Срби имају пословицу „Лажи тако да може да се котрља“ коју би новинар који имало   држи до форме увек користио, када ствара текст по поруџбини!

У празничном троброју Вечерњих Новости (30.април,1.и 2.мај) за тзв. „празник рада“, сервиран је читаоцима срамни памфлет а не репортажа истраживачког новинарства.

Управо када се навршава двадесет година од етничког чишћења Срба из Западне Славоније, дела њиховог историјског етничког простора са кога су отерани тзв. ВРА

„Бљесак“ („војно-редарствена“ акција) из зоне под заштитом УН  Резолуцијом 721 (Венсов план) и штићени од снага УНПРОФОР-а, које су по наредби НАТО-а  храбро побегле у дубину територије Р Хрватске, препуштајући  српско  цивилно становништво на немилост потомака хрватских фашиста из времена НДХ, изашла је „репортажа“ о Легији странаца и њеним „дивотама“!

Новинар се чудом начудио и описом накитио средиште поменуте војне формације, као да је Гарда војске Србије јер се ето и њој заломила некаква годишњица, па се и то морало у каснијим бројевима новине поменути.

Ретко ће се ико моћи отети утиску као читалац, да је у питању регрутно-пропагандни позив за упис у формацију која је тако проблематичне историје да је иоле озбиљан познавалац њене ратничке „традиције“, баш и не би толико здушно хвалио!

Желећи младе (евентуално луде!) Србе да импресионира значајем припадања легији, сервира им новинар податак да је чак и Петар Карађорђевић био њен припадник, и то након завршетка познате војне академије СЕН СИР (са благом препоруком да се тамо и заљубио у легију!).

Опис кодекса части легије странаца детаљан је као конкурс за Гарду Србије, са нарочитим нагласком да криминалцима(?) сада тамо нема уточишта!

Изричито је наглашено да припадници легије никада не ратују против своје матичне државе, којој су припадали док нису стекли „своју нову мајку“-ЛЕГИЈУ!

Данас, у време обиља текстова на Википедији, и није баш препоручиво толико безобразно лагати, али новинар је домаћи задатак одрадио за сваку похвалу!

Нагласио је да данас део јединице легије стационира у УАЕ (Уједињени арапски емирати) где брижљиво чува нафтне изворе од исламских фундаменталиста!

Ипак „заборавио“ је неке ситне детаље на које га треба подсетити истине ради, а неупућене читаоце упутити у могућу позадину ове јединствене (по лагању и безобразлуку!) репортаже „истраживачког“ новинарства!

Пре три века, у тадашњој царевини Аустрији постојале су војне формације које су се називале „фрајкор“(добровољачке јединице) и у којима су Срби већински били војници а многи и подофицири постали, након обуке и стицања ратног искуства!

Ти су Срби пред отоманским зулумом избегли у Аустрију, из невоље своје ухлебљење пронашли у тим војним јединицама, а многи су тако и основно војничко знање стекли.   Хришћани у Отоманској царевини тада нису војску служити могли, нити су војно знање стећи смели!

Карађорђе Петровић, деда потоњег краља  Петра, тако је занат војни испекао и чин подофицирски стекао, да би се за слободу Србије борио а не за проширење те Аустрије!

Унук његов, Петар Карађорђевић у моменту избијања француско-пруског рата одлучио је да помогне одбрану француске земље од германских завојевача, а не да као пустолов похрли у далеку јужноамеричку џунглу, где би помогао окупаторима да „цивилизују“ домороце. Петар Карађорђевић је као припадник легије странаца једино могао учествовати на француској страни, и борити се код Седана. Као француски официр а пруски заробљеник, упознао је Павела Штурма, лужичког Србина који је командовао обезбеђењем у тврђави. Након дуготрајних разговора, Штурм је напустио пруску војску и отишао у кнежевину Србију, да тамо настави цивилни живот. Као добровољац ће учествовати у српско-турском рату и због показане храбрости и војног умећа, биће примљен као официр у српску војску. У потоњим ратовима постаће високи војни заповедник и биће чак и командант једне српске армије у Великом рату!

Петар Карађорђевић ће своје војно образовање искористити у устанку крајинских Срба 1875-1878.године да збаце турски јарам, али ће им Аустро-Угарска уз помоћ   европских великих сила наметнути свој јарам, а Петра присилити да сигурност ипак потражи у царској Русији, а не у француској легији странаца.

Тек после Великог рата француска легија странаца постаје популарна, захваљујући неколико плаћених филмова о њеним „афричким авантурама“.

Током Другог светског рата стационирана је у Северној Африци, где се чак оружјем бори против земаља антифашистичке коалиције, након искрцавања савезника. Тек споразум са „Слободним Французима“ утиче да прелазе на страну савезника.

После Другог светског рата, њене ће редове попунити у највећем броју припадници немачких фашиста из СС-а, и скоро цела јединица легије која је стационирана у Индокини говориће између себе немачки, томом извођења својих борбених дејстава!

У Индокини је изгинуло седам класа питомаца СЕН СИРА као француски официри и знатан број фашиста као војника у формацији легије, у покушају да се силом наметне окупација домаћем становништву.

Након прљаве епизоде у Индокини, следи још прљавија епизода из рата за алжирску независност, и многобројних злочина који су почињени управо од тих легионара.

