Који квалитетан, слободан и тиражан лист су направили? Коју телевизију? Каква им је књижевност? Да ли су утврдили границе, направили државу?

Један овдашњи писац, добитник у Србији свих постојећих награда за књижевност, досовски државни службеник високог ранга, написа пре неки дан да је након октобарске револуције мало ко у Србији слутио да ће ова држава оболети од исте болести коју су октобарци излечили. Нисмо спровели лустрацију и зато данас имамо ово што имамо – тврди писац.

Није лустрација тема, али мора се рећи да је иста спроведена тотално, у потпуности, по принципима примењеним у неким европским земљама, а не онако како писац снује, у Србији би политика као друштвена дисциплина била сведена на малолетнике и биолошке остатке „поражених снага у Другом светском рату“. Позабавимо се, колико простор дозвољава, нечим другим, нечим што писац и њему слични не спомиње, а непрескочиво је, незаобилазно. То нешто дуго је 12 година.

Шта су писац и његови урадили за тих 12 година након октобарског преврата? Пре него што је Србија опет „оболела од истих болести“.

Да ли су утврдили границе Србије, направили државу, сачували је, обновили економију, путеве, зауставили пропадање српског села….. дали пример другима? Где су њихове фабрике, производне линије? Шта су пласирали на домаће и страно тржиште, осим лажи и опсена?

Распродали су све што је могло да се прода. Уништили (свесно, брутално, хајдучки) четири кључне српске банке за које је била везана целокупна српска привреда. Без тога нису могли да крену у растурање те привреде, у пљачку и пропаст коју су назвали приватизација.

Шта су дали српској култури, ови који данас спомињу лустрацију? Катанце (одавно зарђале) на Народном музеју, Музеју савремене уметности, доскора и на Музеју града Београда. Мисли ли неко да је ово случајно? Једина смо држава у Европи у чијем главном граду туриста не може да уђе у музеј који би му пружио слику о култури народа по којем се та држава зове. Октобарском салону подарили су оборе са живим прасићима (раса јоркшир). То је врх њиховог стваралаштва, њихова култура. У познате галерије су убацивали шут или их претварали у „антиратне оазе“ у којима су Србе представљали као убице, монструме, силоватеље, геноцидан талог – тврдећи да је све то култура.

Развалише уста од јаука за слободним медијима, а донели су закон какав нико други у Европи није донео и неће да донесе. Због срамоте. Који су квалитетан, слободан а тиражан лист направили писац и њему слични? Коју телевизију? На чему почива њихова естетика, каква им је књижевност? Углавном никаква, уз понеки изузетак, све је то приземно постмодернистичко ружење неистомишљеника и танка, талента ослобођена стварносна проза.

Бар да имају стида.

Новости

4 гласa