Београд – Најуноснији бизнис у Србији је трговина азилантима, а на гарантним писмима држављанима Сирије и Ирака може да се заради и 1.000 евра. У овај нехумани бизнис умешани су: државни службеници, спортски радници, верски посланици, привредници, дипломате, али и возачи, таксисти, студенти, открива Дејан Несторовић, борац за људска права и активиста НВО „Сигурна позиција“, који је спровео истраживање о нехуманој трговини људима.

Српска виза која је добијена на основу гарантног писма

Несторовић за „Ало!“ тврди да око триста кријумчара миграната делује на подручју Србије. У Србији је уврежено мишљење да су у трговини главни шофери који имају комбије, камионе и друга превозна средства, али Несторовић тврди да је мрежа људи уплетена у кријумчарење много већа.

У мрежу уплетен и један певач

„Грубо речено, превозници јесу претежно таксисти, камионџије, радници обезбеђења, студенти… Али у мрежу су уплетени и људи из управе једног спортског клуба у Београду, па полицајци на друмовима, један новокомпоновани певач, па чак и један високи верски функционер“, тврди за „Ало!“ Несторовић, и додаје да су наши држављани камен у пирамиди трговине људима на чијем врху се налазе албански мафијаши из Прешева и арапски босови из Багдада и Беча.

„Прошле године у Србији је званично регистровано 16.500 миграната, али њихов број у транзиту кроз Србију био је знатно већи. Ради се о стотинама хиљада њих. Цео посао кријумчарења воде босови, Арапи из Ирака и Албанци са Косова. Живот једног мигранта из Ирака за њих вреди најмање 5.000 евра. Тај новац кријумчари деле међу собом, од Истанбула, преко Албаније и Србије, Мађарске, све до Беча, где мигранти траже трајни боравак, односно азил. Главни посао у Београду држе Албанци, јер преко Косова, Прешевске долине и Тиране иде главна трговина несретним људима“, каже Несторовић. Он, међутим, упозорава да због овог нехуманог бизниса Србија може бити у опасности:

„Чињеница је да су у Београду виђени и појединци са документима терористичке групе ИСИС. Има и оних који долазе директно са сиријског ратишта. Нису то само такозвани спавачи, како их називају, већ пси рата, који су ишли у Сирију да ратују за новац. Нису се овајдили, па су данас наше комшије. Њих је највише у Београду. Одговорно тврдим да у центру Београда, са великим приливом мигранта из Сирије и Ирака, има и оних који су ратовали на страни терористичке организације ИСИС“, наводи Несторовић, и додаје да је са својим сазнањима упознао и БИА.

Један од главних кријумчара

Неторовић тврди да је открио и места на којима се окупљају кријумчари људима у Београду.

„Окупљају се у једном наргила бару у центру града, у лоби бару познатог хотела, у источњачком ресторану, а у власништву држе и ексклузивни хотел на Дедињу и нешто скромнији хостел“, каже он, и додаје да је прецизне адресе доставио надлежним органима.

„Кријумчари који знају арапски језик лете свакодневно на релацији Београд-Истанбул и тамо формирају групе људи које пребацују у Србију. Имигранти се врбују на Босфору, а око 30.000 њих који желе азил у ЕУ тренутно се налази у Истанбулу и нада се пребацивању на тло Србије до краја године. Зашто баш Србије? Одговор је јасан – висок степен корупције, сиромаштво и лако пробијање границе са Мађарском. Велики број потенцијалних азиланата из арапског света плаћа кријумчарима пребацивање козијим стазама (аутобусима, комбијима, пешице), али постоји и много лакши и комотнији начин кријумчарења људи кроз Србију. То је гарантно писмо домаћина и пут авионом“, објашњава Несторовић.

„Српско гарантно писмо вреди 1.000 евра, и то је „позивно писмо“ којим домаћин из Србије гарантује за свог госта из иностранства, у овом случају мигранта, из Ирака, на пример. Цена гарантног писма од 1.000 евра улази у цену од 5.000 евра, колико мигрант треба да плати да се дочепа Европе. То значи да ирачка породица од четири члана плаћа 20.000 евра кријумчарима за транспорт до Беча“, каже Несторовић, и објашњава како се налазе у Србији појединци који обезбеђују гарантна писма.

