Негдје пред сам свој крај, скоро на самрти, Алија Изетбеговић је тражио да позову Сулејмана Тихића. Пред више свједока Алија је од Тихића тражио да сачува јединство СДА и БиХ, нагласивши да његов син Бакир „није за та посла“, односно да га не може наслиједити на мјесту предсједника СДА. Тако је Тихић постао Алијин насљедник на челу СДА, а Бакир се разочаран мјесецима крио од јавности. Тихић је од Алије добио и задатак да Бакира држи близу себе и покуша од њега направити човјека од интегритета. Тихић је замољен и да са Србима „иде низ длаку“, неке да купује, друге да уцјењује, и полако, корак по корак, од Српске одузима надлежности у корист БиХ. Бакир се за Тихићевог мандата није ни видио ни чуо, али је након Тихићеве смрти, баштинећи оставштину свог оца Алије, доспио на чело странке.

Користећи подршку земаља Залива, првенствено Саудијске Арабије и Катара, које купују земљу у БиХ и спроводе сценариј виђен на Косову, Бакир је температуру у БиХ подигао до тачке кључања. Има Бакир подршку и на другој страни, не у Америци, ни толико у Турској, која своју политику у БиХ креира сходно тренутним односима са Русијом, већ  у западноевропским земљама. То се да наслутити из ћутања њихових амбасадора, њихових медија. Примјетно је да ниодакле не долази осуда кршења Дејтона, у шта се Бакир дубоко упустио. То и јесте оно најопасније. Бакиру се толерише узурпирање институција БиХ. На Западу се по том питању праве луди. Бакирово понашање иде на руку неоконима, који воде одсудну битку против америчког предсједника Трампа, и веома им одговара да на Балкану поново букне ратни пламен. Да ли је Бакир фитиљ, ИСИЛ барут, а вехабије тј. Муслиманска браћа на Косову и у БиХ потпала?

Има Бакир слуха и за регионалну политику. Савјетовао је премијеру Албаније, Едију Рами, а Рама Тачију, да завади Србе из Косовске Митровице са Београдом. Зна Бакир како се то ради. Метод „Србе на Србе“ у његовом дуњалуку показао се као најпоузданији за владање Босном. У рату је постојала категорија „Алијини Срби“, што је био назив за Србе који су у били у функцији политике Алије Изетбеговића. Данас су то „Бакирови Срби“, који ради мегнетски привлачних фотеља,  добрих плата и привилегија, и на властити народ гледају попријеко.  Али, Бакир не умије, попут Тихића, са Србима „низ длаку“, корак по корак да им одузима слободу, коју им једино Република Српска може пружити.

Бакир би да запали Босну. У томе нема подршку у бошњачком народу, али рачуна на земље Залива, Велику Британију и паралелну државу у Америци. Бакирови планови могу бити заустављени енергичним дипломатским реаговањем Русије, што је већ у току. Бакир би у случају „руске пријетње“ устукнуо, понудио „руку помирења“, која би подразумијевале преговоре о преустроју Дејтона. А Бакир би да Бих има једног предсједника који би се бирао у једној изборној јединици, да се укине Дом народа у Парламенту БиХ, Бакир је за укидање „ентитетског гласања“, полицију на нивоу БиХ, судови ентитета да буду подређени Суду БиХ. По Бакиру уставни суд би могао бити без странаца, али састав би морао бити према резултату посљедњег пописа становништва. Ето, то садржи Бакирова „рука помирења“.

Пише: Предрад Ћеранић

www.pravda.rs/2017/02/27/bakirova-ruka-pomirenja/

1 глас