Никола Петровић је компромитован улогом у аферама око прислушкивања Бојана Пајтића и рекетирања компаније Марка Крандала, а медији су открили да градоначелник Синиша Мали у Бугарској има 24 стана и још више спорних послова којима ће морати да се позабаве полиција и тужилаштво.

У више од сто општинских одбора СНС-а не постоји легитимно изабрано руководство већ се истакнутији чланови брутално отимају о функције…Уз то, Вучића су издали „пријатељи“ из Немачке и објављивањем ултиматума „или Косово или Европска унија“ смањили му шансе да у кампањи опет паразитира на лажном патриотизму.

Да мука буде већа, Вучићевим политичко-мафијашким партнерима из Црне Горе истекао је рок трајања. Сваки човек има три димензије: висину, ширину, и дужину. А колико је Вучић дугачак? О томе пише Предраг Поповић, бивши уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде и дугогодишњи близак Вучићево сарадник

У оквиру заједничке америчко-руске акције демилитаризације и декриминализације Балкана, дошао је ред на депортацију у прошлост Мила Ђукановића. Иако Андрија Мандић, претендент на Ђукановићев престо, важи за „црногорског Вучића“, кад дође на власт биће принуђен да растури дружину Веска Баровића званог Вескобар, Станка Суботића Цанета, Владимира Поповића Бебе… Кад до тога дође, Вучић ће остати без последњег савезничког упоришта.

На радном месту којим се прославио, крагујевачком гробљу, Томислав Николић је схватио значај мудре изреке „живот је кратак“. Зато не губи време. Иако нема странку, интензивирао је преговоре о формирању новог политичког блока.С већим маневарским простором за политичко деловање, Николић намерава да окупи шарено друштво чији заједнички именитељ може да буде патриотизам, тврђи од напредњачког и демократског, а мекши и Западу прихватљивији од радикалског.

Не одричући се парола о прикључењу Европској унији, Николић има шансу да оживљавањем приче о одбрани српског Косова и Метохије и успостављања чвршћих политичких и економских веза с Русијом без већих проблема привуче значајан број гласача.

Због страначке инфраструктуре и солвентних финансијера, Николићу је најпотребније партнерство с Ивицом Дачићем. После свих личних увреда, подметања и компромитујућих кампања којима га је изложио Вучић, Дачићу је јасно да више не може рачунати на коалицију са СНС-ом. Што је било далеко, стигло је близу, председник СПС-а опет ће морати да се бави политиком.

Ако одлучи да се у ту неизвесност упусти без озбиљних савезника и ако истрпи аферашке кампање које га чекају, можда ће прескочити цензус, али остаће далеко од онога што највише воли – власти, моћи и пара. Дачић је свакакав, само не наиван, зна да га здрав разум и сви политички резони упућују на сарадњу с Николићем.

Сличним мотивима руководиће се Велимир Илић и Драган Марковић Палма. Вучић је перфидно скрајнуо Илића, оставио га је у власти, али без икаквог утицаја. Успут, готово сви амбициознији функционери Нове Србије прешли су у СНС. Ако не жели да се врати у Чачак, Веља Илић нема много опција, опстанак на политичкој сцени може да потражи само у оквиру овог савеза. У сличној ситуацији налази се и Палма. У свој музеј може да постави десет воштаних фигура Александра Вучића, џабе му је, више му није потребан.

У будућем савезу истакнуто место имаће и Богољуб Карић, који је најближе сараднике већ сместио код Николића у Председништво. Карић је улазак у коалицију са СНС-ом 2010. године, како су тврдили добро обавештени извори, платио с два милиона евра. Добио је посланичка места за супругу Миланку и брата Драгомира, али не и оно најважније – повлачење Интерполове потернице и омогућавање да се у судском поступку због пљачке „Мобтела“ брани са слободе.

На примеру Станка Суботића показало се да Вучић, кад хоће, може да помогне својим спонзорима. Карићу неће, држи га на кратком повоцу и при томе га цеди и цеди. Иако је пословично стрпљив, лидер Покрета „Снага Србије“ неће бесконачно да трпа паре у Вучићеве џепове без дна. Уосталом, вођа му је већ неколико пута показао како га третира.

Од пре годину дана Драгомир Карић може Вучића да чује и види само на „Пинку“, пошто ни на телефон неће да му се јави. Карићева пословна империја добро послује у Русији, Белорусији и неким азијским државама, а део прихода, преусмерен с Вучића на Николића може да се испостави као добра политичка инвестиција.

У финансијском и идеолошком смислу Томиславу Николићу је значајан и Ненад Поповић, председник Српске народне партије. Бивши потпредседник Коштуничиног ДСС-а показује спремност да се бори за своје место на политичкој сцени, окупља сараднике, шири страначку мрежу, улаже новац и принципе који Србију усмеравају ка Русији. Иако га логика крупног капитала, као и одређене личне особине, препоручују за сарадњу с Вучићем, на Поповићев избор табора коме ће се приклонити битно ће утицати однос према Русији, а у томе му је Николић неупоредиво прихватљивији.

