Путин би требало да Европу учини свесном да Русија очекује амерички напад и да неће имати избора него да збрише Европу

Одавно сам прижељкивао да направим интервју са Полом Крејгом Робертсом. Његово писање и интервјуе пратим већ више година, и сваки пут кад бих видео шта он има да каже, понадао бих се да ћу и сам једном добити прилику и привилегију да са њим поразговарам о природи државе из дубине САД (US deep state; на НС најчешће превођено као „паралелна држава“ или „држава у држави“; прим НС) и њене Империје. Недавно сам му послао мејл са молбом за такав интервју и изузетно сам му захвалан што је љубазно на њега пристао и такву ми прилику пружио.

СТЕПСКИ СОКО: Многима је већ одавно очигледно, ако не и већини, да САД није ни демократија ни република, већ да је то најпре плутократија под управом малобројне елите, коју неки називају „1%”. Други говоре да је то „паралелна држава”. Зато је моје прво питање вама следеће: молим вас да за нас оцените утицај и моћ сваког од следећих појединачних ентитета. И, посебно, да ли можете да прецизирате за сваког од њих да ли он има „врхунски“ положај, такав да сам доноси одлуке (a decision-making „top” position) или положај негде на средини, да те одлуке спроводи у дело, а унутар реалне структуре моћи (они су побројани без икаквог нарочитог реда): Федералне резерве (Federal Reserve), велике банке, Билдерберг, Савет за међународне односе (Council on Foreign Relations), Лобања и кости (Skull & Bones), CIA, Голдман Сакс и водеће банке, првих 100 породица (Top 100 families) – Ротшилди, Рокефелери, холандска краљевска породица, британска краљевска породица итд.), израелски лоби, слободни масони и њихове ложе, велики бизниси: велики нафташи, војно-индустријски комплекс итд., остали појединци или организације који нису већ побројани горе? За кога, за коју групу сматрате да је заиста на само врху структуре моћи у актуелној политичкој укупности Америке (current US polity)?

ПОЛ КРЕГ РОБЕРТС: Сједињеним Америчким Државама владају приватне интересне групе и неоконзервативна идеологија, по којој је Историја изабрала САД као „изузетну и неопходну“ земљу са правом и одговорношћу да наметну своју вољу свету.

По мом мишљењу, најмоћније од тих приватних интересних група су: војно-безбедносни комплекс, неких 4-5 мега-банака, „превеликих да би (про)пале“ („banks too big to fail”) и Волстрит, лоби Израела, агробизнис и експлоатационе индустрије (нафта, рударство и дрвена грађа).

Интереси тих група се подударају са неоконзервативцима. Неоконзервативна идеологија подржава амерички финансијски капитал и војно-политички империјализам или хегемонију.

Не постоје независна амерички штампа нити ТВ медији. У последњој години Клинтоновог режима 90 одсто штампаних и ТВ медија су били концентрисани у шест мега-компанија. Током Бушовог режима национални јавни радио (National Public Radio) изгубио је своју независност. Дакле, медији делају као неко министарство пропаганде.

Обе политичке партије – и републиканци и демократе – зависе од истих приватних интересних група за фондове својих кампања, тако да обе партије плешу како им газде кажу. Извоз рада (јobs offshoring) уништио је производне и индустријске синдикате и тако лишио Демократску странку политичко-финансијске синдикалне подршке. У ранијим данима демократе су представљале радне људе, а републиканци бизнис кругове.

Федерална резервна [банка] (The Federal Reserve) постоји ради банака – нарочито великих. Та банка је била створена као извор за позајмице у крајњој нужди у циљу да се спречи пропаст банака услед стампеда (штедиша) на њих, или услед повлачења депозита из њих. Њујоршка Федерална (The New York Fed), која врши финансијске интервенције има управни одбор састављен од шефова великих банака. Последња тројица председника Федералних резерви били су Јевреји, а садашњи њен извршни потпредседник је бивши шеф Централне банке Израела.

Има их који верују да је то доказ постојања завере Ротшилда, али стварност показује да су Јевреји истакнути у финансијском сектору, нпр. Голдман Сакс (Goldman Sachs). Последњих година министри финансија САД и шефови регулаторних агенција су углавном били банкарске главешине одговорне за подвале и претерана задуживања (debt leverage) [1], што је и покренуло последњу финансијску кризу.

У 21. веку, Федералне резерве и Државни трезор (Treasury) служили су једино интересима великих банака, на рачун економије и становништва. На пример, пензионери нису осам година имали приходе од камата само зато да би финансијске установе могле узимати позајмице уз камату од нуле, и тако зарађивати новац.

