Прије тачно 16 година, током злочиначког напада НАТО алијансе на нашу земљу, бомбардована је Арза забрањеном радиоактивном муницијом са осиромашеним уранијумом.

Тим поводом јавности се данас обратила организација„Српски соко“ из Херцег Новог који је подсјетио да том приликом није гађан никакав војни циљ, да није било потребе за употребом овакве врсте муниције.

„Нигдје у близини није се налазила ниједна војна јединица, чак се и ПВО јединица повукла са Луштице“, навео јеНебојша Рашо представник ове организације и додао да је „На Арзу испаљено 300 пројектила са осиромашеним уранијумом. Милосрдни анђео није имао милости“.

 mapa Arze sa projektilima Арза: 16 та годишњица НАТО поклона   90 кг уранијума Боки Которској

На горњој мапи, путачом су означена мјеста на којима су пронађени пенетратори а звјездицама мјеста на којима је пронађено загађење осиромашеним уранијумом.

Према подацима Центра за екотоксиколошка испитивања(ЦЕТИ), на рту Арза на улазу у Бококоторски залив након НАТО бомбардовања евидентирано је око 87,9 килограма осиромашеног уранијума од којег је око 90 одсто касније уклоњено. Из ЦЕТИ-ја су потврдили да се на Арзи и даље налази максимално 10 одсто уранијумског материјала, што значи да око девет килограма материјала још увијек није уклоњено!?

И док надлежни увјеравају да је рт безбједан, невладини активисти упозоравају на могућу радијацију са рта, говорећи о трајним ефектима загађења, не само бомбардоване локације, пошто је вјетар честице могао разнијети десетинама километара далеко.

Можда је ова мрачна годишњица добар повод да НАТО активисти и пропагатори уласка у овај војни савез, објасне разлоге за контаминацију Боке Которске, умјесто што папагајски понављају мантру о тобожњи „бенефитима“ учлањења Црне Горе у овај ратни савез.

Коначно би неко из здравственог система морао изаћи пред грађане са јасним подацима о порасту канцерогених и других обољења, узрокованих НАТО агресијом на СРЈ.

Испаљено 31 хиљада уранијумских пројектила

Група наших стручњака и научника уз помоћ колега из расејања су још у септембру 2001. године организовалиМеђународну конференцију о еколошком опоравку тадашње СР Југославије (ENRY2001) на којој је било представљено 142 рада од 320 аутора из 21 земље.

У закључцима ове конференције је изнијето да је у току НАТО бомбардовања уништено 78 индустријских постројења, да је 45 енергетских постројења било уништено или оштећено, и да је као последица тога испуштено на хиљаде тона канцерогених, мутагених и токсичних хемикалија, укључујући бар десетак токсичних хемикалија које су одавно стављене на листу забрањених хемикалија према Штокхолмској конвенцији. Уз то је око 150 хиљада тона нафте и нафтних деривата и око 367 хиљада тона керозина било запаљено, више од 20 хиљада цивилних зграда је уништено, и испаљено је најмање 31 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом. 

bombardovanje Арза: 16 та годишњица НАТО поклона   90 кг уранијума Боки Которској

Процјене говоре да је у бомбардовању на територији Југославије искоришћено око 10 тона осиромашеног уранијума.

Пораст обољења

Иако се о употреби забрањене муниције ћутало током и после бомбардовања, од 2000. се то питање покреће и ван граница земље, док данас здравствени радници упозоравају на драстично повећан број обољелих од леукемије, лимфома и различитих облика тумора.

Тек после жестоког притиска је добијено признање да је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом, али од званичника са Запада нико никада није потврдио везу са повећаним бројем малигних обољења.

Из НАТО су на питања о коришћеној муницији 2001. поручивали да „не могу да коментаришу“ повезаност употребе осиромашеног уранијума са смртним случајевима војника који су били у мисијама у БиХ и на Космету, јер се „научним студијама баве друге институције“.

Италијански војници који су били у мисијама НАТО директно су повезали осиромашени уранијум са драстично увећаним бројем појаве тумора у трупама, због чега су покренути и судски процеси.

Недавно су то питање покренули и војници из других земаља чланица НАТО, а о томе се у неколико наврата говорило и у Европском парламенту.

leukemija Арза: 16 та годишњица НАТО поклона   90 кг уранијума Боки Которској

Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић- Батут“ објављени прошле године показали су да је у последњих десетак година број оболелих од леукемија и лимфома у Србији повећан за 110 одсто, док је број умрих од ових болести повећан за 180 одсто.

Стручњаци наводе да мора да прође одређени латентни период, који за леукемије и лимфоме износи у просеку седам и по година, док је за солидне туморе – карцином дојке, грлића материце, плућа, дебелог црева.. тај латентни период у просеку износи петнаест година, па се очекује нагли пораст обољења.

Грци и Бугари у мају и јуну 1999. слали извештаје да је зрачење код њих 30 пута веће у односу на природни фон, па је то доказ да су тоне радиоактивног отпада расијане по читавом простору Балканског полуострва.

У Црној Гори још нису публиковани подаци о канцерогеним обољењима, али је евидентно и непорециво да здравствени систем није кадар да да се избори са повећаним бројем обољелих.

www.in4s.net/index.php/arza-16-ta-godisnjica-nato-poklona-90-kg-uranijuma-boki-kotorskoj/

Прочитај без интернета:
0 гласовa