ДО ИЗБОРА у Сједињеним Државама остале су две недеље. Председничка трка – интересантна, непредвидљива, безумна, жестока, прљава – ближи се крају.

        Амерички мејнстрим медији већ су доделили победу бившој државној секретарки Хилари Клинтон. По мишљењу централне штампе и већине телевизија, несистемски републиканац Доналд Трамп дефинитивно се дискредитовао снимком из 2005. на којем непристојно прича о женама, одбијањем да обећа да ће признати било који исход избора, као и „везама са Путином“.

        Протеклог викенда објављени су резултати анкете које је спровела телевизија ABC News. Ако им је веровати, Хиларин рејтинг је за 12 процентних поена већи од Трамповог. Чини се да је немогуће у преосталом времену стићи ту предност.

        Иако сама госпођа Клинтон после финалне председничке дебате није била претерано активна, њен тим наставља да бомбардује медије предизборном рекламом, од које се 80 одсто своди на критиковање Доналда Трампа. Трошкови њене изборне кампање су готово трипут већи него код републиканског кандидата.

        За Хилари агитују актуелни председник и потпредседник, прва дама, сви демократски конгресмени без изузетка, док Трамп остаје практично усамљен, окружен само највернијим присталицама. Истакнути републиканци се у последње време праве да 8. новембра неће бити никаквих председничких избора – само избори за оба дома Конгреса.

        По свим правилима политичке науке, Велики Доналд би требало да изгуби. И то убедљиво.

        Али, да ли је све тако једноставно?

Рејтинг

        Једна од највећих одлика ове политичке сезоне у САД јесте изузетно мала поузданост истраживања јавног мњења.

        Ствар није само у томе што мејнстрим штампа и вашингтонски центри за проучавање јавног мњења терају воду на Хиларину воденицу. Проблем је и у томе што су методологије и базе података бирача, које су направили стручњаци агенција за процену рејтинга у последњих 35 година, изгубили на актуелности.

        Доналд Трамп и делимично Берни Сандерс ускомешали су онај део америчког становништва који пре тога није учествовао на изборима и скептички се односио према политици, сматрајући да је у Вашингтону све одавно решено и без њих и да се ништа не може променити, ма за кога гласали бирачи.

        Али, чим је вашингтонском естаблишменту био упућен изазов, сва та „ћутљива већина“ се активирала, нарушивши уобичајене предизборне комбинације. Чак се појавио и специфичан термин за ту појаву – „бирачи који нису узети у обзир“.

        А пошто социолози час „погоде“ те бираче који нису узети у обзир, час их потпуно испусте из вида, рејтинг кандидата стално осцилира.

        Само у последњих пола године Доналд Трамп је за прилично кратко време (између једне и по недеље и месец дана) смањио заостатак за Хилари Клинтон са двоцифреног (до 15 одсто!) на ниво статистичке грешке, а такође је двапут био испред ње.

        И то по укупном рејтингу!

        А ако се узму анкете различитих агенција и медија, рејтинг кандидата не само да се мења превише брзо, већ се и изузетно разликује. Понекад дијаметрално.

        Узмимо само крај прошле недеље. Да, телевизија ABC News је дала Хилари предност од 12 одсто. Али, три друге анкете – IBD/TIPP, The Los Angeles Times и Rasmussen Reports – показале су предност Трампа или изједначеност.

        Иста је слика и у такозваним колебљивим државама (од којих, узгред буди речено, и зависи исход избора). Рејтинг се мења после сваке анкете и од агенције до агенције – у Колораду, Охају, на Флориди, у Северној Каролини и Вирџинији.

        Ове сезоне појавиле су се и нове неопредељене државе, које припадају такозваном „зарђалом појасу“ – регионима који су највише страдали током деиндустријализације последњих деценија.

        Данас је просто немогуће предвидети резултате избора у Пенсилванији (а то је ипак 20 изборника!), држави која се раније сматрала бастионом демократа.

