ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ

Амбасадорка Хант је навела да дејтонска структура БиХ „никада није била замишљена да буде дугорочно решење“

Свони Хант, у време рата амбасадор у БиХ, а ту дужност је обављала и у Аустрији, у оквиру своје посете БиХ, где је недавно боравила као амерички експерт за питања равноправности жена, дала је и интервју за високотиражни Дневни аваз. Ни питања ни одговори нису се односили на равноправност полова, већ искључиво на државно уређење БиХ.

У том контексту амбасадорка Хант је навела да дејтонска структура БиХ „никада није била замишљена да буде дугорочно решење“, а „проблем Дејтона је и што је изнедрио тврдолинијаше који су заузели позиције моћи“. На крају, говорећи о прошлогодишњим фебруарским протестима, који су за последицу имали паљење неколико зграда кантоналних влада и зграде Председништва БиХ те неколико стотина повређених протестаната и полицајаца, амбасадорка је емитовала јасну поруку: „Протести не смеју бити једнократни. То треба бити цео један процес. Протести могу настати на основу стања свести народа. Шта је срушило Слободана Милошевића? То су били људи са звиждаљкама на улицама. И то је било дан, за дан, за дан… То је размишљање које треба да се деси. То се не сме само једном десити, па да на то већ заборавимо.“

Нико амбасадорку није упитао у чије име призива насилне протесте којима би требало срушити власт нити се она потрудила да објасни шта треба да уследи ако се власт на тај начин и сруши. Да ли су „светли“ примери Либије, Украјине и Сирије, у којима су тако опипљиви резултати обојених револуција, оно чему грађани БиХ треба да теже? Зар нису избори основни инструмент представничке демократије? Није Дејтон „изнедрио власт“, већ грађани БиХ, који су од потписивања општег мировног споразума у више наврата имали прилику да се определе за власт какву желе. Осим амбасадорке Хант, у истом контексту огласили су се и неки актери домаће политичке сцене. Тако је Здравко Крсмановић, потпредседник НДП, некако у исто време, поводом најаве поскупљења струје, увио и замотао, али опет најавио „наранџасту револуцију“: „Опозиција ће организовати протестне митинге, видећете колико ће се људи одазвати. Ко ће то сутра моћи контролисати? Ово може бити упаљач за оно што се зове немири и што се зове неко или пролеће или нека наранџаста револуција. Ми из опозиције то не желимо.“

svonihantizetbegovicСДС није пратила поменуто „ударање у бубњеве“, али је неколико његних високих функционера најавило да ће до краја године преузети власт и на ентитетском нивоу, не објашњавајући како то мисле постићи. Можда се одговор може чути на некој у низу трибина којима се у организацији Фондације „Конрад Аденауер“ и Сорош фондације активистима ове и других партија објашњава погубност корупције и тумаче начини којима се против ње треба борити. А корупција, зна се где станује, у институцијама Републике Српске. Тако се паралелно трасирају два негативна процеса против Српске: криминализација њених институција и стварање атмосфере о „геноцидној творевини“.

Обојене револуције воле пролеће, посебно Први. мај, међународни празник рада, симбол борбе обесправљене радничке класе за своја права. А, када о радницима брину актери неолиберализма, све делује прилично саркастично. А тероризам, одлазак бх. грађана на страна ратишта, камп тзв. Исламске државе у Албанији на који је упозорила италијанска полиција, прошлонедељно гранатирање зграде владе у Скопљу, стварање „велике Албаније“ и рефлексије које ће сукоби у Македонији произвести у региону? Кажу, има о томе ко да брине.

Пресс РС

www.standard.rs/politika/31504-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98

Прочитај без интернета:
1 глас