је у последњих пет година тај износ готово удвостручен. Већина тог новца утрошена је на куповину српских предузећа везаних за пољопривреду и пре­храмбену индустрију, као и ширење трговин­ских ланца за дистрибуцију прехрамбених производа, мада има и других занимљивих улагања. За исто вријеме, инвестициона улагања српских фирми у Хрватску износила су чак 14 пута мање, свега око 50 милиона дола­ра, највише због баријера које су, од стране хрватске државе, највећим српским инвести­торима, наметане приликом покушаја уласка на њихово тржиште, при чему је коришћен читав спектар дестимулативних мјера по­чев од бројних нецаринских баријера, пре­ко нелојалне конкуренције домаћих фирми и отворене дискриминације српских предузећа у приватизацији хрватских фирми или добијању већих послова на тендерима. Тако је “Денјуб фуд групи” ускраћена купо­ вина Карловачке мљекаре иако је дала једину валидну понуду; београдски “Комтрејд” је на једном тендеру у Хрватској имао најнижу цијену, али је посао добила другопласирана фирма; а ни компаније „Галеб група“ и „Делта“ упркос најбољим понудама на тендеру, нијесу успјеле да реализују своје инвестиције. Занимљиво је да српска држа­ва ни у једном тренутку није одговорила реципрочним мјерама, што је уобичајена прак­са приликом оваквих појава у билатералним економским односима. Највећи хрватски инвеститор у Србију је хрватски државни тајкун Ивица Тодорић који је свој улазак на српско тржиште за­ почео тиме што је, фебруара 2013. године, његова фирма „Агрокор“ за 10,25 милиона евра купила београдски „Фриком“ (фабри­ку смрзнуте хране и сладоледа), а убрзо су се у његовом посједу нашли и фабрика уља „Дијамант“, Кланица у Пландишту, Кикинд­ски млин, фабрика минералне воде „Миве­ла“, а затим и трговински ланац „Идеа“, Нова Слога из Трстеника итд. Своју доминацију на српском прехрамбеном тржишту, Тодорић је крунисао куповином словеначког трговин­ског ланца Рода који је у Србији имао вео­ма разгранату дистрибутивну мрежу. Све у свему, Тодорићеве компаније данас у Србији запошљавају преко 7000 радника, а он сам на челу је последње Форбсове листе регионал­них моћника. Али, није он једини. Хрватска „Атлантик група“, чији је власник хрватски тајкун Емил Тедески постала је власник „Соко Штарка“, „Гранд прома“ и извора и фабрике минерал­не воде „Паланачки кисељак“. „Мљекара Ла­ура“ је купила „Сомболед“ из Сомбора, док је „Виндија“ купила „Млекару Лајковац“, фабрику сточне хране „УНИП“ из Ваљева и осам фарми Агрожива у Пландишту./…/Све у свему, данас у Србији послује више од 200 предузећа у власништ­ву хрватског капитала. Не само да су отвори­ ли своје подружнице, већ су Хрвати купили и неке од наших највећих брендова, као што су „Смоки“ и „Бананица“. Након што је Ивица Тодорић, власник „Агрокора“, преузео „Рода трговине“ и „Мер­катор С“, Србија је ближа томе да постане колонија, јер ће домаћа роба све теже долази­ти до трговина које послују код нас. С обзиром да је већина великих трговинских маркета у рукама хрватских привредника, домаћим при­ вредницима постаје врло тешко да пласирају своје производе у сопственој земљи. /…/Уз све то, иде и хилјаде хектара плод­не землје, посебно у Војводини. Само предузеће „Дијамант аграр“, дио компанија „Дијамант“ у власништву Тодорића, влас­ништво је око 4.500 хектара обрадивих повр­ шина у Војводини. Тодорић је, замислите ово, кроз ирску фирму „Балтик проперти ин­вестментс”, власник још око 10.000 хектара ораница у српској житници./…/

Није само храна оно што занима хрватски капитал у Србији. Блиски Туђманов пријатељ и један од првих финансијера ХДЗ-а, Анте Жакула, контролише преко 40 одсто производње и дистрибуције књига за основце у Србији, као власник београд­ског „БИГЗ школства“, а одмах иза њега слиједи хрватски бизнисмен Данијел Ждерић („Нови Логос“)! Поменута двојица, уз Словенца Рока Кватерника (издавачко предузеће „Клет“), од продаје школских уџбеника само ђацима од петог до осмог разреда, у Србији зараде око 36 милиона евра годишње а да притом ништа не улажу, нити у Србији плаћају по­рез. Иначе, годишњи промет уџбеника у српском образовању процјењује се на 100 ми­лиона евра./…/         Иви­ца Тодорић и Емил Тедески, нијесу обич­ни пословни људи, већ хрватски државни тајкуни, који су за своје пројекте добили но­вац и гаранције директно од хрватске државе!(2)

ЛАЖНА ОДБРАНА КОСМЕТА

Александар Вучић (уз прећутну асистенцију Томислава Николића) кључни је кривац за предају Космета у руке лажне шиптарске НАТО државе. Он то повремено прикрива запаљивом реториком. Најновији случај је воз који је требало да са, србским знамењима, уђе у Косовску Митровицу, а све у функцији Вучићеве предизборне кампање. Наравно, то је била лаж; Вучић је, одмах после ове фарсе, у Бриселу поново шенио пред Могеринијевом (3), док је Николић (опет у предизборној кампањи) давао громопуцателне изјаве(4).

