У В О Д

Иако је дошла као одговор на покушај мајоризације и укидања изворних дејтонских овлашћења српског ентитета у БиХ у области правосуђа, Одлука о референдуму о суду и тужилаштву БиХ, коју је Скупштина РС усвојила 15. јула 2015. изазвала је велику узнемиреност на Западу и довела до озбиљног појачавања притиска на председника РС Милорада Додика и све остале институције РС. Свестан недостатака аргумената, а без жеље да прави компромис са оправданим захтевима српске стране, Запад је покренуо своје политичке, манипулативне и коруптивне механизме како би, не само спречио најављени референдум, него и суспендовао изборну вољу грађана Републике Српске. Користећи препознатљиву методологију дуге батине и кратке шаргарепе Запад делује у неколико праваца:

  • Константни напади на председника Милорада Додика и његове сараднике за корупцију како би се питање неопходности референдума релативизовало тиме што се представља као облик његове борбе да остане на власти.
  • Манипулативни наступи западних представника у релевантним међународним институцијама како би се референдум представио као подривање Дејтонског споразума, а управо је супротно. Најновији примери за то су иступање Валентина Инцка 10.11.2015 у Савету безбедности УН током подношења свог редовног извештаја(1), као и Закључци са скупа министара спољних послова ЕУ од 12.10.2015, који су усвојени без расправе!!(2)
  • Застрашивање грађана Републике Српске фантомским бонским овлашћењима, која су само-узрупирајући политички механизам за укидање (суспензију) одлука ентитета које се не допадају “међународној заједници” и која су до сада, по правилу, примењивана само на Српску страну. (Овде посебно може бити опасно прикривено наговештавање Инцка да би као последица примене бонских овлашћења могло уследити укидање Додиковог СНСД, чиме се жели ослабити његова лидерска позиција унутар странке и изазвти раскол од стране оних који су спремни на све како би сачували стечене привилегије које црпу из страначког ангажовања)
  • Покретање устаљених коруптивних и уцењивачких механизама којима се опозиција у Српској користи попут анти-националне полуге, као некада ДОС у Србији.

Наравно, ту су и друге активности (попут ширења дефетизма о Србима као малом народу, потмуле претње изазивањем нестабилности која може ескалирати у некаква оружана дејства и сл.), али горе наведени правци су основа садашњег напада на Српску.

Наравно, Одлука о референдуму само је нови повод за континуиране нападе на Републику Српску, који практично трају од њеног установљења. Садашње, наводно анти-референдумске, активности Запада представљају само нови облик манипулативне кампање којој је крајњи циљ укидање Републике Српске и успостављање унитарне БиХ као стварног циља англо-саксонске политике на овим просторима.

 

С тога, разобличавање те кампање, указивање на њен прави смисао и могуће последице, не само по Српску већ и по српски национални корпус у целини, представљају изазов и активност од судбинског националног значаја, а с обзиром на развој догађаја на Блиском Истоку и тзв. мигранстку кризу, и од прворазредног геостратешког значаја!

 

Одговарајући на овај изазов, водећи руски портал на српском језику, Фонд стратешке културе из Москве, и Представништво РС у Србији као су-организатори, одржали су 28.11.2015. у београдском Медија-центру, међународни тематски скуп “Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске”, на коме је импозантан број експерата за правна, политичка и војно-безбедносна питања, из Србије, Русије и Републике Српске, из разних углова осветлио суштину овог проблема и указао како на стварне намере Запада, тако и на могуће адекватне одговоре овој својеврсној политичкој агресији на Републику Српску и српски народ у целини.

ОРГАНИЗАТОРИ И УЧЕСНИЦИ

Пред, током целог трајања скупа, препуним Медија-центром, представљено је 15 од 16 пријављених учесника, док ће се реферат, из оправданих разлога одсутног експерта за међународни тероризам, господина Џевада Галијашевића, под називом “Непроцесуирање злочина муџахедина у рату као главни узрок настанка и развоја терористичке мреже у БиХ – нерад и незаконито поступање Тужилаштва и Суда БиХ” наћи у Зборнику радова.

Након кратког обраћања модератора Александра Павића, скуп су у име организатора поздравили Мр Ања Филимонова, главни и одговорни уредник Фонда стратешке културе на српском језику и Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији, након чега је уводничар, Никола Ковачевић, саветник министра правде у Влади Републике Српске и учесник структуралног дијалога са ЕУ испред Владе РС, поднео исцрпно уводно излагање које је чињенично, хронолошки и суштински, указало на ток догађања и напоре које је Српска чинила да обезбеди поштовање основних принципа Дејтонског споразума, пре него што се одлучила за референдум као крајњу меру.

