Повика „држите лопова“ одавно је позната, знано нам је да њу у датом тренутку увек узвикују сами лопови. Тиме се они упорно користе већ испробаном методом  изазвања метежа да би сами лакше побегли од лица правде. Ипак, правда иако врло често спора неминовно чека сваког за његова почињена недела. Некако баш у време и после „ненадане“ посете високог званичника INTERPOLA, сарајевски часопис SAFF објави текст о „немилосрдним православним плаћеницима“. (1)

Хрвати и муслимани у БиХ који себе упорно називају Бошњацима, поодавно користе све за лажно оптуживање Срба за наводне ратне злочине. Тако су и посету генералног секретара INTERPOLA Јиргена Штока искористили да кроз разне текстове регистре те међународне организације за спречавање терористичких активности, покушају да напуне новим лажима. Чини се да је  сарајевски часопис САФФ у томе предњачио пишући о некаквим плаћеницима, који су харали „њиховом Босном поносном.„

Чудно или ипак не, интернетом пре тога и министар Мектић „забринуто“ је указао на страшну „четничку опасност“. Дакле по министру Мектићу ЕУ је забринута за мирну и спокојну БиХ, којој су једино изгледа Срби опасност. Надају се ваљда да ће толики број оптужених (наравно,лажно) најзад убедити светску јавност у „српску геноцидност“. Новост је да тим злим Србима треба придодати и оне друге „зликовце“ Русе и Грке.

Јер су они здушно помагали у тим њиховим „злоделима“ током „праведног“ покушаја рециклирања муслиманије по моделу њиховог тате Алије. Коју сада како сам каже мора да штити и турски премијер Ердоган. Тако је бар изјавио током „пријатељске“ посете Србији, јер како је сам рекао то га је на умору усрдно замолио Алија и тако се успешно „препоручио“ заштитнику на Боспору.(2)

Тачно је да је и високи званичник INTERPOLA, у Сарајеву отворено и аргументовано проговорио о реалној опасности која прети у БиХ. Само он је говорио о повратку исламских екстремиста који су ратовали у редовима ISIS у Сирији. Оних који се боре за интересе међународног картела трговаца енергентима а не за „праву веру“, како би волели наивнима да представе. Та њихова борба је уперена против тих „страшних“ ђаура, које никад додуше нису ни видели својим очима.(3)

Вероватно је грмљавина руских ваздухоплова коју су чули са неба допринела да иако те православне видели нису већ „знају“ да су „страшни“. На њихову жалост и остатак свог поклоњеног живота, који су почели наопако, провешће у својим ноћним морама. Управо у далекој земљи чији језик не говоре, народе не познају, а хуманост не признају, сећаће се и сањаће те авионе сигурно често.

Високи званичник аргументовано је износио сазнања о муслиманским екстремистима из МХ-федерације. Управо о онима који ће се  у знатнијем броју ускоро вратити у земљу „европског ислама“, како сарајевски званичници (само муслимани) воле да је зову. У међувремену ти званичници су упорно покушавали да се Јиргену Штоку прикажу као пример верске толеранције, што се каже на рану да их привијеш. Немајући објашњење како све те саме „добрице“ у далекој Сирији служе као „љута трава на љуту рану“. За потребе како они кажу само њима схватљивог некаквог „праведног“ ислама.

Наравно тамо су за своја екстремистичка деловања притом и обилато плаћени петродоларима америчких заливских послушника. Све им је било одобравано, дозвољено и плаћено, све, само да некако протерају домаћине са те територије. И док у туђој земљи покушавају да дар господара небеског, нафту и природни гас, зарад својих послодаваца и финансијера отму домаћинима, те „добрице“ које мрава не би згазиле су објашњавали званичницима INTERPOLA о некаквој „четничкој опасности“. Како наш народ каже: „да није тужно, било би смешно“.

Поражени, су увек кивни на све и сваког, ваљда им је тако лакше. Такви су сад баш идеални за борце-терористе у ЕU, коју сада прозивају да им је окренула леђа. Ваљда су поред моралне очекивали и оружану подршку за своје туђе ратовање, па су после пораза разочарани. Нису схватили лекцију да је отето увек проклето, да оно што се ствара на туђој невиној крви сигурно не може донети срећу.

Као и сви очајници, лако ће се злоупотребити за некакве „свете циљеве“. Западна Европа је већ пуна њихових земљака, који су деведесетих година прошлог века дочекивани раширених руку као тобожње жртве „геноцидних Срба“. Тако је велика и „брижна“ Европа желећи да Србе представи лошим момцима себи учинила медвеђу услугу. Срби би рекли: „ко другоме јаму копа сам у њу упада“. Тако се та гомила криминалаца и беспосличара скрцала у ЕУ уживајући и лагодно живећи од социјалних давања тадашњих „хуманих“ усрећитеља.

