Свет је дефинитивно ушао у други чин хладног рата и није више питање да ли треба него како мењати насталу ситуацију? Од Украјине, Блиског истока, Исламске државе у Сирији и Ираку, деструкције либијске државе, па до масовног егзодуса избеглица са сиромашног европског југа према северу, Европа заједно са остатком света постаје прилично нелагодно место за живот у будућности.

У центру овог другог чина хладног рата је „америчко питање“. Читав низ аналитичара и на самом Западу сматра да садашње тензије у свету треба тумачити управо унутрашњом природом америчких контрадикција.

Америчко друштво трансформисало се од некадашњег демократског идеала оснивача Уније америчких држава до полицијске државе која оперише на основу догме о сталној спољној претњи њеној безбедности. Том догмом и из те опсесије изводи се теза према којој се те наводне претње „америчком сну“ од злих спољних непријатеља могу сузбити једино јачањем „дисциплине“ на унутрашњем фронту и супериорним оружјем које ће „превентивним“ интервенцијама широм света у корену да спречава намере злих антиамеричких сила.

Стално се сеје страх од потенцијалне спољне угрожености Америке и њеног „америчког сна“ који у животу просечног Американца, практично није ништа друго него идеал поседовања куће са базеном, две лимузине, ручка у оближњем Мекдоналдсу и годишњег одмора у некој „егзотичној земљи“ Европе.

За обезбеђење оваквог „америчког сна и одбрану од сталне спољне угрожености први императив је потпуна контрола над потенцијалним унутрашњим непријатељем. Тако је за само 200 година почела да се рађа ова „Дражава Националне безбедности“. Њено очување је гломазан посао и не може се остваривати без политички, економски и војно супериорне америчке силе.

Ради мобилизације људи у општем је интересу да се ограниче размере унутрашње политичке дебате о томе ко то стварно прети Америци и шта је ту права истина. Моћни медији у свест Американаца утерују паничан страх од, на пример, непостојећег ирачког оружја за масовно уништење, Исламске државе коју Вашингтон и директно помаже у обарању „проруског“ режима у Дамаску, руске окупације Крима и руске интервенције у Украјини.

Доктрина изузетности

За извођење оваквих империјалних програма увек је при руци Труманова доктрина, формулисана још 1947: „тоталитарни режими у свету угрожавају безбедност САД“. Ноам Чомски ову теорију назива „доктрином америчке изузетности“ која се појавила после Другог светског рата а кулминирала у Бушовим и Обаминим годинама. Права суштина је, објашњава Чомски, да је Америка не само квалитативно другачија од других држава, него је ‘боља’ од других, па према томе, природно предодређена да влада светом“.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/514246/Americki-san-nocna-mora-danasnjice-1-Strah-od-izmisljenog-neprijatelja

0 гласовa