        Агенција Reuters објавила је 21. октобра резултате својих анкета спроведених у Мичигену и Минесоти – тамо демократе нису изгубиле 30 година – и они су били шокантни. Трамп и Клинтон су тамо раме уз раме.

        Приметимо да, ако је Reuters близу истине, онда је ABC News промашио за километар, и обрнуто. Резултати и једних и других не могу бити истинити.

        Чији су подаци тачнији – бесмислено је питање. Резултати анкета говоре само једно – да не могу ништа да нам кажу о томе ко ће бити победник избора 8. новембра.

        Па ипак, треба истаћи да је Трамп у изузетно сложеној ситуацији. Он и његов штаб раде против целокупне политичке класе САД и огромне већине медија.

        То отежава свакодневни рад на терену и може негативно да се одрази на излазност на бирачким местима.

        Није случајно што Доналд на сваком митингу позива људе да обавезно изађу на изборе или гласају раније поштом.

        У суштини, и Хиларин и Трампов штаб рачунају на максималну мобилизацију својих присталица и деморализацију присталица супарника.

        То расположење се веома добро видело када се разматрао исход финалне дебате. Оба табора су славила победу… Надајући се ентузијазму својих лојалних бирача.

        Тај ентузијазам, наравно, није довољан за победу. Американци имају крајње негативан став о оба кандидата. Зато ни госпођа Клинтон, ни Велики Доналд не могу да рачунају на то да ће добити изборе гласовима само својих присталица.

        Они морају да убеде бирача да превазиђе своје несимпатије у циљу очувања статуса кво (Хилари) или ради промена (Трамп). А да би то урадили, они морају да убеде људе да не гледају своју маленкост, већ свет после јануара 2017. године, када ће у Белој кући бити нови газда.

Програми

        Хилари Клинтон је од почетка имала лакши задатак.

        Ослањајући се на прилично висок рејтинг председника Обаме (целе 2016. године он је уживао подршку нешто мало изнад 50 одсто, што је веома добро за одлазећег председника), бившој државној секретарки било довољно само да рекламира достигнућа претходне администрације, подсећа на своје политичко искуство и обећава да ће „исправити поједине грешке“.

        То би била победничка стратегија против Џона Кејсика, Џеба Буша, Марка Рубија, чак и Теда Круза. Али, на републиканским предизборима је са убедљивом предношћу победио човек који је од самог почетка обзнанио да се бори против целог корумпираног вашингтонског естаблишмента, глобалистичке елите и политичке коректности коју је она наметнула.

        Још пре завршних партијских конференција, када је Трамп стао на чело републиканске трке, Хиларина пропагандна машина се пребацила лично на Великог Доналда.

        Схватајући да његов позив а промене наилазе на одзив у срцима многих Американаца, бивша државна секретарка, њен штаб и сви мејнстрим медији усредсредили су се на доказивање тезе о неприхватљивости да Трамп постане председник.

        Клинтонова притом није представила ама баш никакав програм, сваки пут упућујући штампу на свој предизборни сајт – наводно, тамо је све. Даље је уследио уобичајени заокрет: разговор се пребацивао на опасну и „неамеричку“ Доналдову политику.

        Па су се догађале занимљиве ствари. Три четвртине свог говора она је посвећивала свом супарнику. И 98 одсто говора, који је требало да буде посвећен о мерама помоћи малом предузетништву, такође.

        Трамп није остајао дужан и није престајао да раскринкава Хилари. Али, он је ипак изложио свој програм. Он је говорио о спољној политици, затим о економији, па о емиграцији…

        Тако је 22. октобра у Гетисбургу (држава Пенсилванија) Велики Доналд одржао говор који је назвао својим „уговором“ с америчким народом.

        Место уопште није изабрано случајно. Ту је 1863. године одржао свој чувени гетисбуршки говор Абрахам Линколн, прогласивши нову еру слободе.

        „Уговор са Америком“ – такође није случајна фраза. Тако се звао програм републиканаца који су ишли на изборе за Конгрес 1994. године. „Уговор“ је састављен под вођством Њута Гингрича (сада активног Трамповог присталице).