У међувремену та „хумана“ ЕУ је заврнула своје славине и сада нису више тако ради да наставе са својим социохуманитарним издржавањем. Сада се од тих криминалаца и беспосличара очекује рад и само рад, који се тамо у тој лепој Европи баш и не плаћа много. Пошто се у међувремену нарасли прохтеви не губе лако, најлакши вид зараде им нуде исламски фундаменталисти. Тако је природно дошло до споја између криминогене средине и исламских терористичких фанатика.

Остало је само још да се сачека да пристигну искусни терористи, очврсли на пустињском песку Сирије. Сви они наравно обучени од НАТО инструктора, и сада се чека да они и практично покажу стечену знање и варијације на задату тему које су усавршавали. Па ето европљанима друштвених игара, и без мечке Божане. Зато се ваљда досетише како да се превентивно скрене пажња јавности са ове реално очекујуће опасности. Кад год је потребно приказати неку лажну опасност, којом ће се плашити наивни а под том паролом у међувремену вршити нови злочин над невинима зна се кога ће извући из кутије.

Опсетише се наравно опет креатори зла, да се покрене кампања против тих страшних православних плаћеника. Тих „керова рата“ са крстом око врата који увек тако „бесумучно“ бране православље. Тако се опет покрену прича о православној браћи која кад год је тешко долазе на ту брдовиту земљу на Балкану да помажу угрожени српски народ. Тамо где су отомански силници коцем и конопцем спроводили своје силништво над поносном и непокорном народом. Управо тај народ је бранећи своје право на живот се увек упорно бунио и дизао на устанке. Баш тај народ је борбом и оружјем извојевао на крају своју слободу, стварајући прву заједничку државу. У којој су и домаћи муслимани били добродошли, као браћа.

Нажалост товари злог семена посејаног мимо воље народа у БиХ у време аустроугарске окупације а по одлуци великих сила полако је клијало. Иако идеја Бењамина Калаја о покатоличавању муслимана није успела, није се ту стало. Калај прелази на другу фазу где уместо фрањеваца доводи језуитски ред. Њихов задатак са којим они здушно крећу у реализацију је стварања измишљене бошњачке нације. Нације која у будућности треба да донесе толико жељене цветове зла и мржње према православним Србима. Управо то проклијало зло настало из европског и аустроугарског семена резултира у пуном сјају злочином над Србима, Жидовима и Ромима у НДХ. Ту су се муслимани као „хрватско цвијеће“ баш исказали у свом приљежном „раду“.

Наравно за то нису кажњени, а и што би па зверства су чињена на „некаквим Србима“? Не, они  за то своје недело бивају и награђени договорним именовањем за народ. Чим је деведесетих година прошлог века почело поновно насилно растурање заједничке државе, потомци злочинаца једва дочекаше да понове недела својих предака. Оно што су тада заборавили било је да су Срби вечно запамптили горку лекцију из NDH. Овог пута српски народ латио се јединог могућег одговора, да му се не понове страдања.

Видевши да су Срби ослободили  преко 76% своје територије, „хумани“ запад преко NАТО здушно  поче помагати свој пројекат и „самоодбрану угрожених муслимана“. Организовано доводећи исламске верске фанатике и кољаче. Довођење је обезбеђено преко тих демократских европских земаља. Управо су по смештајним центрима европе уз пригодни комфор лагодно чекали да се настави путовање кад се реше формалности око преласка бројних граница. Наравно требало је регулисати и преноса убојних средстава као и решавања дозвола за доказане и регистроване криминалце.

Сви они су одједном постали „добровољци“, али за петродоларе. Знало се да се многи неће вратити па се на новцу није штедело, нештедимице им је дељен. Рачунале су њихове газде да ће једним ударцем убити две муве, и Србе и рабљене криминалце. Опет су слабо читали историју па су се за ове прве добрано преварили. Када су видели да им план са Србима неуспева, прибегло се спасоносном Дејтону. Опет су рачунали да ће тиме Србе жедне да преведу преко воде, обећавајући им све, само да некако пристану.

Од тог се пристанка судбина муслиманских плаћених убица радикално мења, нису више потребни. Планира се коришћење тзв „међународних договора“ као катил-фермана непокорним Србима у Р. Српској. У међувремену исламски пси рата добише држављанство, жељени смештај, све повластице заслужених стваралаца некакве „босанске државе“. Идила ипак траје кратко. Уствари до оног 11.септембра 2001.године, када је утврђено да су међу „путницима“ у оним авионима били и „босански радознали туристи“. Ваљда су хтели да изблиза детаљно разгледају светски трговински центар, радосно му се дивећи.

