НА МГУ „ЛОМОНОСОВ” ПОЧЕЛО ИЗУЧАВАЊЕ „БЕСМРТНИХ ГЛОДАРА” – ГОЛИХ КРТИЧИЈИХ ПАЦОВА

  • Академик Владимир СКУЛАЧОВ је присталица теорије Августа Вајсмана, према којој смрт и старење нису случајни процеси слабљења ткива и умирања ћелија, већ прецизан еволуциони програм чији је циљ да се натерају стари организми да препуштају место новим живим бићима
  • Старост и и старење је намерно ‘изумила’ биолошка еволуција ради свог убрзавања. Некада жива бића нису старила, а после су почела да старе – наглашава Скулачов – како би брже еволуирала. То указује на могућност постојања животиња код којих је тај систем покварен. Ако је Вајсман у праву,потребно је пронаћи лек који ће укинути старење и учинити нас бесмртнима”
  • Ограничавање исхране заиста продужује живот, то је – указује руски академик – потврђено током експеримената, почевши од једноћелијског квасца, па све до људи. О свим тим случајевима су објављени радови, који су прошли поновну проверу. Али, кртичје пацове смо и ми, и Немци, и други биолози буквално товили, ни у чему их не ограничавајући. И у таквим условима, кртичји пацови живе дуже од 36 година, и не мисле да умру

          ЧЛАН Руске академије наука – Владимир Скулачов – открио је у интервјуу агенцији РИА Новости зашто је Московски државни универзитет основао прву у земљи колонију голих кртичјих пацова, „бесмртних глодара”, и зашто су старење и смрт за нас „бескорисни” еволуциони програм, који је могуће и потребно уклонити.

          Голи кртичји пацов (Heterocephalus glaber) је јединствени сисар, са мноштвом фасцинантних својстава. Тај ћелави подземни глодар, који је величине миша и тежак 30–50 грама, обитава у Источној Африци.

          Током 1970-тих година научници су открили да та створења живе необично дуго за своју величину, 10 пута више од норме, и да не могу да оболе од рака. Осим тога, кртичји пацови практично не осећају бол и не реагују на иритацију коже приликом додира са нагризајућим киселинама.

          Данас је Московски држави универзитет „Ломоносов” саопштио да је унутар његових зидина основана прва колонија голих кртичјих пацова од 25 јединки, на основу које ће група биолога под руководством академика Владимира Скулачова, директора Научно-истраживачког института за Физичко-хемијску биологију Руске академије наука у Москви, проучавати тајне њихове дуговечности, и покушати да их пренесе на људску популацију.

          Научници се надају да ће се популација пацова за годину дана повећати 10 пута, а већ у октобру би на „Ломоносову” могла да се појави још једна њихова колонија. Пацови могу да се посматрају помоћу веб камере постављене у њиховој колонији.

          Како истиче Скулачов, он је присталица теорије Августа Вајсмана, према којој смрт и старење нису случајни процеси слабљења ткива и умирања ћелија, већ прецизан еволуциони програм чији је циљ да се натерају стари организми да препуштају место новим живим бићима.

          „Старост и и старење је намерно ‘изумила’ биолошка еволуција ради свог убрзавања. Некада жива бића нису старила, а после су почела да старе како би брже еволуирала. То указује на могућност постојања животиња код којих је тај систем покварен. Ако је Вајсман у праву, потребно је пронаћи лек који ће укинути старење и учинити нас бесмртнима” — истиче научник.

          Кртичји земљокопи су, по мишљењу Скулачова, јединствена бића, која су успела да „уклоне” тај програм из свог генома током еволуције захваљујући трима факторима — необично дугом животу, нарочитој друштвеној структури њихових породица и непостојању природних непријатеља.

          „Уклањање” програма старења из генома кртичјих пацова, како истиче научник, довело је до тога се међу њима развила неотенија — фигуративно говорећи, кртичји пацови „не одрастају” и задржавају дечије каратеристике током целог свог живота. По  Скулачовљевим речима, његова група је успела да издвоји 43 одлике неотеније у анатомији, биохемији и раду мозга кртичјих пацова, које нису присутне код пацова и других глодара.

          Како истиче биолог, то откриће је нарочито интересантно у контексту постизања људске бесмртности. Неотенија је, по научниковим речима, људска каратеристика — на пример, облик наше лобање се мало мења са растом организма. С друге стране, деца мајмуна више личе на људе него на мајмуне.

