• Терористички напад  сличан париском може се очекивати у било којој европској земљи и у било ком тренутку и при потпуној немоћи ресора силе и политичких лидера
  • Демократија која се суочава са тероризмом и бори с њим по правилима која је сама донела – може победити само морално и посмртно
  • Потребно је тотално чишћење земаља ЕУ. Треба лишавати држављанства и исељавати не само екстремисте, него и чланове њихових породица, ако не предају полицији своје рођаке пре него што буду пронађени. Неопходно је увести смртну казну и превентивну ликвидацију екстремиста
Пише: Јевгениј САТАНОВСКИЈ              

        ВЕОМА је згодно што је Европа јединствена. Може се без сметњи прелазити из земље у земљу.

        Лепо је и што је у Европи укинута смртна казна. Може се убијати без препрека и ничега се не плашити. Ако те одмах не убију, чека те спокојан живот у комфорном затвору, адвокати и спортска сала, право на ово и оно.

        Европска праведност – закони за убице.

        Ни жртве, ни њихова родбина ништа неће добити сем бесмислених говора неодговорних брбљиваца попут француског председника који свом својом спољашњошћу и инертношћу подсећа на речи Винстона Черчила о „овци у овчијој кожи“, које је изговорио поводом другог политичара, британског, пре више од пола века.

        „Француски 11. септембар“?

        Глупост!

        Обична група терориста којих у Француској има тушта и тма, затим њена крајње радикализована муслиманска заједница и црно тржиште оружја које апсолутно не контролише француска полиција. Али, она није највећа у Европи, ако се гледа по резултатима, иначе, Париз би огрезао у крви и било би на хиљаде жртава.

        Није толико битно да ли је та група била део „тулонске бригаде“ која је ухапшена приликом припреме терористичког напада на бази војно-поморске флоте, или само једна од локалних банди која је решила да се истакне у џихаду против неверних у земљи у којој живи.

        Битно је то што француске структуре силе немају агентуру у редовима исламиста и то што су погрешили у свему где се само могло погрешити.

        То за Европу није изузетак, већ правило.

        Терористички напад  сличан париском може се очекивати у било којој европској земљи и у било ком тренутку и при потпуној немоћи ресора силе и политичких лидера.

        Демократија која се суочава са тероризмом и бори с њим по правилима која је сама донела – може победити само морално и посмртно.

        При том, највише политичко руководство које опасност није дотакла (њих, за разлику од свих осталих на време евакуишу) уопште није обавезно да схвата оно што се дешава, а као узвратну реакцију, сем говора за медије и издавања команди за припаднике силе пред камерама, оно може само да одреди следећи марш солидарности.

        Шетња булеварима руку под руку лепо изгледа у вечерњим вестима, подиже рејтинг и одушевљава нацију до следећег терористичког напада. Али, оно што је неопходно да се уради нико неће урадити.

        Потребно је увести ратно стање, затворити границе, очистити Аугијеве штале – криминала, нарко-трговине, исламистичке. Све.

        Потребно је тотално чишћење земаља.

        Треба лишавати држављанства и исељавати не само екстремисте, него и чланове њихових породица, ако не предају полицији своје рођаке пре него што буду пронађени.

        Неопходно је увести смртну казну и превентивну ликвидацију екстремиста не обраћајући пажњу на либерални део друштва, будући да је проблем веома запостављен.

        Иначе, пошто се држава не сналази у раду на безбедности грађана све ће се завршити тако што ће се грађани сами бранити.

        Наравно, треба дозволити и ношење оружја кратких цеви, као у Израелу где су опрезни грађани убили више од стотину терориста пре него што су ови стигли некога да убију.

        Питање је: ко ће у Француској, да и не говоримо о Европи у целини, поћи на све ово?

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ako-zeli-da-prezivi-eu-mora-uvesti-ratno-stanje-i-ne-obazirati-se-na-liberale

Прочитај без интернета:
3 гласa