Уз сараднике из других странака Томислав Николић може да рачуна и на већи број напредњачких функционера и чланова, који су незадовољни својим статусом и спремни за нови политички почетак. Поред њих, нову коалицију подржаће и бројни локални шефови разних удружења грађана, који управљају чак и неким богатијим општинама. Њиховим интересима много је прихватљивија нагодба с Николићем, у којој би задржали аутономност и могућност да реализују властите политичке и пословне интересе него да се утопе у Вучићев картел.

У тој комбинаторици вреди истаћи и улогу Мирослава Мишковића, најкрупнијег тајкуна који се нашао у Вучићевој немилости. Да би се представио као борац против криминала и корупције, што му је био главни маркетиншки трик у прошлој изборној кампањи, Вучићје, злоупотребом полиције, тужилаштва и правосуђа покренуо хајку на Мишковића. У свом популистичком маниру, кршећи Устав и законе, на 7,5 месеци притворио је власника „Делте“ и монтирао оптужницу с којом ни Тужилаштво за организовани криминал, ни Специјални суд не знају шта да раде.

Суђење траје већ две године, а није се померило даље од почетка. Тим политичким прогоном Вучић је добио јефтине поене код лаковерних гласача, али и искреног непријатеља, судбински заинтересованог за његово свргавање. С обзиром на дуготрајну и коректну сарадњу с Николићем, може да се очекује да Мишковић, као што је финансирао пуч у СРС-у, опет одреши кесу.

Томислав Николић не чека на озваничење свог новог политичког пројекта. На опште изненађење, недавно је добио новог и моћног савезника – Александра Родића, власника дневних новина „Курир“. Сарадњу је иницирао одлазећи амерички амбасадор Мајкл Кирби, с којим се Аца Родић чешће виђа него с татом Рајом.

Као што је и раније неколико пута радио, повијајући се како ветар дува, престолонаследник династије Родић се лако и бескрупулозно дистанцирао од Вучића. За разлику од свих режимских медија, који су скандал с прислушкивањем Пајтића пратили искључиво у интересу премијера и његовог кума, Родићев „Њузвик“ објавио је текст Ејни Мејшон, бивше агентице британске тајне службе МИ5, у коме се разоткривају начини на које тајне службе пакују афере. Корак даље „Курир“ је направио приликом извештавања с прославе седмог рођендана Српске напредне странке.

На сајту тог листа, док су две телевизије с националном фреквенцијом – „Пинк“ и „Хепи“ – директно преносиле хепенинг Вучићевог картела, извештај с тог скупа био је пласиран као 44. вест, далеко иза прве: „Нађа Голубовић полугола плесала у Пинковим звездама“. Промену уређивачке политике илустровао је и интервју с Томиславом Николићем, који је тада подржао Дачића, пожалио се да и њега прислушкују и монтирају му разне афере, похвалио се контактима с Ангелом Меркел и Бараком Обамом и истакао могућност да се опет кандидује за председника Србије.

Неколико дана касније, Николић је подржао Родића у намери да постане власник „Политике“ и компаније „Новости“. Пошто се зна да кампању против„Курира“, у Вучићево име, води Горан Веселиновић, очигледно је да су се преклопили Родићеви и Николићеви интереси.

Без подршке „Курира“, Вучићев медијски монопол биће значајно окрњен, што ће утицати на пад производње у његовој индустрији лажи и превара.

Наравно, ни Вучић не седи скрштених руку. У свођењу рачуна с „политичким оцем“ користи најпрљавија, себи својствена, средства. Бескрупулозно компромитује целу породицу Николић. После оптужби да је купио факултетску диплому и изругивања Томиним изјавама, нашао му је и ванбрачну ћерку коју, наводно, има са извесном Холанђанком Елизабет Фарел.

Драгицу представља као покондирену и бахату домаћицу која на незаконит начин згрће паре преко свог хуманитарног фонда. За корупцију је осумњичен и син Радомир. Вучићу за љубав, кампању сатанизације породице Николић, горљиво и брутално, предводи заједнички кум и бивши шеф, тешко оболели угледни твитераш Војислав Шешељ.

Уз јавне прљавштине којима затрпава Николића, Вучић тајним подметањима покушава да му нанесе што већу материјалну и политичку штету. И сам председник државе у медијима је оптуживао извршну власт да саботира стране инвеститоре које он доводи у Србију. Растеривањем Николићевих пословних партнера, Вучић при томе свима на најконкретнији начин показује ко је главни.