 

Никола Ковачевић је навео да је Суд БиХ наметнуо Високи представник својим законом и нагласио да Република Српска жели „да се то питање реши и да се тај закон донесе у парламентарној процедури”. Он је указао на недопустиву праксу тзв. “преузимања предмета” и чињеницу да у садашњем Уставу БиХ уопште не постоји уставни основ за Суд и Тужилаштво БиХ. “Оно што посебно замерамо том суду јесте ретроактивна примена Кривичног закона БиХ, када су осумњичени кажњавани ретроактивно према Кривичном закону БиХ, јер није примењиван Кривични закон бивше СФРЈ као закон који је важио у време извршења кривичних дела“, подвукао је Ковачевић.

 

Након тога приступило се изношењу реферата (излагаче и пуне називе радова наводимо у Упутницама – 3.), који су донели не само сјајна сагледавања тренутне политичке ситуације у Српској и региону, већ и низ до сада јавности непознатих информација о неким аспектима везаним за имплементацију Дејтонског споразума, који укузују да је Запад практично од почетка, плански и континуирано, вршио притисак на политички естаблишмент Српске да се одрекне дела изворних овлашћења која српском ентитету припадају по Дејтонском споразуму, а да је део српске политичке елите у РС то прихватао, свесно тргујући националним интересима. Као најдрастичнији пример такве ситуације више излагача апострофирало је укидање Војске РС која, по изворним дејтонским документима, представља део структуре РС.

Без обзира на ограниченост простором и чињеницу да ће организатор објавити видео-презентацију скупа и Зборник радова, навешћемо најважније ставове већине аутора, како бисте лакше пратили политичку анализу у другом делу текста.

Професор Тушевљак указао је да поред нарушавања изворних дејтонских принципа у државном и политичком устројству БиХ, постоје и нарушавања у уквиру економског уређења, у смислу покушаја централизације економских механизама, о којима се мало говори, али могу бити итекако опасна због нераскидиве везе политичких и економских параметара.

Сенатор РС и политички саветник  председника РС, проф.др Ненад Кецмановић указао је на непотребну драматизацију питања референдума тим пре што је она уследила као “одговор на отимање ентитетских надлежности” и подсетио да је Кетрин Ештон, високи представник ЕУ за спољну политику, својевременим предлогом да се покрене структурални дијалог о правосуђу практично признала “оправданост захтева Републике Српске”. Осврћући се на активности Високог представника Валентина Инцка, професор Кецмановић је указао да дужност Инцка „и није да било шта реши у БиХ, него баш обратно – његово је да повремено прети Србима, да Бошњацима освежава лажне наде и да за Хрвате тражи и не нађе решење“.

У надахнутом излагању академик САНУ проф.др Коста Чавошки указао је на легимитет захтева за референдумом будући на Суд и Тужилаштво БиХ нису предвиђени Дејтонским споразумом, већ су наметнути декретима које су, противуставно, доносили Високи представници. Он је као две битне одлуке које су противне тзв. “Дејтонском уставу”, а на које је су српски политичари беспотребно пристали, навео укидање војске РС и формирање дистрикта Брчко. Професор Чавошки изразио је сигурност да ће рефендум успети, али је нагласио обавезу власти да тако изражена народна воља буде бескомпромисно спроведена. Он је нагласио да би било какви компромиси, или поткусуривање са тзв. “међународном заједницом” по том основу, могли имати тешке политичке и националне последице по српски народ у Босни.

Професор Универзитета у Крагујевцу, и аутор ФСК, др Зоран Чворовић у свом излагању оценио је како је уређење БиХ противправно претворено из реалне уније у федерацију. “Сведоци смо да се у односу на изворни дејтонски уставни текст државно уређење у БиХ драстично променило посебно увођењем Суда и Тужилаштва БиХ” – указао је Чворовић. Он је подвукао да изворни дејтонски текст нигде не предвиђа Суд и Тужилаштво, просто зато што се они противе конфедералном устројству које произилази из изворног Дејстонског споразума.

