Вашингтон – Пре него што су кренули у терористичке акције 13. новембра у Паризу, терористи се уопште нису скривали: плаћали су банкарским картицама на њихово право име, поручивали су пицу на адресе на којима су се стварно налазили, путовали су од Сирије до Европе и назад.

Полиције Немачке, Белгије и Француске су их ту и тамо заустављале, али нису хапсиле јер нико није дао налог за њихово хапшење.

Како је све ово било могуће и шта су радиле обавештајне службе? Зато што су се обавештајне службе у САД и у западној Европи претвориле у предузећа за масовно прислушкивање које углавном не служи ничему осим трговини сакупљеним подацима.

„Превише података добијених масовним и незаконитим прислушкивањем над којим нико нема контролу“, одговор је Вилијама Бинија, бившег високог официра америчке обавештајне службе НСА који је неколико дана после атентата гост Форума демократије у Савету Европе у Стразбуру где је говорио о „потребној дози прислушкивања“.

Бини је напустио НСА 2001. године јер је проговорио, пре Сноудена, о томе да је недопустиво да обавештајне службе масовно прислушкују грађане јер их то потпуно онеспособљава да раде свој посао – односно да штите безбедност тих истих грађана – пореских обвезника који их и финансирају.

„У САД се почело с продајом обавештајних информација још крајем шездесетих година, а онда се то веома убрзало 1999. године“, рекао је Бини у разговору за „Вести“ непосредно након излагања у Савету Европе које је изазвало велико интересовање новинара.

Он је додао да су „неке службе својим клијентима продавале огроман део своје обавештајне активности“. На наше питање да ли заправо у контексту неолибералне економије у којој је све бизнис – више и не могу да функционишу ни државе ни државне обавештајне службе Бини је рекао: – То је бизнис, и то огроман бизнис који омогућио да се изграде читава царства.

Он објашњава да се подаци из масовног прислушкивања употребљавају да би се грађани контролисали, евентуално уцењивали и да би се вршио притисак на њих. Осим тога, ови подаци се продају и служе у индустријској шпијунажи када неко на пример жели нешто да купи на тендеру и може да сазна шта је спремна да понуди конкурентска фирма.

По Бинију, атентати у Француској могли су да се догоде управо зато јер се проширила америчка метода масовног електронског прислушкивања која је као је потпуно избацила из употребе класичну методу циљног прислушкивања.

Превише података гарантује неуспех

Говорећи у Савету Европе Вилијам Бини је рекао и да су аналитичари НСА написали извештај у коме кажу да су они сами под великим притиском јер су преплављени информацијама, да имају превише података и због тога што је реч о великој маси информација – они из тога не могу да извуку никакву корист, не могу да раде.

„Још више података значи за обавештајне службе само континуирани неуспех и континуирано трагање за уговорима који сустижу један другог. Опште лудило“, рекао је Бини у Стразбуру понављајући да је „последица свега тога је међутим што људи гину“ и да „неки“ не желе да напусте масовно прислушкивање „јер то не доноси новац“.

У систему масовног прислушкивања, агент обавештајне службе је суочен са проблемом превелике масе података. – То вам је као када тражите нешто на Гуглу и заправо више не можете ништа да нађете јер имате на милионе одговора – објаснио је Бини у Савету Европе.

На наше питање како су француски обавештајци могли да спрече терористе, он каже: – Да су променили начин рада и однос према обавештајним подацима и приступ који имају – не би се догодили атентати, сачували би људске животе.

Бини додаје да су француске обавештајне службе претрпане подацима, што гарантује несупех.

„Ако ништа не промене, сами су себе осудили на пропаст, а ако промене сачуваће људске животе“, сматра он.

Конгрес лутка у рукама обавештајаца

Буџет обавештајних служби је 100 милијарди долара за 60 агенција. Нико не контролише буџет НСА, ни амерички Конгрес, ни нека друга инстанца. Одмах после Сноуденовог открића о масовном прислушкивању, бивши судија Врховног суда Џоџ Волтон рекао је у једном интервјуу Си-Ен-Ен-у да није имао никакве могућности да контролише да ли су наводи и подаци које НСА доставља истинити. То јасно каже да нема никакве контроле и да је Конгрес лутка у рукама обавештајних служби. Конгрес хоће оно што жели НСА. Конгрес је, уосталом, заговорник масовне шпијунаже америчких грађана, рекао је Бини у Савету Европе у Стразбуру.

Шта сада? Бини каже да треба напустити систем „индустријализације прикупљања података“ и вратити се на циљну методу која не доноси зараду, али је успешна у заштити безбедности.

„Ова метода тражи дисциплину и професионализам и доноси резултате јер се усредсређује на сумњиви круг људи и онда одатле издваја циљне појединце“, сматра Бини.

Он додаје да буџет за све обавештајне агенције у САД износи 10 милијарди и да га нико, па ни Конгрес – не контролише. – Конгрес ради шта НСА каже – тврди Бини.

Тужио Владу САД

Треба сви да се потрудимо да масовно прислушкивање престане како бисмо избегли трагичне последице и губитак људских живота. Управо подносим тужбу, и то по други пут против моје владе, рекао је Бини.
На питање „Вести“ да ли верује да је јачи од државе, овај седамдесетпетогодишњи математичар и стручњак за кодове одговорио је с осмехом:

„Да, први пут сам добио процес. Тужим их јер су прекршили моја права загарантована уставом, па макар и изгубио процес овог пута.“

Н. Јокић / Вести

www.vaseljenska.com/svet/amerika-otvorila-vrata-terorizmu/

2 гласa