          Човек живи двапут дуже од шимпанзе, упркос сличним димензијама и тежини, што би могло да се објасни неотенијом и дуговечношћу повезаном са њом. С друге стране, ми за сада немамо, као кртичји пацови, супердуг живот и потенцијалну бесмртност.

          Скулачов појашњава да би то могло да се објасни тиме што врста Homo sapiens постоји тек 200 хиљада година, док су кртичји пацови еволиурали више од милион година. Њихово проучавање, нада се научник, помоћи ће нам да схватимо како можемо да „искључимо” програм смрти и постигнемо биолошку бесмртност.

  • Поред „Ломоносова”, кртичје пацове активно проучава лабораторија Вадима Гладишева на Харвардском универзитету, чији су представници дешифровали геном тих животиња и открили низ необичних карактеристика њихове анатомије. Да ли одржавате контакт са њима и размењујете ли искуства?

          — Да, ми сарађујемо с Гладишевим, цитирамо једни друге у нашим радовима. Заправо, неколико од 43 одлике које сам открио пронашао је Гладишев, само што их он није препознао као неотенију. Сада смо заједно поднели захтев Руском научном фонду за добијање гранта, нашли смо сараднике и просторије где ћемо изводити експерименте. Прошли смо прву фазу, и сада то питање решава министарство, надамо се да ћемо добити дозволу.

  • Биолози често „проваљују” у природне механизме да би схватили како функционишу и да ли могу да их понове. Да ли планирате да спроводите трансгенске експерименте са голим кртичјим пацовима?

          — Ја лично нећу изводити такве експерименте, то ми није интересантно. То ми је некако назадњачки— ми заправо покушавамо да продужимо младост, а ви желите да нас натерате да тражимо путеве да се скрати младост.

          С друге стране, такви приступи су потпуно легалан и научно оправдан метод спровођења истраживања, али то није наша сфера научног интересовања. Ми смо сада веома усредсређени управо на експерименте с практичним резултатима, а не на фундаментална истраживања.

  • Друга група научника у којој учествују руски биолози открила је пре три године потенцијални механизам заштите кртичјих пацова од рака — „тешке” молекулехијалуронске киселине. Да ли се изводе или да ли ћете изводити експериментес том киселином током рада са кртичјим пацовима?

          — За сада још увек није јасно да ли тај механизам заиста функционише — у поновљеним експериментима за сада није постигнут тај резултат. Ја имам велико поштовање према Андреју Селујанову и његовим колегама, али потребно је сачекати потврду, које, како се може чути, неће бити.

Западни научници су више пута износили претпоставку да узрок дуговечности кртичјих пацова може бити средина у којој живе, где има изузетно мало хране и просто нема „сувишних” калорија. Да ли ћете изводити експерименте ограничавања „јеловника” кртичјих пацова?

          — Не, то је потпуна бесмислица. То уопште није карактеристично за кртичје пацове. Не треба мешати ствари. Ограничавање исхране заиста продужује живот, то је потврђено током експеримената, почевши од једноћелијског квасца, па све до људи. О свим тим случајевима су објављени радови, који су прошли поновну проверу.

          С друге стране, кртичје пацове смо и ми, и Немци, и други биолози буквално товили, ни у чему их не ограничавајући. И у таквим условима, кртичји пацови живе дуже од 36 година, и не мисле да умру. Тако да, као што видите, ствари треба разликовати.

  • Недавно су биолози из САД демонстрирали да поједини црви могу да продуже свој живот практично дупло, одбијајући да се размноже и пређу у такозвану Дауерову фазу развоја. С обзиром на друштвено уређење колонија голих кртичјих пацова, у којима се размножава само женка, да ли се може говорити о томе да се и код њих догађа нешто слично?

          — На, то уопште није тако. Животиња у Дауеровом стању може да се упореди са човеком који се наљутио на цео свет, који се згрчио и престао активно да реагује на спољни свет. То стање је, у суштини, битисање и вегетирање. Можда се недавно откривене гренландске ајкуле, које живе по 400 година, налазе у таквом стању.

          Ако се на кртичје пацове баци чак и летимичан поглед, јасно је да се они не налазе у таквом стању. Они су веома активна створења, они су фасцинирајуће активни, погледајте како трче по својим ходницима и собама у нашем у нашем одгајалишту. Зато се не може говорити да је њихова дуговечност условљена преласком у стање битисања.

          Моје колеге су смислиле шаљиво објашњење зашто кртичји пацови тако дуго живе и зашто потчињене женке живе исто толико дуго као и краљица колоније — свака од њих жели да постане мајка и чека да се упокоји актуелна глава породице.

1 глас