Проф. др Слободан Антонић указао је на тесну парламенталну већину, од само једног гласа, коју у Српској има владајућа коалиција и опасности које то може имати на политичку стабилност, па самим тим и на идеју референдума. (Иако је професор пренебегао да је у међувремену разлика у корист владајуће коалиције порасла на 3 гласа, то у принципу не мења суштину његовог излагања – прим. аутор). Због тога се он заложио за постизање пуног консензуса око референдума. Антонић је, даље, навео како је, до сада, чак 65 надлежности узето од Српске и пренесено на БиХ, оценивши да та стратегија „као да нема краја“ и да је идеја референдума о Суду и Тужилаштву да се тај процес заустави. Он је подсетио и на уземирујућу чињеницу да је за свега десет од 7.480 убијених српских цивила донесена пресуда, што показује да у Суду и Тужилаштву БиХ нешто није у реду, што су признале чак и САД када је њихов представник рекао да је главни тужилац под великим утицајем бошњачких политичких снага, а тужилаштво под утицајем тврдокорних следбеника СДА.

Предраг Ђеранић, доцент Високе школе унутрашњих послова у Бања Луци и аутор ФСК, указао је да „референдум није жеља за сепаратизмом, него протест против неправде и дискриминације“. Он је навео да је, према најновијим подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, босанско правосуђе за ратне злочине, правоснажно, осудило 147 Срба на 1.541 годину затвора (79,2 одсто укупно осуђених), 36 Бошњака на 221 годину затвора (11,4 одсто) и 22 Хрвата на 183 године затвора (9,4 одсто), као и да управо овакав однос указује зашто Суд и Тужилаштво БиХ продубљују међунационално неповерење и референдум чине неопходним. Ђеранић је апострофирао и улогу Таипа Ердогана, политичког ментора Бакира Изетбефовића, у постојећим процесима у БиХ и на Балкану и истакао: „Ако пратите ситуацију на Блиском истоку и ширем региону, доћи ћете до закључка да Ердоган прави калифат, а не Ал Багдади. А, у том пројектованом калифату су и Блиски исток и Балкан, односно делови Србије и БиХ.

Адвокат Стефан Каргановић, први човек Историјског пројекта Сребреница, указао је како, упркос неким мишљењима, претња “бонским овлашћењима” високог представника како би се спречило одржавање референдума у Републици Српској или поништили његови резултати није само пука теоретска могућност, него могући реални сценарио и упозорио да руководство и јавност Републике Српске морају бити спремни да одреагују на овакав развој догађаја, упркос томе што су тзв. “бонска овлашћења” фантомска категорија о којој се чак ни на интернету не могу пронаћи изворне информације. Он је подсетио на анализу британског политиколога Џона Локмана да формално-правно бонска овлашћења не постоје и нагласио да су она “дрски и безобразни блеф, чије су жртве Срби”.

Адвокат Славка Којић, аутор ФСК, указала је да наметањем решења и узурпирањем уставно-правне власти, високи представник грубо крши Дејтонски споразум и Устав, дајући себи за право да уређује материју која се може уредити само Уставом. Она је посебно подвукла да Одредбе Анекса 10 Дејтонског споразума, из којих Високи представник црпи своја ауторитарна овлашћења, не садрже термине из којих би се могло закључити да он  има овлашћење да доноси било какве правне акте који би стварали обавезе за Босну и Херцеговину, ентитете или за њихове грађане. Којићева је навела да Дејтонски споразум не познаје Савет за спровођење мира (ПИК), нити предвиђа бонска овлашћења, а прави циљ оснивања ПИК-а након Дејтона јесте да се изврши ревизија Дејтонског споразума и унитаризује БиХ противно вољи народа у Републици Српској.

У свом веома садржајном излагању мр Ања Филимонова, главни и одговорни уредник ФСК и представник суорганизатора овог тематског скупа, истакла је како „можемо рећи да је референдум инструмент за очување српског народа и неотуђивог, демократског, легитимног права српског народа на исказивање воље. Не постоје никакве међународне одредбе, које би могле да спрече или забране референдум. Референдум српског народа је неотуђиво, изворно право српског народа као било којег народа на исказивање воље“, казала је Филимонова и упозорила да на Балкану постоји око 100.000 практично активних следбеника вехабијског покрета и око 4.000 активних бораца вехабиста, који су у сваком тренутку спремни да крену у „свети рат“. Она је подсетила да у БиХ постоји 28 регистрованих центара вехабиста, као и изричита спрега између власти и безбедносног система БиХ са лидерима и финансијерима вехабијског покрета, што не може, а да не изазове “озбиљну забринутост у вези са тим шта ће се дешавати ако Запад настави политику суштинског рушења Републике Српске лишавањем права које она изворно има по Дејтонском споразуму“. Филимонова је указала да урушавањем Републике Српске постоји опасност да се Србија, као најјача држава на Балкану, практично нађе у канџама вехабија – са једне стране оних у БиХ, са друге вехабија Рашке области и вехабија са Космета, који су међусобно веома тесно повезани.