А све је просто и јасно. Вучићева власт је више издала Србију него Тадићева власт: потписивањем Бриселског споразума она се, суштински, одрекла Косова и Метохије као дела Србије. У свом излагању на Правном факултету у Београду 2015, Коста Чавошки је изложио какву је издају према Космету починио Вучићев режим. Знамо, али да се подсетимо: Статус Косова и Метохије није, међутим, промењен само противуставним актима самозване косметске државе већ и споразумима које je Влада Србије закључила у Бриселу са владом те исте државе. To су:1. Споразум о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје АП Косово и Метохија; 2. Споразум о посебном начину обраде података садржаних у катастру земљишта за АП Косово и Метохија; 3. Споразум о контроли преласка административне линије опрема АП Косово и Метохија; 4. Споразум о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са територије АП Косово и Метохија који не обављају делатност по прописима Републике Србије; 5. „Први споразум који регулише нормализацију односа“ између Владе Републике Србије и самозване косметске државе (познатији као „Бриселски споразум“); 6. „План за примену Бриселског споразума“ и 7. Споразуми о телекомуникацијама и Споразуми о енергетици Владе Републике Србије са владом самозване државе косметских Арбанаса. Према садржини и произведеним правним последицама то су прави међународни уговори, иако нису на Уставом предвиђен начин – потврђивањем од стране Народне скупштине (члан 99 став 1 тачка 4) – постали саставни део унутрашњег правног поретка. Њихово, пак, закључивање био je изричити услов који je поставила Европска унија да би Србија могла да остане кандидат за улазак у Европску унију.“(5)

Ако се томе дода чињеница да Шиптари купују станове у Нишу, и да Вучићев режим не чини ништа да то спречи, онда све постаје више него јасно.(6) Србија се, поред хрватске окупације, припрема да буде и делимично окупирана од стране шиптарских парадржавних структура, које свакако стоје иза својих грађана што вршљају по Нишу.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Србијански лижисахани повремено певају епске песмице, позивају се на Марка и Милоша, али су, у ствари, издајници Србства и разоритељи свега што нам је остало као слободном народу. Само она власт која ће зауставити продају Србије хрватским тајкунима, ограничити њихову пљачку наших ресурса и поништити споразуме који Косово и Метохију дају НАТО-у и Шиптарима на управу биће наша власт; и њена дела ће се одмах препознати, по хистерији Империје и претњама што ће нам бити упућене. Али, таква власт ће знати да ово није 1999, и да она своје интересе може да брани помоћу савезника попут Русије. Потребна је храброст и одлучност да се срамни положај ове земље промени; али, потребна је и мудрост у свету који се из корена преустројава, да би настао бољи и праведнији поредак мултиполарности, тако неопходан, од западног тоталитаризма уморном, човечанству.

Фарсично-кловновским гласовима  садашњих властодржаца који тобож „прете“ непријатељима Србства на Балкану свакако да не треба веровати; можемо веровати само конкретним делима која ће показати да је власт поново дошла у руке овог народа, мученичког, али још увек Божијег.                                                                                                                                

УПУТНИЦЕ (Интернету приступљено 25. јанауара 2016)

  1. informer.rs/vesti/politika/87602/VUCIC-UOCI-SKUPA-DONJOJ-GRADINI-PORUCIO-Gde-ustase-pravile-svoju-bozju-drzavu-ubijajuci-decu-cemo-pevati-Boze-pravde;rs.n1info.com/a214119/Vesti/Vesti/Vucic-napustio-Brisel-zbog-hrvatske-blokade-poglavlja-26.html
  2. Љубиша Морачанин: Србија – хрватска економска колонија, Српске новине, број 88/ август 2016, стр. 62-63
  3. paznje/http:/;/www.blic.rs/vesti/politika/sastanak-u-briselu-vucic-dogovorili-smo-seriju-dijaloga-sa-pristinom-i-da-svi/m2195vb
  4. www.pravda.rs/2017/01/24/nikolic-u-briselu-ako-misle-da-eu-moze-da-nas-uceni-grdno-se-varaju/
  5. „Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ“, Београд, Правни факултет Универзитета у Београду, 2015, стр. 35-45.
  6. www.politika.rs/scc/clanak/360597/Albanci-i-legalno-kupuju-stanove-u-Nisu
45 гласовa