Када се укуцају кључне речи „фонтана + Славија“ Гугл ће вам понудити 408.000 резултата (0,83 секунде) на ћирилици и 372.000 резултата (0,60 секунде) на латиници. Отуда, демантовани су сви злобници који тврде да је ћирилица у Србији терорисана, и од сада има да ћуте.

Поменути избачени резултати дају обиље веома корисних информација. Ја сам одабрао две-три које оличавају наш начин живота.

Синиша Мали нам је објаснио:  „Фонтана на Славији не цури, него прелива!“. Другим речима, толико добро цури да нам се прелива. Малог је просто срамота да се похвали колико добро цури. Фонтану треба само подшпрајцовати да се не искрши.

Ради страшних дезинфомација да фонтана цури – што је само први корак ка пучу у Србији – објавио се ауторитативни „Информер“:

НАЈСТРАШНИЈИ ЛАЖОВИ!

Рекеташки Курир измислио да МУЗИЧКА ФОНТАНА НА СЛАВИЈИ ЦУРИ!

Рекеташко-канализациони Курир, чији је газда хрватско-шиптарски плаћеник Александар Родић превазишао је себе у пласирању најстрашнијих лажи пошто је без имало блама објавио да музичка фонтана на Славији – тај нови „културни симбол Београда“ –  пропушта воду!“ Родићева гебелсовштина се очитава у коментару „Држи воду, док мајстори оду!“

У ове информативно-курирске међусобице ипак дубље не би улазили, али треба похвалити извођаче радова који су тако вешто склопили кинеску прскалицу, да мање цури него што прелива. Дакле, ти врхунски мајстори су из PMC Inžinjerinig. Замислите како би фасцинантно прскале, преливале се и потоцима цуриле „војне базе, командна места, полигони, болнице, склоништа, објекти посебне намене“ за које су посебно специјализовани и сертификовани? А тек шта би учинили да им је дати динамита, пошто су такође оспособљени за „рушење објеката енергијом експлозива“ а и традиционалним мацолама? Та која власт не би таквима дала гигантске пројекте попут „Београда на води“, кад је само кроз ситне рупице фонтане исцурело 1,5 милиона евра, без шпрајцовања?
Грађевински сектор у Сибији је, треба истаћи, у снажној експанзији. Вујко, Бошњак, Бобар, Бајатовић, Зорана Михајловић, Ђилас, Цвијо Бабић… Ко боље од ових експерата зна шта је бауштела? Но, држаћемо се цењених пројектаната и извођача фонтанске бауштеле:
„… ПМЦ Инжењеринг је ћерка фирма Јавног предузећа Југоимпорт – СДПР и регистрована је за изградњу стамбених и нестамбених зграда. Директор ПМЦ Инжењеринга је Никола Вуканић, раније саветник генералног директора ЈП Склоништа, директор сектора за некретнине ЈП Србијашуме, заменик генералног директора Интернационал ЦГ (ћерка фирма Генекса), као и директор општих послова и комерцијални директор Установе Студентски центар Београд. У фебруару 2005, генерални директор Студентског центра Београд Александар Пап и власник приватног предузећа МБС Душан Јеринић били су приведени због сумње да су злоупотребом службеног положаја оштетили Студентски центар Београд за више од 13 милиона динара, а за исто кривично дело, између осталих, пријаву је добио и Никола Вуканић. По писању неких медија, Никола Вуканић је брат од стрица Драгана Вуканића, који је, пре него што је постао СНС-ов председник општине Вождовац (2010–2014), постао познат 2007. по томе што се потукао са својим колегом хирургом у операционој сали, док је овај оперисао слепо црево 12-годишњој девојчици. Такође, један од три помоћника директора ПМЦ Инжењеринг је син Милорада Вучелића Бранислав Бане Вучелић, којег су естрадни медији доводили у везу са певачицом Аном Николић и водитељком Сани Армани.“
Ето, то би оквирно било што се тиче бауштелих јарана, фонтанских концептуалста новог културног символа Београда.
Ну,  ту скочише етички констернирани паткари, Fehérvár-ошани, Landorfehérvár-ри, Weißenburg-ери, Dar Al Jihad-станци, Београџани…! И протестанти рекоше: „Ми не протествујемо што имамо нешто против фонтане, али имамо око питања урушених зграда од бомбардовања, против рушења у Савамали и џамије у Земун Пољу. Н1 преноси да су носили транспаренте на којима се помиње како се деца у Србији лече смс порукама, док држава прави фонтану.!“

Ако је до рушења и потапања, ипак биће да је хиљаду година старија Ваљевска Грачаница од силеџијског џамијања по Земуну? Но паткари из Weißenburg-а, не квакнуше ономад, а сад се доказују. Коме? Док су Ђилас и Цвијо истом бетонском мјешалицом превртали паре, деца не беху приоритет.

И док се Србија бавила са 408.000 објава око фонтане, Вучић је за Премијера изабрао усташко-партизаско-хрватско-америчко-криминогено-НВО- лезбејску креатуру Ану Брнабић за оперативног равнатеља Gebiet des Militärbefehlshabers Serbien. Кад војно лице своју кћерку (Ану) пошаље 1994. у Америку на школовање, онда знамо каква и чија је то војска била. У осталом, Здравко Понош у време док је падао његов родни Книн, ишао у Америку „на специјализацију“, па затим, без трунке стида, преузео место које су некада држали Војводе Путник или Мишић. Замислите каква је то хуља?! Али, он ментално није искочио из етичког оквира предака – Боројевића, Узелца, Гошњака, Кадијевића… све су то изроди српски били, који појам „окупација“ разумеју потпуно супротно од Србијанаца.