Генерал Родољуб Анђић, ратни командант Гатачке бригаде и Херцеговачког корпуса, председник УО удружења „Част отаџбине“, као и Бранислав Окука, Председник ИО овог удружења и ратни командант специјалног одреда полиције РС, указали су на значај очувања Републике Српске рођене слободарском борбом и војничким победама српског народа у Босни.  „Војска Републике Српске је пролазећи кроз многе тешке и славне битке часно и на тежак војнички начин остварила велику ратну победу. Вођена од скоро 3.000 официра и подофицира, највећим делом кадра бивше ЈНА са 69 генерала, Војска Републике Српске организована у шест корпуса, 63 бригаде, три пука имала је више од 185.000 бораца, који су најзаслужнији за стварање Републике Српске“, нагласио је Анђић. Он је навео да бивши ратни официри и команданти Републике Српске и њихови борци данас, нажалост, већином живе у изузетно тешким условима, а притом су неоправдано оптужени, прогоњени и хапшени. Став удружења „Част отаџбине“, према референдуму сажео је Бранислав Окука следећим речима: „Знате врло добро да ми, ратни команданти никад нисмо били политички опредељени, али смо недвосмислено и снажно опредељени и спремни да подржимо онога ко јача и храбро води Републику Српску како би постала поново јака, а то је данас председник Милорад Додик.

У сјајном излагању пуковник Горан Јевтовић, бивши начелник Кабинета НГШ Војске Југославије и аутор ФСК, указао је на геостратешке и војне последице које имају дешавања у Српској и оценио да би, уколико би дошло до турбуленција у вези са референдумом положај Србије био изузетно тежак, безбедносно, одбрамбено и у сваком другом погледу. Он је указао да је некадашња СФРЈ „здробљена“ како због концепције НАТО-а да свака држава која има преко 5 милиона људи поседује по њих угрожавајући одбрамбени потенцијал, тако и јер се налазила између „јужноевропског и средоземног бојишта“ НАТО-а, спречавајући му лако и безбедно усмеравање ка Русији. Пуковник Јевтовић указао је да у истом контексту и БиХ има изузетан оперативни значај и да је зато „поцепана“ и приметио да је у тим оквирима укидање Војске Републике Српске имало важну улогу, не само за обезглављивање народа, него и као директан удар на војну снагу Србије.

Последњи говорник на скупу, Александар Павић, некадашњи саветник Председника РС Биљане Плавшић и аналитичар ФСК, потенцирао је значај политичког јединства у одбрани виталних националних интереса српског народа. Он је навео неколико примера како се руководство РС, док је било у слози, успешно одупирало диктату тзв. “међународне заједнице”. Он је истакао и да се “тек сада види да су у последњих 25 година Срби, а посебно у Републици Српској, били главна брана тероризму и екстремном исламском фундаментализму које су овде још 90-их година посејале западне земље, на првом месту САД“

 

Међународни тематски скуп “Суд и Тужилаштво БиХ у контексту (де)стабилизације Републике Српске” завршен је представљањем заједничких закључака који сумирају основне поруке учесника:

  1. Оснивање Суда и Тужилаштва БиХ било је у супротности са Дејтонским споразумом зато што Устав БиХ (Анекс 4. Споразума) не предвиђа постојање централних правосудних органа и одређује да правосуђе остане у искључивој надлежности ентитета. Начин како су централни правосудни органи успостављени такође је противуставан зато што је то постигнуто декретом Високог представника ослањајући се на фикцију Бонских овлашћења, уместо на начин који је Уставом предвиђен, сагласношћу ентитета.
  1. Тзв. Бонска овлашћења и њихова (зло)употреба од стране Високих представника у БиХ представљају перманентни напад на Дејтонски споразум и његову деградацију, што је, уз константно прекорачење Дејтонских овлашћења од стране Високих представника, фактор сталне дестабилизације БиХ. Оснивање Суда и Тужилаштва БиХ је управо последица ове силом наметнуте анти-дејтонске ситуације.
  1. Описана перманентна деградација Дејтонског споразума, и то првенствено од стране западних сила и Турске, првенствено је усмерена на слабљење Републике Српске и њено постепено утапање у централизовану БиХ, какву Дејтонски споразум не познаје, и чији је покушај стварања био и основни разлог за избијање рата у БиХ 1992. године.
  1. Досадашњи рад Суда и Тужилаштва БиХ, осим већ описаних анти-дејтонских основа, није допринео успостављању правде у БиХ. Напротив, њихов рад је до сада био крајње пристрасан, првенствено у корист бошњачко-муслиманске стране, што је извор сталних тензија у БиХ и додатне опште дестабилизације прилика у држави.
  1. Упркос горе наведеном, руководство Републике Српске је, од 2011. показивало спремност на постизање компромиса, у виду реформе институција Суда и Тужилаштва БиХ. Нажалост, до сада то није довело ни до каквих реформи, чак и уз напоре и посредовање ЕУ. Првенствено из тих разлога, руководство Републике Српске је посегло за институтом референдума, где би грађанима Републике Српске било омогућено универзално демократско право да се о питању даље сврсисходности Суда и Тужилаштва БиХ, али и о ширем питању недемократског и анти-дејтонског начина наметања закона у БиХ, јавно изјасне, путем следећег референдумског питања:

„Да ли подржавате неуставно и незаконито наметање закона од стране високог представника међународне заједнице, а посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву Би“Х и примену њихових одлука на простору Републике Српске?

  1. Ако се, пре истека законских рокова за расписивање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, не постигну опипљиве и од релевантних међународних фактора гарантоване темељне реформе рада и мандата Суда и Тужилаштва БиХ, Република Српска има демократско право да распише референдум на ком би грађани Републике Српске имали могућност да се демократски изјасне по овом питању.
  1. Нико нема право да оспори основно људско и грађанско право грађанима Републике Српске да, путем референдума, јавно изразе своју демократску вољу, и сви напори у том правцу крше основна демократска права заснована на универзалним вредностима и повељама, које су постале саставни део европског демократског поретка и његових вредности.

крај првог дела…

_______________________________________________

У п у т н и ц е :

- Проф.др Спасоје Тушевљак, Универзитет у Источном Сарајеву – Економске импликације нарушавања уставног поретка и неминовност редефинисања механизама који дерогирају суверенитет РС и БиХ

- Проф.др Ненад Кецмановић, сенатор РС и политички саветник председника РС – Драматизација референдума

- Академик, Коста Чавошки, Српска Академија Наука и Уметности – Референдум о Суду и Тужилаштву БиХ: Правни и геополитички аспект

 – Доц.др Зоран Чворовић, Универзитет у Крагујевцу, аутор ФСК – Суд и Тужилаштво БиХ и изворни дејтонски уставни текст

- Проф.др Слободан Антонић, Фикозофски факултет у Београду, аутор ФСК – Важност унутрашње кохезије РС

 – Доц.др Предраг Ћеранић, Висока школа унутрашњих послова, аутор ФСК – Агенције за провођење закона у функцији тужилаштва БиХ

- Стефан Каргановић, председник НВО Историјски пројекат Сребреница – Референдум, фантомска овлашћења и реална битка за одбрану РС

- Славка Којић, адвокат и аутор ФСК – Правни положај високог представника и кршење Дејтонског споразума

- Мр. Ања Филимонова, Главни и одговорни уредник ФСК, Институт за славистику Руске академије наука – Референдум у РС као безбедносни изазов

- Ген. Родољуб Анђић, председник УО удружења „Част отаџбине“, ратни командант Гатачке бригаде и Херцеговачког корпуса – Улога ВРС у стварању Републике Српске и очување највећих вредности за њен просперитет

- Пук. Горан Јевтовић, бивши начелник Кабинета НГШ Војске Југославије – Положај Србије ако се РС укине или утопи у БиХ

- Бранислав Окука, Председник ИО удружења „Част отаџбине“ и ратни командант специјалног одреда полиције – Референдум, фантомска овлашћења и реална битка за одбрану РС

- Александар Павић, Бивши Политички саветник  Биљане Плавшић – Република Српска као гарант стабилности БиХ

Прочитај без интернета:
23 гласa