Без обзира колико су богате неке породице, оне се не могу такмичити са моћним интересним групама као што су војно-безбедносни комплекс или Волстрит и банке. Богаташи од старина су у стању да штите своје интересе, па неки – као Рокфелери – имају активне фондације које највероватније тесно сарађују са Националном фондацијом за демократију (National Endowment for Democracy) у финансирању и подстрекавању разних проамеричких невладиних организација (НВО) у државама које Америка намерава да стави под свој утицај или им збаци владе – како се догодило у Украјини. Те НВО су у својој бити пета колона САД и делају под именима као што су „људска права“, „демократија“ и сл. Један кинески професор ми је казао да је Рокфелерова фондација у Кини отворила Амерички универзитет (American University in China), што се користи за организовање различитих антирежимских Кинеза. У једном тренутку, а можда и сада, биле су стотине, а можда и хиљаду НВО организација у Русији које финансирају САД или Немачка.

Не знам да ли и билдеберговци то раде. Могуће је да су то једноставно врло богати људи који имају своје штићенике у владама који покушавају да им штите интересе. Никад нисам видео икакве знаке да су Билдеберговци, масони, или Ротшилди утицали на одлуке Конгреса или владе.

Са друге стране, Савет за спољне односе (Council for Foreign Relations) је утицајан. Он се састоји од ранијих владиних политичких функционера и научника који су активни на пољу спољне политике и међународних веза. Њихов часопис Foreign Affairs је прворазредни форум за спољну политику. Неки новинари су такође чланови, а када сам био предложен за члана 1980-тих година, пропао сам на тајном гласању (I was blackballed).

vojnikompleksusaЛобања и кости је тајно студентско братство Јејл универзитета. Читав низ универзитета има таква тајна братства. На пример, и Универзитет Вирџиније, као и Универзитет Џорџије имају таква. Та братства не врше тајне владине завере нити имају моћ да владају. Њихов утицај би требало да је ограничен на лични утицај чланова, који су углавном синови елитних породица. По мом мишљењу, ова братства постоје зато да на чланове пренесу тај елитни статус. Она немају оперативних функција.

СС: Шта нам можете рећи о појединцима? Ко су ти, по вашем мишљењу, најмоћнији људи у данашњој Америци? Ко су ти који доносе све коначне, врховне и стратешке одлуке?
ПКР: Уствари, не постоје људи који су сами по себи моћни. Моћни су они људи који иза себе имају моћне интересне групе. Још од онда када је министар одбране Вилијам Пери приватизовао толико много војних функција, војно-безбедносни комплекс је изузетно моћан, а то му са своје стране још и повећава његова способност да финансира политичке кампање, као и чињеница да је он у много (савезних) држава и важан послодавац. У основи трошкове Пентагона контролишу лиферанти за одбрамбене потребе.

СС: Одувек сам веровао да у смислу међународних термина, организације какве су NATO, ЕУ или било која друга представљају тек само фасаду, а да су реални савези који контролишу планету у ствари земље Ешалона (Echelon): САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд, тј. „Auscannzukus” (на њих се такође односи и појам „Англосфера” или „Пет очију“ (Five Eyes), где су САД и Велика Британија старији партнери, а Канада, Аустралија и Нови Зеланд млађи. Да ли је овај модел исправан?
ПКР: NATO је америчка креација са наводним циљем да штити Европу од совјетске инвазије. Данас NATO пружа параван америчкој агресији, а и снабдева америчку Империју најамним војним снагама. Британија, Канада и Аустралија су једноставно вазалне државе САД, баш као што су то и Немачка, Француска, Италија, Јапан и остали. Нема партнера – има само вазала. То је само Вашинтонова империја – и ничија више. Америка даје предност ЕУ јер је лакше контролисати је него контролисати индивидуалне државе.