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у легији је било далеко више Хрвата него ли Срба и тек понеки муслиман, јер је француска војска традиционално католички усмерена.

Распад заједничке југословенске државе деведесетих година прошлог века, у легији је затекао знатан број Хрвата којима је одмах омогућено да легално напусте формације, да би се борили против наводног комунистичког режима на страни „младе хрватске демокрације“, како је презентовано читаоцима тадашњих новина.

Део припадника легије (Срби, Хрвати и муслимани) пребачен је по наређењу своје команде у Сегедин у Мађарској, где је био смештен НАТО-ов прислушни центар за праћење комуникација у Југославији, и сазнања су поред команде НАТО достављана и хрватској, терористичкој страни, у време када је та Југославија била чланица УН и међународно призната држава! Толико о томе да легија није никада користила своје припаднике против њихове матичне земље!

Бивши легионари Хрвати одмах су организовали кампове за обуку и припрему неоусташа у оружано-терористичким акцијама против ЈНА, као легалне војне формације у Југославији и против припадника Милиције Крајине који су били део система ТО а не никаква паравојна формација, како их данас службено означавају у Специјалном суду Србије и у СОРЗ (служба за откривање ратних злочина) МУП, где су истовремено припадници неоусташких терористичких формација ЗНГ, означени као легална формација „хрватске војске“!

Многобројни злочини над српским цивилима почињени су у организацији бивших легионара који су стекли високе чинове у тзв. „хрватској војсци“ поносећи се поред легионарских одликовања, и одликовањима новостворене хрватске државе за ратне злочине и етничко чишћење над Србима!

Током злочиначких акција хрватске војске над српским цивилима у РСК, у операција ма „Масленица“ и „Медачки џеп“, били су припадници француске легије странаца као формација УНПРОФОР, у непосредном контакту са бившим припадницима легије који су тада били припадници „хрватске војске“. Свесно кршећи свој статус неутралности, омогућили су легионари да припадници хрватске војске кроз линију УНПРОФОР дођу иза леђа припадницима СВК и Милиције Крајине, о чему је влада РСК обавестила и генералног секретара УН, али и владу и војску СР Југославије као гаранта безбедности РСК. Новинар се могао и потрудити да се о свему томе макар поближе информише на НЕТ-у, пре овако безобразног лагања!

Чим је избио грађански рат у БиХ, упућени су међу НАТО обавештајцима и француски војни обавештајци на терен, у саставу разних „хуманитарних“ организација. Они одмах  контактирају бивше припаднике легије странаца на југословенском простору, увезујући их у јединствену информациону мрежу сарадника, без обзира на њихову националну припадност и тренутно ангажовање у рату. Тако је још једном потврђено радно правило – „једном легионар, увек легионар“!

Још увек није у целости расплетена та замршена мрежа, у коју су увезани многобројни злочини који се без доказа приписују Србима а почињени су на спорним локацијама углавном против цивила, јер је „наручилац“ (НАТО) користио водеће светске медије у сатанизацији само Срба, који су се одупрли неофашистичком разбијању своје заједничке државе, коју су агресори разбијали и споља и изнутра.

Током агресије на Србију у злочиначкој операцији „Милосрдни анђео“, покушали су бивши легионари да реализују акцију „ПАУК“ у чему су успешно онемогућени, а након петооктобарских „демократских промена“ потрудио се део „свесних“ новинара да се у државној организацији та терористичка акција прикаже као „сан малог Ђокице“ када се преједе чоколадице! (вероватно „СНИКЕРС“).

Улога бивших легионара у самом петооктобарском догађању још није објективно приказана, упркос покушаја разних придружених чланова да покушају њену продају по моделу рог за свећу!

Док Шиптари под НАТО подршком уз ангажовање бившег хрватског генерала Агима Чекуа (који је пљунуо на официрску заклетву својој земљи и постао терориста, активно сарађујући са припадницима легије на Задарском подручју деведесетих година прошлог века) стварају тзв „војску Косова“, која треба да изврши етничко чишћење остатка српског народа са његове колевке државности, усуђује се неко у Србији да објави регрутно-пропагандни позив Србима да се обучавају за страну, доказано антисрпску формацију, која у далекој земљи чува америчку нафту!

Да ли је важније чувати америчку нафту на другом континенту, у туђој униформи као безбедносни приоритет, док шиптарски терористи угрожавају Србе у кумановској и прешевској котлини?!

Оркестрирани урлик НВО и чак изјава актуелног министра против организовања кампа за децу, у ком је програм младих извиђача као у било којој земљи колевци демократије, али у организацији СПЦ, упућује на размишљање, зашто је новинар „заборавио“ мали детаљ са обуке легионара, одлазак на обавезну недељну мису у РКЦ, или је можда официр за медије у команди легије, случајно превидео тај неважни „детаљчић“, као и горе изнете.

пс. – Да ли је можда и раздрагани новинарчић као награду за свој текст, на полигону легије пуцао из МАS-а? (МАS је назив француске аутоматске пушке, којом су наоружани припадници легије).

Хоће ли зато и њега прозвати „еманциповане“ из НВО, за милитаризацију (као непослушно дете!)?

36 гласовa