АЛ-БАГДАДИ НИЈЕ СЛУЧАЈНО ИЗАБРАН ЗА КАЛИФУ – ОН ЈЕ КОРЕЈШИТ, ОН ЈЕ ИЗ МУХАМЕДОВОГ ПЛЕМЕНА

  • У чланку Грахама Вуда у часопису The Atlantic пронашао сам изјаву Ал-Аднанија, једног од вођа Исламске државе, која леди крв у жилама: „Ми ћемо победити ваш ,Рим’, сломићемо ваше крстове и ваше жене претворити у робиње. Ако то не успемо ми, онда ће наша деца и наши унуци то учинити, они ће продавати ваше синове као робље на пијаци робова“…
  • Ратовати и ширити Калифат – главна је обавеза Калифе. Калифа мора да предводи џихад најмање једном годишње. Ако Калифа пристане на дуготрајан мир и коначну границу, он упада у „грешку“, у грех. Зато исламски закон дозвољава закључивање само привремених споразума, не дужих од 10 година
  • Ових дана је Абу Бакр – Калифа ал-Багдади – позвао на уништавање непријатеља Калифата по следећем редоследу: „… почети са rafidе (шиитима), затим al-Sulul (сунитима који подржавају Саудијску монархију)… затим прећи на крстоносце и њихове базе…“
  • Са киме имамо посла? Са очајничком сектом која паразитира на Исламу. Ако Калифат изгуби територије у Ираку и Сирији, он ће престати да буде Калифат, јер је Калифат – територијални суверенитет
  • Недавно смо видели човека у црној капуљачи који прозива америчког председника Обаму и на сваки начин провоцира његову инвазију. Увлачење САД у рат за њих би била победа. Предуслов за одлучујућу битку против „Рима“
Пише: Едуард ЛИМОНОВ

НАЧИТАО сам се штива о Исламској држави, терористичкој организацији забрањеној на територији Русије, читао сам много, на различитим језицима, и сада то, као стиснути сунђер, делим то са вама.

У почетку је деловало као да се на територији дела Ирака и Сирије појавила још једна организација џихадиста, само жешћа од претходних. Прве сумње, у ово моје схватање, појавиле су се када сам пажљиво прочитао њихове борбене псеудониме.

       Абу Бакр ал-Багдади,

       Абу Омар аш-Шишани,

       Абу Али ал-Анбари,

       Абу Мухамед… и све у том стилу.

       Абу Омар и Абу Бакр – су имена пророкових пратилаца, првих калифа.

       Недавно сам, у чланку Грахама Вуда у часопису The Atlantic из марта ове године, пронашао изјаву једног од њихових вођа која леди крв у жилама.

       – Аднани: „Ми ћемо победити ваш ,Рим’, сломићемо ваше крстове и ваше жене претворити у робиње. Ако то не успемо ми, онда ће наша деца и наши унуци то учинити, они ће продавати ваше синове као робље на пијаци робова“… Запрепашћен, почео сам да тражим више информација. Јер, да бих разумео овај феномен, морао сам о њему добити критичну масу информација и тек онда све изанализирати.

       Ево шта сам открио:

       – Абу Бакр ал-Багдади није случајно изабран за Калифу, он је аутентични Корајшит, то јест, он је из племена пророка Мухамеда.

       – Када је објављен Калифат, муслимани су дужни да имигрирају на територију коју је Калиф одредио и да испуњавају законе шеријата. Овим се објашњава, просто невероватни, прилив добровољаца у армију Калифата.

       Страни борци (и њихове жене и деца) долазе у Калифат са картом у једном смеру. Они желе да живе по шеријату, а многи од њих желе да постану мученици.

       – Ратовати и ширити Калифат – главна је обавеза Калифе.

       – Калифа мора да предводи џихад најмање једном годишње. Ако Калифа пристане на дуготрајан мир и коначну границу, он упада у „грешку“, у грех.

       – Исламски закон дозвољава закључивање само привремених споразума, не дужих од 10 година.

       – Утврђивање било какве границе – кажњава се анатемом, тако је рекао Пророк.

       Послати представника у Уједињене нације значи признати други ауторитет, осим ауторитета Алаха, што је чин богохуљења.

