Срби имају пословицу – Ако лаже коза, не лаже рог – којом казују да нешто није истинито.

Да политичари умеју заобићи истину то није тајна, само вештина изношења своје истине има правила за „потрошаче“ како се нажалост код многих третира народ ком се покушава сервирати своја „истина“, као једино прихватљива.

Пред пут у „трећи Рим“, покушао је казанџија да удовољи диливери пријатељима, фактору и многобројним конзументима НЕД зелембаћа, својом исповести како настоји да убеди прво свештеника СПЦ у преку потребу да се позове у госте РКЦ папа, који носи наслов „наследника“ столице Св. Петра (наравно, дат од послушника РКЦ а не од свих хришћана)!

Казанџија тако трезан доспеде на клизав терен, где му ни стаклене гаће не помажу да ожиљци не буду виђени.

Изјава да је РКЦ папа посетио Републику Српску, пример је злоупотребе догађаја у јефтино политикантске сврхе.

Казанџија или не зна или неће да зна, ал онај ко је то писао свакако зна да руководство Републике Српске никада није добило сагласност за позив римском папи у нежељену посету, од тадашњег првосвештеника СПЦ – Павла, који је имао јасан и принципијелан став о улози РКЦ у геноциду над Србима, где су хрватски фашисти (римокатолици и муслимани ) само технички извршиоци злодела.

Покушавајући да потпуно сломи сваки детаљ државности Р Српске, добивен у Дејтону као међународно признање за оружани отпор неофашизму под НАТО капом, договорили су окупатори и посету РКЦ првосвештеника и притом посвећење Ivana Mertza (аустријског Немца а не Хрвата) у Бања Луци, где је случајно завршио тамошњу гимназију у време Аустро-Угарске насилне владавине.

Отац му железничар службовао у околини, био управник сеоске железничке станице, често премештан као поуздан кадар окупационе управе.

Цинизам католички нема граница, и за место посвећења Mertza-a изабра се РКЦ самостан на Петрићевцу (део града БањаЛуке), управо где је столовао чувени усташки кољач, фра “Сотона“ како га прозваше логораши у Јасеновцу док је био управник тог губилишта.

За управника логора Јасеновац, постављен је фра Мајсторовић-Филиповић Мирослав као награду, јер је организовао покољ српске деце у основној школи у селу Дракулићи, на периферији Бања Луке.

Упркос разложног протеста тадашњег руководства Р Српске, посвећење је помпезно наглашено и још помпезније проведено.

Организован је караван аутобуса од десетак хиљада католичких верника из суседне Р Хрватске, уз наглашено присуство наводно протераних бањалучких Хрвата, који су управо у организаци ји РКЦ успешно мењали своје куће и мања са злостављаним Србима у приградским насељима Загреба, по моделу – дати горе за боље, – и још се приказати жртвом („Латини су старе варалице“ – народна искуствена изрека) која ипак у Бања Луци раздрагано дочекује нашег светог оца, притом машући ватиканским заставицама!

Плашећи се Гавриловог принципа, врвила је позорница догађања разним чуварима реда, што јавним што тајним, а достојанствени српски народ по успутним улицама организовао је спонтано палење свећа за душе поклане деце из Дракулића, које својом безобзирношћу вређа и папа и потомци кољача!

Mertz је изабран за посвећење, јер је био организатор католичких лаичких редова у краљевини СХС након завршених студија у Француској.

Тамо су у католичкој земљи почели оснивати лаичке редове РКЦ, који су помагали политичким странкама које су истицале ослонац на хришћанске вредности.

После повратка са студија, Мерц је основао неколико лаичких мушких и женских редова чији чланови одмах постадоше усташко језгро, јер му је помогао тадашњи надбискуп Шарић као Врхбосански првосвештеник и истакнути србождер, још из времена Аустро-Угарске!

Током постојања НДХ, истицали су се Mertz-ovi следбеници и лаици и свештеници у злочинима, те је зато после победе над фашизмом у Југославији забрањен рад тим католичким лаичким редовима.

Обновом неофашистичке идеологије, у новонасталим државама обновљен je рад тих лаичких редова те посвећење Mertz-a има и политичку тежину, као изражена србофобија. 

Србијанским петооктобарцима није страно да презиру српске жртве, па и да багателишу улогу РКЦ у геноциду, јер пут у ЕУ и НАТО за њих нема цену, они су потомци ударника бравара Броза који је успешно проводио политику братства-јединства (читај србофобије), a они настављају. Да се додворе ЕУ и НАТО господарима, обећаше одмах у Београду да ће свакако Павле, српски патријарх доћи на виђење са римским папом.

Млађани министар Свилановић, обелио је зубе упорно наговарајући првосвештеника који има горко животно искуство и Србин је из Западне Славоније, те добро познаје „мисионарску“ улогу РКЦ свештеника, од којих је неколико хиљада учестовало у геноциду.

Казанџија тврди упорно да је он аутохтони српски домаћин, ал` му ставови почесто нису аутохтоно српски, заноси помало на про католичко-протестантску страну и видљив улизички став према НАТО, а уста му притом пуна Русије и Руса (ал што даље од његове назови прћије, поручују следбеници ЕУ и НАТО!).

Став и однос према Ватикану који има првосвештеник руски, неће се променити казанџијиним проводаџилуком и причом о угрожености хришћанства, које чекају катакомбе.

Пре ће бити да је казанџија у катакомбама своје душе већ сакрио мрвице Светосавља, упорно претекле, док је „читао“ обимну литературу о вишевековним хуманим акцијама РКЦ на заштити православаца као браће у Христу, којој Ватикан тако већ вековима кроји братску кошуљу, изразито тесну нарочито на брдовитом Балкану!

Лед има особину да је клизав, и већина људи се поклизне и почесто поломи те се дуго лечи и опоравља, казанџију чека изборни лед већ следећег пролећа, те му није мудро да стрпљење бирача искушава, јер га бирају непосредно иако има статус енглеске краљице, само она ни реч о првосвештенику Кентерберијском не проговара, знајући добро где јој је место!

30 гласовa