Тајна хотела на Дедињу

„Позивар је особа из Србије коју налази и врбује кријумчар (посредник), најчешће Арапин из Багдада са дозволом боравка у Београду. Он велике своте новца у престоници користи за подмићивање и он је посредник између „позивара“ из Србије и несретних људи, миграната који су стационирани у Истанбулу у изнајмљеним становима. Често гарантна писма обезбеђују власници фирми, људи из управе спортских клубова, па организације које негују пријатељства са далеким земљама. Сви они издају гарантна писма на велико, три до 10 по тури. Гарантна писма дају и многе фиктивне фирме и истакнутни појединци. Њихов интерес је само један – лака зарада. Десет гарантних писама је 10.000 евра чисте зараде, а издавање гарантног писма кошта неколико стотина динара у свакој општини… Држављанин Србије, то јест „позивар“, треба да се појави на аеродрому и када мигрант слети из Истанбула, Ларнаке или Дубаија, да га „преузме“. Али ту се завршава његова улога, јер ови несретни људи бивају остављени на улици, у центру Београда, код железничке станице, или у неком од паркова где чекају „везу“ да се одмах, за неколико дана или чак недеља, пребаце кроз шуме преко Мађарске границе. Спроводе их Арапи кријумчари уз помоћ наших превозника“, наводи наш саговорник.

„За ВИП третман, постоји „ВИП пролаз“. То је пут до Европе за људе из Ирака и Сирије који су имућнији. Такве породице, које најчешће пристижу авионима, смештају у хотел затвореног типа на Дедињу, док им не организују нешто луксузнији транспорт до Мађарске, па до Аустрије. Тај хотел је уређен у арапском стилу, а отворио га је човек који је годинама радио у Холандији“, тврди Несторовић, и додаје да су малобројни који могу то да обезбеде, већ већина завршава по парковима и железничким вагонима, без хране и воде.

Лажни пасоши Сирије

Несторовић тврди и да зна идентитет главног кријумчара:

„Ради се о Арапину, врлој лукавој особи која има своје људе у свим државним структурама: од полиције, преко исламске заједнице, до спортских организација. Овај трговац људима увек је спреман да у сваком тренутку по потреби рентира станове и плаћа „позиварима“ гарантна писма. Води луксузни живот на релацији Београд-Подгорица. Има дозволу за неограничен боравак у Србији, јер је подмитио администрацију. Редовно путује у Истанбул, али и Беч, где склапа послове са тамошњим шефовима за трговину људима. Тесно сарађује са албанским мафијашима у Београду и састаје се са њима, најчешће по лоби баровима хотела у самом центру града“, истиче Несторовић, и додаје да је лично упознао кријумчаре о којим нам говори, али и да је све податке доставио државним безбедносним структурама.

За крај, Несторовић тврди и да је у последње време забележен пораст броја издатих виза за грађане Ирака и Сирије у конзуларним представништвима Србије која су тим државама најближа.

„Све већи број миграната слеће на Аеродром „Никола Тесла“ у Београду са визама, које нису прошле редовну процедуру“, указује Несторовић, и додаје да је интересантно и да су пасоши које поседује већи број ирачких мигранта, које је срео, издати 1. јануара ове године. То су лажни пасоши Сирије, наводи он и објашњава да се мигранти, који масовно узимају сиријске пасоше, надају да ће пре добити азил у ЕУ ако су из Сирије, која је у рату, за разлику од Ирака, који званично није у рату, али је за многе од њих постао неподношљив за живот.

Имигранте нахраните и охрабрите

„Нико нема право да купује, продаје, злоставља, експлоатише друго људско биће! Трговину људима покрећу насиље, контрола, профит. Начин на који одлучујемо да експлоатишемо недужне људе зарад новца говори о нама. Дакле, питање је…ко смо ми ? Ако видите имигранте, нахраните их, дајте им воде да пију, охрабрите их да остану у Србији. Наша држава јесте сиромашна, али смо ми гостопримљив народ и има места за све у нашој лепој Србији „, поручује Дејан Несторовић у апелу грађанима Србије.

Ана Чешић / Ало

www.vaseljenska.com/vesti/arapski-krijumcari-ljudi-posao-vode-iz-beograda/

0 гласовa