Време је показало, Вучић нема способност, знање и снагу да управља друштвеним,економским и политичким процесима. Уместо потраге за озбиљним решењима нагомиланих проблема, премијер сталном пропагандном изборном кампањом, пуном мегаломанских обећања и тривијалних оправдавања неуспеха, узалуд покушава да увери грађане да нема инфлације, цене нису порасле, незапослених је све мање, живи се боље, Вулин је нормалан и сличне бајке. Режимски медији могу бесконачно да емитују саопштења и изјаве лидера Српске напредне странке, у том глибу нема ни трага било какве политичке стратегије.

Вучић не само што нема решење за Косово, већ не зна ни који више трик да изведе.

Све што је урадио, претворило се у катастрофу. Сви његови „пријатељи“ – Немачка, Црна Гора, Уједињени Арапски Емирати – у међународним институцијама отворено раде у интересу албанске републике Косова. Ни у односу према Русији, који такође има утицаја на домаће гласаче, није се прославио. Џабе му приче о милијарди евра кредита и много моћним топовима које ће му дати Владимир Путин, те лажи нису прошле ни пре две године, кад је такође помињао милијарду евра руског кредита за Железницу Србије и нове МИГ-ове.

Српске опозиционе странке Вучић је подмитио или застрашио. На напредњачку коалициону депонију привео је хорду безначајних политиканата, од Покрета социјалиста до блаженопочившег Српског покрета обнове. У сарадњи с најглупљим лидерским тандемом у новијој историји Србије, Тадић-Ђилас, демолирао је Демократску странку.

И, не зауставља се. Првом приликом, пред следеће изборе, покушаће да је докрајчи новим расколом, који ће изазвати помоћу Борка Стефановића. План је једноставан: Србиза ће поделу иницирати „Програмом у 24 тачке“, који је и написан тако да не буде прихватљив за већину функционера и гласача ДС-а. Сукоб ће тињати док се не распише тендер за продају „Телекома“.

Љути левичар Борко организоваће протесте, тобож у заштиту државних интереса, телекомуникацијских пролетера и осталих социјалних слојева. Демократска странка, која је и сама, док је била на власти, најављивала продају „Телекома“, неће моћи да подржи протесте и ето раскола. С имиџом урбаног Че Геваре у Прада ципелама, Борко ће се наметнути као вођа нове социјал-демократске странке. За паре, наводно, не мора да брине. Вучић ће га финансијски подржати преко свог криминогеног тајкуна…

Поред неколико истакнутијих демократа, уз Борка ће се наћи позоришни редитељ Сандокан Младеновић, социолог Јово Бакић и још нека нова, политички некомпромитована, лица. Препознатљива идеолошка основа, свежа енергија и подржка режимских медија требало би да Стефановићу донесе бар 3-5 одсто гласача. Довољно и њему за изборни деби, довољно и Вучићу за штету која ће Демократску странку свести на границу цензуса.

Манипулативну стратегију Александра Вучића може да поремети само формирање Николићевог блока. Колико год то страшно изгледало, с обзиром на биографије политичара и тајкуна који би требало да учествују у том пројекту, Томиславу Николићу је запала обавеза да оживи демократске процесе и супротстави се напредњачком чудовишту које је створио.

А, то неће бити лак задатак. Као и сви остали диктатори, Вучић ће власт бранити насиљем. Уосталом, он то и сада, кад је најјачи, вредно ради. Како би остварио личне интересе, крши Устав и законе, државне институције користи за прогон свих противника, монтира судске поступке, прети, хапси и отима имовину. Ако до тога дође, а мале су шансе да га то мимоиђе, Вучић ће на уличне протесте одговорити силом.

Данас његови комуналци тероришу ојађене и осиромашене грађане који се шверцују у градском превозу, сутра ће полицајци, жандар и војници, потпомогнути навијачким групама и напредњачким криминалцима да ударе на свакога ко се усуди да организује демонстрације.

Ко не верује, нека се сети Вучићевих ранијих активности. Два последња митинга у чијој је организацији учествовао завршила су се трагедијама. Током спаљивања америчке амбасаде погинуо је млади Зоран Вујовић, на протесту поводом хапшења Радована Караџића убијен је Ранко Панић. У борби за власт Вучић је доказао да без гриже савести може да изазива проливање туђе крви. После тога, може само да се замисли на шта ће бити спреман да уради кад дође време расплета.

С обзиром да под контролом има све државне органе силе, али и своје старе другаре из земунског, сурчинског и вождовачког подземља, као и хулигане са стадиона, Вучићу нико неће моћи да се супротстави на улици. И, не треба.

Први пут, 2000. године, с власти је отеран силом. Сада би био ред да га грађани, уместо багером, куком и мотиком, најуре гласачким листићима.Како год било, Томислав Николић ће политички надживети Александра Вучића. Нови политички савез, скрпљен од старих ликова, свакако неће представљати будућност Србије, али биће довољно да заљуља диктаторов трон и успори срљање Србије у напредњачку провалију.

Предраг Поповић / Магазин Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/a-koliko-je-pokojnik-dugacak/

Прочитај без интернета:
5 гласовa