О Ани Брнабић је изнето сасвим довољно података да очито нема ни један квалитет да би заузела место премијера Србије, а да има на претек компромитујућих чињеница. Код ње патриотизам не постоји већ постоји антипатриотизам. Знамо да вуче усташке корене. Без сумње је прошла вишегодишњу обуку повезану са америчким обавештајним структурама, усмерену на технике деструкције неподобних држава и друштава. Са таквим карактеристикама не би прошла безбедносну проверу ни у једној слободној држави. Ништа озбиљно у животу није радила, мувала се по шифрованим организацијама нејасне делатности и још мутнијих финансијских токова, њено име се до сада помињало само око трагова малверзација, нигде није заиста показала многохваљене „организационе способности“. Па ипак, за кратко време се екстремно обогатила. Око ње би оделење за финансијски криминал имало прилично посла, кад би смело. Њено разметљиво лезбејство је само додатно понижење и демонстрација окупаторске силе да могу да нам раде буквално шта хоће, и да треба коначно да схватимо да смо европске парије недостојне живота у заједници „цивилизованих“ народа.

Вучићеви сатрапи се у одбрани избора Ане Брнабић, који непобитно указује да је Србија у статусу окупиране земље, позивају на својих 56% освојених гласова, што Вучићу даје ваљда право да ради шта хоће по Србији и од Србије? Па мало су освојили гласова, колико би Хитлер добио у Аушвицу. Ништа не може да побије истину да је Србија под можда најгором окупацијом у историји, и да се ради на сценарију за коначно решење српског питања.

Због свега тога импотентне поруке које стижу са једва живог патриотског крила, а своде се на дрхтави вапај да је својим избором премијера „Вучић увредио традиционалну Србију“ је погрешан и безвредан. Јесте тешка увреда, али је у целом погибељном контексту оно што вређа српску традиционалност тек црвена марама којом се маше да се разјаримо и налетимо у празно.

Задрти и приглупи „милошевићевци“ ликују покличем да је „ово коначан пораз ДОС-а“, као да су Вучић и кумпанија досовци а не деца Милошевића и Шешеља. Они не виде или, пре, драго им је, што је вероватније да је ово коначна победа Фрање Јосифа или коначна победа његовог чеда Тита. Да је Тито жив, зар не би био задовољан оваквим кадровањем и оваквом Вучићевом политиком, и спољном и унутрашњом? Па исто ово што нам се сада догађа и Тито нам је радио.

Сасвим је природно што се дугогодишњи процес прогона Србијанаца наставља. Брнабићка уместо Николића овај пут. Коликогод Николић лош био, не може бити такво зло као нова премијерка. Чак се и мање „нафатирао“. И такво чишћење има смисла, јер су Хрвати и етнички Срби али политички полу-Хрвати нпр. са простора тзв. „Бихаћке републике“ или Црне Горе увек били верни Царевини. Србијанци су сувише дуго били непомирљиви противници Бечу и Берлину, сувише слободарски упорни, и као такви никада поуздани чак и када изгледају послушни. Не сви Срби, већ само онај још увек државотворни део, дакле ипак претежно Србијанци, су жива мета плана коначног решења.

Ја више и не знам колико сам текстова написао последњих година на овакве теме. „Ископавао“ сам дубоке, да кажемо историјске разлоге, и анализирао дневнополитичке ујдурме. Истина је да, мада ми је време потпуно дало за право, вечито сам суочен са много више оспоравања и мучког подривања и, наравно, цензурисања, него што је било разумевања. Тек примера ради, подсећам на скори напис „Постизборни протести – од зла ка горем“, и мали цитат из закључка: „… И тако дођосмо до циља протеста. Није тај циљ ни „рушење система“ ни изборне неправилности. Поготово никога није брига за Сава-малу или РЕМ. Циљ је влада Србије… Тако ћемо добити најевропскију власт која незадрживо стреми да се усели у „запаљену кућу“ и најевропскију другосрбијанску политику, којом ће се извршити свети задатак коначног решења Србије.“

Најмучнији утисак на мене остављају они, да кажемо без наводника добри Срби, који ову погибељ изврћу шегачењу и невешто наврћу на своју идеолошку парадигму. Сад су нам Путин и Руси и за ово криви?! Итд.

Јесмо ли издали краља? Јесмо. Јесмо ли издали Коштуницу? Јесмо. Па шта смо могли очекивати, шта ће се десити? И сад смо паметни и свако за себе вели „‘Ел сам вам рек’о шта ће бити?!“. Па шта може са кућом бити кад јој извучеш угаоно камење? Срушиће се извесно. Бациш под сламу жишку, па са стране заједаш како си говорио да ће слама да плане, али нико да чује твоје мудре речи.

Као последње, да ли нас је све неко пушком терао да изађемо на изборе и парламентарне и ове председничке, и тако дамо легитимитет паликућама? Није, али смо мислили да је наш глас необично важан. Хајде сад истерајте из Скупштине патриотске посланике да се некако изазове парламентарна криза, јер то је још једино мирнодопско средство да се можда, макар и сва изранављена, спасе Србија. Ма какви, ништа од свега. Дража нам је „Српска фонтана“.

Ђорђе Ивковић / nimbusovpodrum.blogspot.rs
Прочитај без интернета:
10 гласовa