СС: Често чујемо да Израел контролише САД. Чомски, а и други, каже да је Америка та која контролише Израел. Како бисте ви описали однос између Израела и САД – да ли пас мрда репом или реп мрда пса? Да ли би се и ви сложили с тим да израелски лоби има потпуну контролу над САД, или да у САД још увек постоје снаге које су у стању да израелском лобију кажу „не” и да му наметну властите циљеве и жеље?
ПКР: Никад нисам видео ниједан доказ да САД контролишу Израел. Сви докази постоје за то да Израел контролише Америку – али само њену политику на Блиском Истоку. Последњих година Израел, или његов лоби, је био и у стању да блокира универзитетска именовања у САД, као и трајање мандата професора за које се сматра да су критичари Израела. Израел је успешно упао како у католичке, тако и у државне универзитете ради блокирања професорских мандата и именовања. Израел је у стању и да блокира извесна именовања која врши председник, као што има и огроман утицај на штампу и тв. Израелски лоби има много новца за политичку кампању и никада није промашио у томе да из фотеља избаци америчке конгресмене и сенаторе који су критични према Израелу. Израел је чак успео да продре и у црначки конгресни дистрикт црне Синтије МекКини (Cynthia McKinney) и онемогући њен реизбор. Како рече адмирал Том Мурер (Tom Moorer), шеф поморских операција и председник Заједничког генералштаба: „Ниједан амерички председник се не може успротивити Израелу“. Мурер чак није био у стању ни да организује званичну истрагу о смртоносном израелском нападу на амерички војни брод USS Liberty 1967. године. Свако ко критикује политику Израела – па чак и на користан начин – добија етикету „антисемита“. У америчкој политици, у медијима и на универзитетима, то је смртоносни ударац – исто као да те стрефи и ракета „Нellfire“.

СС: Који је од 12 побројаних ентитета моћи, по вашем мишљењу, имао и одиграо кључну улогу у планирању и извршењу „операције под лажном заставом“ 11. септембра 2001? На крају крајева, тешко је замислити да је то испланирано и припремљено све у периоду између инаугурације Џорџа Буша млађег и 11. септембра – то је морало бити спремано још и за време Клинтонове администрације. Да ли је тачно да је бомбашки напад у Оклахома Ситију био генерална проба за 11. септембар?
ПКР: Моје мишљење је да је 11. септембар (9/11) био продукт неоконзервативаца, а скоро сви они су Јевреји или сврстани уз Израел, Дик Чејни (Dick Cheney) и Израел. Сврха је била да се добије „нови Перл Харбор“, за што су неоконзервативци и рекли да је неопходно да би се отпочело са њиховим освајачким ратовима на Средњем Истоку. Ја не знам колико далеко у прошлост сеже то планирање, али очигледно је да је Силверштајн (Silverstein) био део свега тога, а имао је Светски трговински центар тек кратко време пре 9/11.

911bШто се дизања у ваздух Федералне зграде Мура (Murrah Federal Building) у Оклахома Ситију тиче, амерички ваздухопловни генерал Партин (Partin), специјалиста ваздухопловних снага за експлозив припремио је експертски извештај који је ван сумње показивао да је та зграда експлодирала изнутра, а да је камион-бомба био само маска. Конгрес и медији су игнорисали тај извештај. Подметнута жртвица МекВеј (McVeigh) је већ био ту – па је само та прича и била допуштена.

СС: Да ли, по вашем мишљењу, људи који данас руководе САД схватају да су на путу да се сударе са Русијом, што би могло изазвати термонуклеарни рат? Ако је ваш одговор потврдан, зашто би они уопште прихватили такав ризик? Да ли стварно верују да би ће Русија у последњем тренутку „трепнути“ и повући се, или у ствари у САД верују да у нуклеарном рату могу да победе? Зар се не боје ће, у случају нуклеарног сукоба са Русијом, изгубити све што имају, укључујући и сопствену власт па и животе?
ПКР: И ја сам зачуђен, баш као и ви. Мислим да је Вашингтон изгубљен у својој уображености и ароганцији, и да је мање или више луд. Поред тога, постоји и веровање да САД могу победити у нуклеарном рату против Русије. У часопису Foreign Affairs негде у 2005. или 2006 години био је један чланак у коме се дошло до тог закључка. Вера у то да се у нуклеарном рату може победити је још више појачана веровањем у антибалистичку одбрану (ABM defenses). Тај аргумент гласи да би САД могле тако снажно превентивно ударити Русију да се Русија из страха од следећег удара не би ни усудила да узврати.

СС: Како оцењујете здравствено стање Империје? Већ дуги низ година гледамо јасне знаке (пр)опадања, али до видљивог колапса још увек није дошло. Да ли верујете да је такав колапс неизбежан, а, ако не верујете, како се он може спречити? Хоћемо ли дочекати дан у којем ће амерички долар одједном постати безвредан или ће неки други механизам претходити колапсу ове Империје?
ПКР: И ја сам се често питао о томе. Не могу рећи да знам. Мислим да је Путин довољно хуман да би се предао, радије него да буде учесник у уништењу света – али Путин мора да одговара и другима у Русији, а сумњам да би националисти пристали на предају.

