Готово свакога дана срећем људе који су пуни неке горчине која полази из незадовољства а завршава у бесу. Иако немам контакт са таквим људима, не могу да избегнем њихов утицај, једноставно их има много и морао бих да се одселим далеко, а питање је да ли их и тамо не бих нашао.

Стање незадовољства није природно иако га модерна наука подстиче. Психолози ће рећи да се из незадовољства рађају нове идеје, нова решења, напредак у коме ми свакодневно уживамо. Да, заиста, то ће рећи психологија дијалектичког материјализма који напредак види једино као плод сукоба, револуције, конфликта, унутрашњег или спољашњег. У стању сукоба човек тешко да може да сачува стање моралности и да га пренесе даље на генерације које долазе. У стању сукоба човек природно размишља како да се из тог стања избави, на било који начин. У стању сукоба настаје лични морал, творевина напаћене душе која служи за пуко одржање, као сурогат нормалности. На друштвеном нивоу ова појава се јавља у нацизму, комунизму, апартхејду, дакле свим “измима“ и њиховој идеолошкој сабраћи. За разлику од човеком постављене идеологије која је човекоцентрична, постоји и Истина која је Богоцентрична и она каже да је морал једнак врлини која се опет поистовећује са љубављу. У пракси то значи да чиним исправно јер волим Бога и желим одлуком слободне воље и трудом који улажем да се понашам онако како Он налаже. То је љубав према Богу и она представља врхунску Хришћанску врлину.

Обзиром да ђаво никада не спава, током историје су се појавила многа супротна учења која су цивилизацији донела векове натопљене крвљу и јауке потлачених који су се у муци рађали и исто тако живели и умирали. Један од познатијих је свакако Макијавели који врлину поистовећује са моћи. Ово је нарочито важно ако застанемо па погледамо наш мали свет Балкана и размислимо како се ми понашамо и како живимо. Србија се већ вековима декларише као Хришћанска земља, али ако се ствари боље погледају она је, нарочито задњих 70 година земља, чистог макијавелизма. У Србији ако сте на власти онда сте у праву, сви вам подилазе и много сте лепши, паметнији и бољи него пре стања власти. Намерно кажем стања власти јер у Србији неки јесу формално на власти, а сви остали мисле да су на власти. Неупућени ће рећи да је то демократија. Није, јер у демократији постоје правила и влада неки ред, писани или неписани, који одређује понашање појединаца и читавог друштва. Србија је дакле ипак земља практичног макијавелизма који је настао као последица комунизма (дијалектичког материјализма), а иницијативом београдске елите предратног доба да се “раскину окови традиционализма“ и крене путем Европе и “слободе човека“. У пракси је то значило много пића, жена и провода у Београду тридесетих година двадесетог века. Пре тога теразијске елите су се договориле о формирању странака и тако је настала “модерна политичка мисао“ у Србији. У тренутку када је, негде у централној Србији, на њиви у сред посла, неки Милоје, Радоје или Средоје почео да мисли за кога ће да гласа и шта ће од тога да има, у том истом тренутку је почео да расте коров у њиховим душама, а касније и на тим истим њивама па их данас продајемо Арапима који “доказано имају дугу историју пољопривреде“ и чини се, боље знају шта ће са нашим њивама од нас самих.

Све ово има немерљиве последице на наш данашњи живот. Данас у Србији кога год да питате било шта, добићете одговор. Људи овде знају све, од тога где се која адреса налази до сложених геополитичких питања. Сигурно је да не треба трошити време ни речи да би се схватило да је “земља мудраца“ чиста фикција. Поред бројних и упечатљивих знакова и лекција историје, пријатеља и непријатеља ми још увек сигурно корачамо прашумом сопственог ега, како појединачно тако и колективно.

Утврђивање кривице би био бесмислен посао. Ваља нам делати. Наравно да није лако, али ни живот није лак. Када би могао да се направи интервју са новорођенчетом сигурно би оно изјавило да је управо завршени порођај био најтежи изазов његовог живота. Живот је ствар одлуке и труда. Донесите одлуку како желите да живите, по моралу или сопственом моралу. У међувремену погледајте овај поучан, романтизован али свакако заснован на истини видео:

Драган Јовић

www.vaseljenska.com/misljenja/badnje-vece-43-ce/

0 гласовa