Новица Спасић (37), војни инвалид из Бојника, кога је вихор рата захватио док је служио редовни војни рок, живи са супругом, седморо дјеце, мајком, оцем и братом у три просторије недовршене куће у крајњој биједи, од социјалне помоћи и скромне инвалиднине, која углавном одлази на љекове.

Као припадник специјалне извиђачко диверзантске јединице изгубио је лијево око и рањен у лијеву ногу у ноћи између 14. и 15. априла 1999. године на првој линији одбране карауле на Кошарама гдје су се водиле жестоке битке са шиптарским и НАТО снагама.

„Гранате из топова, минобацача и тепих бомбе парале су земљу и небо. Видио сам саборца са покиданим ногама у сусједном рову, успио сам да дођем до њега. Ставио сам га на леђа и сишао у свој ров. У том моменту осјетио сам бол по цијелом тијелу, а потом нешто топло по лицу. Било је то моје око. Јаукао сам од болова, нико ме није чуо. Онесвијестио сам се и пробудио у импровизованој болници у Ђаковици“ – присјећа се своје и драме својих ратних другова Новица Спасић.

До данас није сазнао име човјека кога је спасавао и да ли је тај несрећник преживио рат.

Новица је у војску отишао са 18 година 23. марта 1998. Истог датума 1999. године, дан прије почетка рата на Косову, му је истекао војни рок. Одбио је да скине униформу и остави другове.

Држава је Новици платила прву очну протезу с роком трајања од четири године. Већ десет година безуспјешно покушава да добије нову јер од старе му гноји очна дупља.

„Ново вјештачко око кошта преко 100.000 динара. Тај новац немам, а у здравственим установама ми одговрају да они нису надлежни и да сам изгубио право на нову протезу“ – прича Новица док око њега трчакарају дјеца, једно другом до ува.

После рата се оженио. Са супругом Јеленом планирао је шесторо дјеце, али недавно су добили близанце.

„Волимо дјецу и мислимо да су она богаство и за нас и за државу“ – објашњава ратни херој, који је поред недовршене родитељске, својим рукама подигао само зидове куће за своју велику породицу.

„Тражио сам помоћ од општине за столарију, нису ми дали, питао сам да ли дјеца имају право на бесплатне књиге, рекли су да немају. Најстаријем дјетету купио сам тек недавно прибор за ОТО јер није могло да добије позитивну оцјену без тог прибора“ – јада се Новица.

Његова дјеца своје дјетињство проводе на склепаним љуљашкама јер немају ни једну играчку. Дјечаци никада нису у својим рукама имали аутомобилчић, а дјевојчице лутке.

„Али нама тата купи двије чоколаде када прими социјалну помоћ, па ми то подијелимо и поједемо“ – прича најстарија дванаестогодишња Тијана.

Новица је кратко радио у бојничком спортском центру, па је отпуштен јер није био на “политичкој линији”.

„Поново би бранио државу ако треба, због свог народа, не због политичара коју су предали Косово и који не поштују своје хероје“ – огорчен је Новица Спасић, медаљом и повељом одликовани српски борац.

Новица Спасић са својом супругом и седморо дјеце
Новица Спасић са својом супругом и седморо дјеце

АПЕЛУЈЕМО НА СВОЈЕ ЧИТАОЦЕ ДА УЗМУ УЧЕШЋЕ У ОВОЈ ХУМАНОЈ КАМПАЊИ

Новица Спасић (37), херој косовског рата против НАТО-а и шиптарских терориста у којем је спасавајући саборца изгубио око, и отац 7 дјеце живи у тешком сиромаштву.

Новица живи у незавршеној кући са женом, 7 дјеце, једно другом до увета, родитељима и братом и сви скупа једва преживљавају. Дјеца морају да чекају да отац добије инвалиднину да би могли да добију једну таблу чоколаде коју њих седморо дијели. Новица већ 10 година чека протезу за изгуљено око на које нема социјално право, а од којег му се гноји очна дупља. Новица је показао велику храброст у рату и штитио свој народ и своје саборце у крвавој бици на Кошарама и каже да би се опет борио ако би требало иако га власт његове земље заборавила.

Покажимо Јовици да нисмо заборавили његово пожртвовање. Помозимо му својим донацијама:

PayPal (info@28jun.org)
Credit Card: 28jun.org/#donate

Email info@28jun.org for Bank account info

извор: www.princip.me/apel-princip-a-braco-srbi-pomozimo-srpskom-ratnom-heroju-i-njegovoj-porodici/06/06/2016/

Прочитај без интернета:
0 гласовa