По мом мишљењу, Путин би требало да се фокусира на Европу и да је учини свесном да Русија очекује амерички напад и да неће имати другог избора него да као одговор на то збрише Европу. Путин би требало да охрабрује Европу да напусти NATO како би спречила Трећи светски рат.

Путин би такође требало да обезбеди да Кина схвати да и она Америци представља исту претпостављену претњу као и Русија, и да две земље треба да се држе заједно. Можда – ако би Русија и Кина држале своје снаге у нуклеарној приправности – не баш највишег степена, али повишеној, која показује да схватају претњу свету од Америке, САД би се могле изоловати.

Ако би штампа Индије, Јапана, Француске, Немачке, В. Британије, Кине и Русије почела са извештавањем да се Русија и Кина брину и питају да ли ће их погодити превентивни нуклеарни напад САД – можда би резултат тога могао бити да се тај напад спречи.

Nuclear bombКолико могу рећи из мојих многих интервјуа за руске медије, не постоји руска свест о Волфовицовој доктрини (Wolfowitz Doctrine). Руси мисле да се ту ради о неком неспоразуму у односу на руске намере. Руски медији не схватају да је Русија неприхватљива због тога што није амерички вазал. Руси верују у сво оно западно срање о „слободи и демократији“ и верују да им недостаје тога, али да ипак напредују. Другим речима, Руси не схватају да су мета за уништење.

СС: Русија и Кина су постигле нешто до сада у историји незабележено – изашле су изван и преко свих до сада коришћених традиционалних оквира за обликовање савеза (држава) – договориле су се да постану међусобно зависне једна од друге (to become interdependent) – човек би то слободно могао назвати договором о симбиотском партнерском односу. Да ли верујете да су они који руководе Империјом схватили колика је тектонска промена ово била, или су само ушли у процес дубоког порицања зато што их је реалност исувише преплашила?
ПКР: Економија САД је шупља. Деценијама не постоји пораст медианског прихода (median family income growth). Алан Гринспан је користио повећање потрошачког кредита уместо непостојећег раста прихода потрошача, али – становништво је данас исувише задужено и тако не може даље. Дакле, нема ничега што би подстицало економију. Толика маса производног рада и професионалних услуга је извезено да се средња класа сада смањила. Универзитетски дипломци не могу наћи посао који би био довољан за независно издржавање. Дакле, нису у стању да оформе породице, купе куће, опрему за њих и намештај. Влада производи мере ниске инфлације тиме што не мери инфлацију, као и ниске стопе незапослености тиме што и не мери незапосленост. Финансијска тржишта су подвалџијски намештена, а цена злата се потискује надоле разним берзанским шпекулацијама упркос повећаној тражњи. То је кућа од карата која се одржала и дуже него што сам мислио да је могуће. Изгледа да куће од карата стоје све док остатак света не престане да држи амерички долар као резерву.

Можда је империја ставила Европу под превелик стрес тиме што ју је уплела у конфликт са Русијом. Ако би, нпр. Немачка изашла из NATO, империја би колабирала – или ако би Русија успела да пронађе мудрост како би финансирала Грчку, Италију и Шпанију у замену за то да оне напусте евро и ЕУ, империја би доживела смртоносни ударац.

С друге стране, Русија би могла рећи Европи да нема другу алтернативу него да сада, када се Европа придружила Америци у рату против Русије, на европске престонице нациља своје нуклеарно оружје.

СС: По вашем мишљењу, да ли председнички избори и даље нешто уопште значе, а ако мислите да значе, чему се највише надате у 2016. години? Лично се јако плашим Хилари Клинтон зато што мислим да је она једна изузетно опасна и чисто зла особа, али са тренутним утицајем неоконзервативаца (Neocon) унутар Републиканске странке, да ли се можда можемо надати да би неки не-неоконзервативни кандидат (non-Neocon candidate) од њих могао да добије номинацију?
ПКР: Стивен Коен (Stephen Cohen) каже да једноставно нема дискусије о спољној политици. Нема дебате. Мислим да империја сматра да може дестабилизовати Русију и Кину, и да је то онај разлог због чега Вашингтом има обојене револуције на делу у Јерменији, Киргистану и Узбекистану. Пошто је Вашингтон одлучан да спречи раст других сила и изгубљен је у својој уображености и ароганцији, Вашингтон вероватно и верује да ће успети. Па, најзад – и Историја је одабрала Вашингтон.