       Калифат негира гласање. Shirk (политеизам, многобоштво) чак је и гласање за кандидате који би помогли установити, на пример, Калифат.

       Талибани, који су имали амбасадоре у Саудијској Арабији, Пакистану и Уједињеним Арапским Емиратима, починили су тиме преступ. Што их чини – отпадницима.

       Држава има обавезу да терорише своје непријатеље, то је света заповест из Курана, – одсецање глава, распећа и претварање у робове жена и деце, јер ће то убрзати победу и омогућити да се избегну даљи сукоби.

       Већ овог новембра Калифа ал-Багдади је позвао на уништавање непријатеља Калифата по следећем редоследу: „… почети са rafidе (шиитима), затим al-Sulul (сунити, који подржавају Саудијску монархију)… затим прећи на крстоносце и њихове базе…“.

       – Куран дефинише крусификацију (разапињање) као искључиву казну за непријатеље Ислама (први на овој листи су шиити и они коју су муслиманску вере заменили другом).

       Што се тиче хришћана и Јевреја (9-а глава Al-Tawb, Курана), „мора се ратовати против хришћана и Јевреја све док они не почну да плаћају jizya (таксу) с добровољном покорношћу и док не почну да се осећају покореним“.

       Као што се можете видети,  идеологија Калифата искључиво почива на религиозној основи, на Курану. У суштини Исламска држава је верски покрет, али -пошто је агресиван и не признаје границе других држава – постаје политички, ратни, империјалистички.

       Калифат претендује на покоравање и муслимана Израела, Палестине и Русије – а шта сте ви мислили?

       Исламска држава придаје велики значај сиријском граду Dabiq, у близини Алепа. Они су чак и свој пропагандни часопис назвали – Dabiq – управо по том граду, и безумно су славили, кад су скупо платвши освојили тај град у стратешки апсолутно неважној равници.

       Зашто?

       Зато што ће овде, Пророк је много пута о томе говорио, римске армије ће ту имати табор. Армије Ислама ће их срести, и Dabiq ће за Рим постати Ватерло, град пораза.

       Калифат је почео да се ствара у неким деловима Ал-Каиде прилично давно – 2009. године. Тада је Осами бин Ладену пријављено да међу официрима у Ираку влада усхићено ишчекивање доласка Махдија (Месије), који ће коначно обновити Калифат (последњи је Кемал Ататурк распустио 1924. године), и да се нешто мора предузети по том питању. Међутим, и сам Осама је био присталица Калифата.

       Године 2011., ал-Аднани (обично он даје изајаве за Калифат) је објавио намеру да се успостави Калифат и најавио да ће наступити Апокалипса: „Остало је мало времена“.

       Багдади је већ себе назвивао „командантом верника“, иако је ИД још увек била терористичка група.

       У априлу 2013. године Аднани је изјавио: „Наш циљ је – основати Исламску државу, која не признаје границе, по методологији Пророка“.

       У ирачком Мосулу је 29. јуна проглашен Калифат и ал-Багдади је постао Калифа. Осми. Они верују да ће свега бити дванаест Калифа.

       Онда ће се десити победа Армије Калифата над армијама Рима, а затим – апокалипса.

       Ето с ким ми имамо посла.

       Са очајничком сектом која паразитира на Исламу.

       Ако Калифат изгуби територије у Ираку и Сирији, он ће престати да буде Калифат, јер је Калифат – територијални суверенитет.

       Недавно смо видели човека у црној капуљачи који прозива америчког председника Обаму и на сваки начин провоцира његову инвазију.

       Увлачење САД у рат за њих би била победа.

       Предуслов за одлучујућу битку против „Рима“.

       Калифат не оставља места на планети за било кога другог. Дакле: или потчињавање, или рат у коме противник мора бити уништен – то је категорички избор који они нуде. То је изазов.

       Одговор на њихов изазов се намеће сам од себе. Како би се спасили (Русија је за њих такође „Рим“), морамо их победити.

       Да ли они схватају своју судбину?

       Схаватају. Али, увучени су у то моћно ђаволско коло – жудњу за смрћу.

       Превео: Срђан Ђорђевић

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/al-bagdadijev-kalifat-je-mocno-djavolsko-kolo-zudnje-za-smrcu-i-pokoravanjem-planete

2 гласa