Отада, траје мртва трка у ЕU и NАТО. Једни упорно доказују опасност за мирни свет који је угрожен непредвидивим акцијама фанатика који теже што већим жртвама, како би утерали страх у кости и постигли свој циљ. Други дотле упорно штите те фанатике као корисно средство за планирани хаос, када и где они то одлуче. Само да не дође до квара на везама, па „добрице“ изненада постану поново неконтролисане звери. Управо тај зверињак гаје у БиХ сматрајући да им је још неопходан а да им је ту увек при руци.

Да би прикрили тај зверињак, вредни новинари SAFF-a расписаше се о православним „злотворима“. Који су тобож жарили и палили по драгој им Босни, а никако да им узму меру бар на суду. За разлику од њих ти православни ратници из далеког света нису дошли туђим новцем. Не, сви су они долазили о свом трошку, нису их водиле никакве европске агенције, тзв. хуманитарне или невладине организације… Њихов смештај и путовање није плаћано са Блиског истока, а нису ни испробавали оружја великих светских произвођача. Њима није била доступна електронска опрема усавршена и припремљена за тестирање у босанским гудурама. Наравно нису им стизали ни инструктори из Авганистана и Немачких центара.

Прави и искрени православци не ратују за новац и не траже туђе. Они су сами плаћали свој пут а на ратишта стизали као најискренији добровољци који се боре за правду и истину. Сами су се и самообучавали, користећи већ стечено искуство у кавкаским републикама некадашње заједничке државе. Искуство са ратишта где су исламске фанатике исте ове западне газде послале да подбуњују домаће муслимане. Како би и тамо ратовали против својих православних комшија, који их ничим не угрожавају.

                Управо су ти добровољци већ на почетку сукоба у БиХ, непогрешиво увидели, какво се зло спрема Србима, од тих терориста и злочинаца. Зато су и осетили потребу и дошли да помогну знањем, својим искуством и познавањем начина ратовања тих зликоваца. Просветивши и растумачивши да нема разговора ни преговора, већ само борбе за опстанак и народа и државе. Дођоше да многи и заувек остану на српским војничким гробљима, али у Републици Српској, коју су и они одбранили од исламских фанатика из бела света.

                 Грчка браћа су  препознала да и њих чека слична опасност од стварања некакве „природне Албаније“, пошто су ваљда сви свесни да је ова тренутно постојећа неприродна. А са то новом „природном“ злотвори желе да отму и њихову покрајину. Ону коју ти арбанаси упорно зову непостојећим именом  „Чамерија“. Називом који је коришћен у време отоманске владавине, баш као и онај коришћен за српску покрајину Стара Рашка, коју упорно називају „Санџак“.

Дођоше да упознају те „борце за праву веру“, да се на терену упознају са начином чињења злодела, зликовачким методама поступака са цивилима. Управо да би могли код своје куће да документовано укажу на заједничку опасност. Опасност од оних који сањају зелене трансверзале и поновни њисак исламских хатова на брдовитом Балкану, а до тог сна се најлакше стиже само преко Грчке. 

              Сафовање, је планско бацање прашине у очи, корисно у овој свеопштој кампањи сатанизације  Русије и Православља. Првенствено православне вере која се нарочито у Русији опоравила од разарања и затирања. Чија се улога и значај сада све више осећа у православном свету, али не на уштрб слобода и права других иновераца. Православље учи о љубави и толеранцији, о уважавању човека и поштовању праведних закона живљења, да би свет био праведније и срећнији.

 

                      „Ако нам било кад понестане снаге и храбрости, нака нас макар стид сачува да не учинимо нешто због чега се губи образ и душа, и своја и своје породице, и свога народа.“

 

Патријарх српски Павле                         

Онако како Православље учи православци живе.

 

 

 

 

SAFF – назив сарајевског часописа, који отворено промовише идеје ратовања за „праву веру“,  у чијим текстовима се величају муслимански ратни злочинци из грађанског рата у БиХ и заговара панисламизам, као једини поглед на свет.

 

 

  1. ba/foto-dokumentacija-ruski-i-grcki-placenici-tokom-agresije-..
  2. blic.rs/vesti/…/erdogan…mi-je-alija-dao-u-amanet/47rmwn
  3. Ђаур – турски презирни назив за хришћане

 

 

104 гласa