ЗАШТО ЈЕ ЗА САД ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ РУСИЈА А НЕ КИНА И ШТА ЋЕ СА ЊИМА БИТИ НАРЕДНИХ ГОДИНА?

  • САД прокламују да њихово благостање зависи од виталности глобалног система који су изградиле. Оне су централни део тог система. Док тај систем постоји оне ће се налазити у привилегованом положају. Њихов главни национални интерес јесте – одржавање тог глобалног система
  • Русија за САД може да представља проблем ако формира конкурентски блок који ће постати алтернативни систем како на плану безбедности, тако и на плану економије. Најозбиљнији ударац за САД био би формирање великог евроазијског блока, на пример, Русија-Немачка. Својим ресурсима и војном моћи тај блок би искључио Европу и велики део Азије из контроле америчког система и постао де-факто конкурент
  • Са руске стране не постоји никаква идеолошка баријера у односима са САД. Али, Американци имају проблеме. Ти проблеми су повезани са генерацијом која у хладном рату није завршила рат. Однос владајуће елите према Русији као према непријатељу није нестао. Код њих није било ревизије, за њу није било разлога. Они себе сматрају победницима. Али, Русија није постала држава која чини све што они хоће, па код њих постоји елемент нервозе због неизвршеног задатка
  • Преосмишљавање америчке политике ће се десити за неколико година. Тада ће идеолошка компонента у односима САД и Русије бити минимална. То се може повезати са новим председником, али ће се то сигурно десити у време његове владавине. Америчка политика се развија у циклусима, а сад се завршава циклус који је почео од Регана

        БИВШИ обавештајац-илегалац, Андреј Безруков, који је дуго времена радио у САД, испричао је дописнику „Известија“, Николају Суркову, због чега је Украјина потребна Сједињеним Државама и зашто Русија треба заједно са Кином да изграђује велику Евроазију.

        • Пре више од 20 година завршио се Хладни рат. Зашто се САД још увек односе према Русији као према противнику?

        – Хладни рат је – само епизода у односима између наших земаља. Постоје два нивоа на којима може да се анализира основа односа између наших земаља. Први је – ниво објективне геополитичке реалности, положаја наших земаља и њихове улоге у светском систему. САД прокламују да њихово благостање зависи од виталности глобалног система који су изградиле. Оне су централни део тог система. Док тај систем постоји оне ће се налазити у привилегованом положају. Њихов главни национални интерес јесте – одржавање тог глобалног система.

        У хладном рату СССР је био геополитички конкурент. Он је доминирао у Евроазији, формирајући зону у коју није пролазио амерички утицај. Он је створио супротни пол за оне који су били незадовољни америчким системом.

        Русија може да представља проблем ако формира конкурентни блок који ће постати алтернативни систем како на плану безбедности, тако и на плану економије. Најозбиљнији ударац за САД био би формирање великог евроазијског блока, на пример, Русија – Немачка. Својим капацитетима ресурса и војне моћи тај блок би искључио Европу и велики део Азије из контроле америчког система и постао де-факто конкурент.

        • Шта онда треба анализирати на другом нивоу?

        – Други ниво је – идеолошки. Са наше стране не постоји никаква идеолошка баријера у односима са САД. Ако САД не покушавају да нам намећу њихов начин живота, да стварају проблеме нашој држави, онда ми са њима немамо проблема. Нажалост, они имају проблеме. Ти проблеми су повезани са генерацијом која у хладном рату није завршила рат. Однос владајуће елите према Русији као према непријатељу није нестао. Код њих није било ревизије, за њу није било разлога.

„Збогом, Путине!”

        Они себе сматрају победницима. Али, пошто задатак није решен, Русија није постала држава која чини све што они хоће, код њих постоји тај елемент нервозе због неизвршеног задатка.

        Сем тога, независна спољна политика Русије представља изазов за оне људе у САД, који проповедају америчку изузетност. Ти људи, који не само да као Американци себе сматрају изузетним, него то сматрају и као благослов, спремни су да средствима силе намећу свој став другима. Та група веома тесно је повезана са Хладним ратом, али и са принципима Демократске партије према којима Америка треба да буде носилац идеала. Ради тога је могуће наметати своја схватања другима земљама.

        Мислим да ће геополитичка компонента остати неколико година, а идеолошка може и да нестане. Доћи ће до преосмишљавања – Америка више неће имати права ни могућности да своје принципе намеће другима. После извесног времена отићи ће личности које су сада актери идеологије настале у време Хладног рата.

        Постоји и етничка компонента. У окружењу неоконзервативаца има много људи који су етнички или идеолошки повезани са антируским дијаспорама оних источноевропских земаља у којима се сматра да је Русија доминирала над њима. Они ће такође на неки начин отићи.