        После тих избора 1994. године републиканци су први пут након 40 година добили већину у Представничком дому. Гингрич је тада постао председник тог дома и под његовим вођством је изгласан први буџет без дефицита после много деценија.

        У свом гетисбуршком говору Доналд Трамп је изложио план за првих 100 дана на месту председника.

        О спољној политици Велики Доналд није говорио много, само је набројао мере за борбу против тероризма.

        Трамп је говорио о етичкој реформи власти (пре свега о ограничењу времена боравка у Конгресу и борби против лобирања), о образовању, здравству, порезима, инфраструктури, имиграцији, заштити правног поретка, радним местима, смањењу буџетског дефицита и међународној трговини.

        Изложен је прилично целовит десноцентристички програм с елементима протекционизма и јасном антикорупционашким набојем.

        Да нема раскола међу републиканским конгресменима и гувернерима и да део њих није привржен глобализму, тај програм би асполутно могао да постане нова партијска платформа која би имала све шансе да се свиди већини Американаца.

        Али, данас на изборе с том платформом излази човек на којег су се устремили не само медији, већ и обе највеће политичке партије у САД.

        И зато се питање не састоји у томе да ли ће Трамп успети да надокнади заостатак за Хилари Клинтон (ми не знамо да ли уопште постоји тај заостатак), већ у томе колико Американаца ће имати прилике да се с његовим програмом упозна, макар уопштено.

        Углавном, за закључке је још прилично рано. Мислим да ће и дан пре избора бити рано.

Уместо закључка

        Како су израчунали новинари, реч „Русија“ се током дебата користила чешће од других важних имена и термина. Чешће него „имиграција“, чешће него „NATO“, „Исламска држава“ и „радна места“.

        Иницијатор расправе о нашој земљи била је Хилари, која је скренула разговор са теме о њеним потпуно различитим ставовима пред различитим аудиторијумима – затвореном групом инвестиционих банкара и бирачима.

        Као што се сећате, о томе се сазнало из докумената WikiLeaks, који, по мишљењу бивше државне секретарке, добијају све информације од руских хакера, који врше нападе на америчке грађане и установе. А Трамп је, наводно, „фаворит Кремља“…

        Међутим, у САД се у оквиру предизборне кампање у последњих неколико дана о Русији практично није говорило. Можда зато што је покушај да се она претвори у непријатеља ради победе над Трампом није наишао само на позитивне реакције.

        Желим да вам наведем речи америчког политичког коментатора Такера Карлсона. Ево шта је он рекао о пребацивање пажње на Русију у програму Fox News:

        „Будуће генерације ће проучавати ово као еклатантан пример политичке демагогије на делу. Хилари фактички говори о страној интервенцији, како би одвукла пажњу са унутрашњег скандала …

        То увек има тужне последице. Ми немамо никакве доказе да Русија стоји иза хакера. Можда и стоји, ко зна?

        Али, као прво, није у томе ствар. А као друго, Русија је велика земља с ракетним оружјем, која учествује у међународним пословима. И сугерисање да потпуно променимо односе са Русијом како бисмо помогли Хилари да добије изборе – то је дефиниција неодговорног понашања.

        Као отац 19-годишњег сина, мислим се: хеј, куда ми то идемо? Објавили смо сајбер рат Русији. Барак Обама је то учинио недавно како би помогао Хилари Клинтон. Ако то није дефиниција неодговорног понашања, не знам шта онда јесте!“.

        Сложићу се с америчким колегом. Није баш председнички, госпођо Клинтон! И још се питате зашто је у Русији толико популаран Трамп?

Дмитриj ДРОБЊИЦКИ

fakti.rs/globotpor/quo-vadis-orbi/ankete-lazu-u-korist-klintonove-ko-ce-uci-u-belu-kucu-nece-se-znati-ni-dan-uoci-izbora

Прочитај без интернета:
0 гласовa