До 2008. Исланд је сматран земљом са стабилном економијом, а онда су банкротирале три највеће комерцијалне исландске банке, а грађани су остали без своје штедње и, заправо, постали дужници банака у Данској, Великој Британији и Холандији. Испоставило се да су у питању шпекулације на берзи, у које су биле умешане и власти. Исланд није попустио притисцима, него је одлучио да не плаћа спољни дуг који је износио око 50 милијарди евра, што је било шест пута више од бруто домаћег производа.

Грађани Исланда су распустили парламент и владу и иницирали брзопотезно суђење онима који су упропастили државу. Консолидовали су Националну банку и направили систем дневне аукције за државну валуту да би избегли утицаје страних банака и хиперинфлацију.

Притисак из банке ЕУ био је велики, а нарочито банкара из Холандије и Велике Британије, али Исланђани нису попуштали. Тадашњи председник Олафур Рагнар Гримсон два пута је ставио вето на извлачење новца тако што би банке надокнадиле своје зеленашке камате новцем пореских обвезника, уз одобрење парламента.

– Тај период ми је личио на ноћну мору. Свака важнија финансијска и банкарска институција у Европи и у мојој сопственој земљи била је против мене, а постојале су и моћне снаге које су сматрале да су моје одлуке потпуно луде – изјавио је једном Гримсон.

На крају је новоосновани Државни финансијски одбор све решио договором са 75 посто малих власника деоница највеће исландске банке Глитнир. Остале исландске банке потпале су под државни надзор. Исланд је увео и посебног државног тужиоца, а спољна истражитељка Ева Жоли открила је највећу финансијску превару у Европи.

Свима који су на неодговарајући начин пословали са приватним банкама суђено је на суђењима отвореним за јавност. Геир Харде, премијер Исланда од 2006. до 2009, осуђен је априла 2012. на две године затвора, због немара и непримереног понашања за време кризе јер није долазио на седнице владе када је требало спасавати државу. Министар финансија Балдур Гулаугсон, такође је добио две године затвора због куповине деоница на основу унутрашњих информација, а имовина му је национализована. Арон Карлсон је осуђен на две године затвора због преваре у банци Арион и због илегалног трговања некретнинама и одузета му је имовина. Многим политичарима је забрањен рад у државној служби, као и бављење политиком.

Врховни суд Исланда је осудио и четири банкарска боса из Кауптинг банке на казне од четири до пет година затвора. Оптужени су да су крили да је инвеститор из Катара, шеик Мухамед бин Калифа бин Хамад ал Тани, купио део Кауптинг банке заправо позајмљујући илегално новац од саме банке. „Својих“ 5,1 посто банке Ал Тани је пазарио само неколико недеља пре пропасти банке. Ово су најтеже казне за финансијске преваре у историји Исланда. Њих четворица ће морати да плате своје правне трошкове око 500.000 евра.

Раст плата

Већ средином 2012. Исланд је забележио двогодишњи економски раст, а незапосленост је стабилизована на 6,3 посто. Данас је тамо стопа незапослености свега четири посто, инфлација је 0,8 посто, а током 2015. очекује се реални раст плата од скоро шест посто.

 

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/505653/MMF-ili-duznicko-ropstvo-4-Bankarski-bosovi-na-sudu

0 гласовa