        • Ради чега је потребно тако упорно борити се са Русијом? Зар Кина сада није много озбиљнији конкурент?

        – Са становишта Американаца сада заиста није Русија, него Кина главни изазов за светски систем. Економија Кине толико је велика да привлачи читаву Азију, а смањује се утицај Американаца на те земље и њихова тржишта.

        САД покушавају да Кину ставе у заграде, да за себе издвоје парче Азије путем споразума о безбедности са земљама у окружењу Кине и преко Транс-тихоокеанског партнерства без Кине.

        • Да ли су периоди напетости у односима са САД предодређени и неизбежни?

        – Наш интерес је да осигурамо безбедност око наших граница, да нашим суседима нико не указује да ли да тргују са Русијом или не, да ратују са Русијом или не.

        У том смислу конфликт у Украјини је објективан. Ако је њима Украјина потребна као тампон-зона против нас, онда је она и нама такође потребна, ми смо етнички веома блиски, то је до-совјетски геополитички простор. Њена економија је – део наше економије, то је наша цивилизацијска зона, наш интерес је очигледан.

        Ипак, САД почињу да осећају преосмишљавање своје улоге у свету. Они још нису дошли до потпуно другог смисла, само почињу да увиђају проблеме и неадекватност своје политике. Преосмишљавање ће се десити за неколико година. Тада ће идеолошка компонента у нашим односима бити минимална. То се може повезати са новим председником, али ће се то сигурно десити у време његове владавине. Америчка политика се развија у циклусима, а сад се завршава циклус који је почео од Регана.

        • Значи, за 7-8 година можемо да рачунамо на промене?

        – Тада можемо да имамо потпуно другачије односе између две земље, али ће и њихови и наши интереси остати.

        Објективно, Американци желе да подстакну против Кине њене суседе – Јапан, Индију и нас. Зато је за нас веома важно да изграђујемо дугорочне неконкурентске односе са Кином и Индијом.

        Наш задатак је – да себи обезбедимо миран живот у великој Евроазији. То ометају нерешена питања безбедности и недостатак инфраструктуре која би повезала економију Русије са све већим економијама Азије. Ту инфраструктуру изграђује политика повезивања ЕАЕС и „Пута свиле“. Кини и Русији је у интересу стабилизација велике Евроазије, а тада ће се убрзати и економски раст.

        • Шта се дешава са америчким политичким системом? Зашто Републиканци нису могли да кандидују за председника ниједног угледног кандидата?

        – У САД постоји проблем извршилаца. Амерички народ у лику елите, пре свега пословне елите, поверио је политичкој надградњи – конгресу, партијама, владајућој класи, да води политичке послове, будући да се сам капитал неће бавити политиком. Извршилац има задатак да – штити интересе наручиоца. То је дуго времена радила владајућа група, али сада се та група отргла од поимања објективних задатака и почела да делује како она хоће. У Америци схватају да је политика постала мање ефикасна и да не постиже постављене циљеве. Ако се тако настави, та политика ће довести до пада утицаја САД у свету, а то не одговара елити.

        Може се рећи да је америчка политика – као авион којим управља аутоматски пилот испоручен пре 30 година. Ипак, пилот почиње да схвата да је време да се врати у кабину и да промени курс. Захтеви за промену извршилаца долазе са две стране. Трамп је – глас бизнис-елите. Сандерс говори у име елите младих интелектуалаца. Приближавају се промене у политичкој надградњи. Органи власти обновиће се за рачун људи који на нов начина схватају околности и могу да предложе нов правац.

Ко је Андреј Безруков и зашто је био Доналд Хитфилд?

        РОЂЕН је 30. августа 1960. у граду Канску у Краснојарској области. Завршио је Томски државни универзитет, по струци је историчар. Године 2000. завршио је Школу за државно управљање „Џ. Кенеди“ на Харвардском универзитету и добио звање магистра.

        Пуковник је руске обавештајне службе у пензији.

        Дуги низ година заједно са супругом Јеленом Вавиловом провео је радећи на нелегалним обавештајним пословима. Под именом Доналда Хитфилда руководио је консалтинг компанијом која се специјализовала за владајуће и корпоративне системе за стратешку аналитику и планирање.

        Ухапшен је у јуну 2010. у САД након потказивања.

        Добио је државне награде – орден „За заслуге за Отаџбину“ IV степена и друге ордене и медаље.

        Сада је саветник председника компаније „Росњефт“ и члан дискусионог клуба „Валдај“.

fakti.org/rossiya/medija-menju/americka-politika-je-avion-kojim-upravlja-auto-pilot-proizveden-pre-30-godina

1 глас