СС: А шта је са војним снагама? Да ли можете да замислите ситуацију у којој би неки председавајући Здружених шефова штабова (JCS) изговорио „Не, г. председниче, то је сулудо, и ми то нећемо радити”, или очекујете да ће генерали да изврше свако, ма какво наређење, укључиво и оно о отпочињању нуклеарног рата са Русијом? Да ли се уопште надате да би америчка војска могла да иступи и да заустави „лудаке“ тренутно на власти у Белој кући и у Конгресу?
ПКР: Једини начин да председнички избори буду од значаја је ако би председник за собом имао неки снажан покрет. Без тога, председник нема независну моћ и никога кога би именовао на положаје, а да тај извршава његове намере. Председници су заробљеници. Реган је имао нешто као покрет, а то је било тек толико довољно да се излечи стагфлација упркос противљењу Волстрита, па смо били у могућност и да окончамо Хладни рат упркос противљењу CIA и војно-безбедносног комплекса. Уз то, Реган је био и врло стар, а дошао је и из даље прошлости. Претпоставимо да је председнички положај врло моћан – па се тако и понашао.

СС: Уколико САД заиста намерно корачају путем који води у ратни сукоб са Русијом, шта мислите да би Русија требало да уради? Да ли би требало да Русија попусти и да прихвати да буде потчињена као могућност повољнију него што би то био термонуклеарни рат, или би Русија требало да се томе одупре, па да последично прихвати и саму могућност избијања термонуклеарног рата? Да ли верујете да би снажно и одлучно приказивање властите снаге Русије било у стању да послужи као средство одвраћања од америчког напада те врсте?
ПКР: Војска САД је чедо индустрије наоружања. Цела сврха тога да постанеш генерал је да би могао да се квалификујеш да постанеш саветник индустрије одбране, или да постанеш њен функционер, или да уђеш у управни одбор неког од произвођача. Све је то у војсци извор каријера по пензионисању, када генерали почну да зарађују велике паре. Америчка војска је тотално корумпирана. Читајте књигу Ендрјуа Кокберна Ланац убијања (Andrew Cockburn’s book, Kill Chain).

СС: Шта су, по вашем мишљењу, корени дубоке мржње за Русију, коју тако много чланова америчке елите имају као заједничко? Да ли је то феномен заостао још од времена Хладног рата или постоје неки други разлози за ту готово универзалну русофобију код елите у САД? Чак је и за време Хладног рата било прилично нејасно да ли су САД биле антикомунистички или антируски настројене? Постоји ли нешто у руској култури, нацији или цивилизацији што служи као окидач за толико непријатељство, а ако постоји, шта је то?
ПКР: Непријатељство према Русији потиче још од Волфовицове доктрине: „Наш првенствени циљ је да спречимо поновну појаву неког новог ривала – било на територији бившег СССР, или другде – ривала који представља претњу оног степена каквог је била и претња бившег СССР. То је најважнија идеја регионалне одбрамбене стратегије, и она изискује да улажемо напоре да спречимо било коју непријатељску силу да доминира над неким регионом чији би извори под снажном контролом били довољни за настанак (неке друге) глобалне силе.“

putinavijacijaДок се Америка била усредсредила на своје средњеисточне ратове, Путин је обновио Русију и блокирао планирану америчку инвазију Сирије као и бомбардовање Ирана. Онај „први постулат“ неоконзервативне доктрине је био прекршен. Русију је требало дисциплиновати. То и јесте извор напада Вашингтона на Русију. Зависни и ропски амерички и европски медији једноставно понављају јавности „руску претњу“, а та јавност је безбрижна и неинформисана.

Ту негде је и увредљивост културе Русије – њен хришћански морал, поштовање законитости, дипломатија уместо принуде, традиција и социјални обичаји – али, то је све у позадини. Русија је омрзнута због тога што је она (и Кина) контрола Вашингтоновој унилатералној унимоћи. Постојање те контроле и јесте оно што ће водити у рат.

Ако Руси и Кинези не очекују прелиминарни нуклеарни напад од Вашингтона – биће уништени.

___________________
Напомена преводиоца:

[1] Дефиниција и објашњење значаја:
www.investopedia.com/terms/l/leverageratio.asp

Превео СТЕВАН БАБИЋ

CounterPunch/Стање ствари

www.standard.rs/svet/31368-%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%BE-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B3-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%81-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D0%B8-%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0

2 гласa