„Република Српска мора да има разумевање за своју Србију, али не преко граница интереса сопственог опстанка и статуса, а одлука Уставног суда БиХ о „нелегалности“ Дана државности Републике Српске, 9. јануара, ујединила је све политичке прваке Српске у заједнички фронт и већ сада је јасно да ће народ на референдуму одбацити ту одлуку и тај дан прославити свечаније него икада.“

Ово у екслузивном интервјуу за „Вести“ тврди Ненад Кецмановић, сенатор РС и саветник председника РС Милорада Додика.

Како је председник РС реаговао да Српска треба да мења Дан државности?
– Увријеђен је и љут, као и мање-више сваки Србин, с тим што њега функција обавезује да то и каже и нешто предузме. Први пут послије избора успио је да окупи и прваке странака из опозиције у јединствен патриотски фронт и да заједно одлуче да ће 9. јануар прославити као и до сада, и затражити од Народне скупштине да распише референдум од томе да ли народ прихвата одлуку Уставног суда БиХ. Унапријед је јасно да ће народ одбацити судску одлуку и да ће прослава Дана РС бити свечанија него икад.

Зар је могуће да је Бакиру Изетбеговићу тек сада засметао овај датум?
– Њему, као и читавом бошњачком политичком естаблишменту, генерално сметају и Српска и Срби. Знамо да говоре да је „Српска геноцидна творевина“ и да су „Срби агресорски и злочиначки народ“. Инцидент са Даном Републике Српске само је мали фрагмент у четврт вијека дугом континуитету неговања антисрпског расположења које је код Бошњака већ постало језички и мисаони код. Парадоксално, али они истовремено и даље инсистирају на реинтеграцији БиХ и јединственој држави.

Како објашњавате тај парадокс?
– Ако неко жели да живи под истим кровом са зликовцем који му ради о глави, онда то, само по себи, представља мазохистичку перверзију. Међутим, не ради се о патологији политичког понашања, него о националној стратегији: о интеграцији БиХ ради бошњачке доминације над Србима, као и Хрватима. Проценат Хрвата у БиХ је већ преполовљен, па Бошњаци рачунају да ће и Срби отићи и поручују им да ће отићи само са груменом земље у завежљају.

Откуда такав однос о коме говорите?
– И ја се често питам откуд Бошњацима идеја да је БиХ, поред још два конститутивна народа, искључиво њихова.

На удару критике удружених политичара Српске нашле су се и странци у Уставном суду БиХ?
– Прије свега, скандалозно је да послије 20 година мира и „напредовања ка ЕУ“, у БиХ и даље пресуђује троје иностраних судија и то увијек у корист једне стране. Можда је пресуда о Дану РС добродошао повод да се та срамота отклони. Пошто су видјели каква је реакција и да ће Српска одржати не један, него можда и два референдума, једна од троје судија огласила се да то и није била дефинитивна пресуда.

Уместо 9. јануара, Изетбеговић је предложио је 21. новембар. А што не Аранђеловдан?
– Уз оспоравање постојећег датума Дана Републике, Изетбеговић нам још и сугерише други који би Бошњацима више одговарао. То је исто као када би, рецимо, Срби и Хрвати у РС затражили ограничење броја курбана за Бајрам због очувања ентитетског сточног фонда. Технички може изгледати свеједно ког дана ћете нешто славити. Чак би се могло усклађивати с лијепим временом ради манифестација на отвореном. Међутим, избор датума је везан за неки у колективној меморији народа судбоносан историјски догађај и има неизмјеран симболички, културни и идентитетски значај.

Да ли бисте тако оправдали Мају Гојковић покривену хиџабом?
– Оправдао бих је, али под условом реципроцитета. Ако европски политичари поштују исламске обичаје домаћина, требало би и обрнуто: да њихове колеге када дођу у Европу обуку смокинг, ставе лептир-машну… По Европи ничу џамије, али у исламском свијету хришћанима није допуштено да граде и обнављају цркве. Наравно, све је почело с арапским прољећем и неоколонијалним наметањем западних вриједности демократије, људских права и грађанских слобода у Ираку, Либији, Египту итд, које су неспојиве с исламском традицијом, обичајима, вриједностима па се вратило као бумеранг.

Старе ране
У једном тексту сте објаснили да Бошњаке не треба да занима ово питање, јер ни 1992. године нису питали Србе отцепљујући БиХ од Југославије. Не отварате ли старе ране?
– Референдумом у фебруару-марту ’92. муслимани су, заједно са Хрватима, промовисали политику доминације и Србима ставили до знања да ће и убудуће бити прегласани кад год не прихвате вољу бројчане већине. То је био политички узрок грађанског рата, који је Дејтонским споразумом изгледао превазиђен. Међутим, наставак исте бошњачке политике и послије ’95. онемогућио је да се обнови „капитал међунационалног повјерења“, без кога БиХ не може да опстане. Ово око датума Дана РС само је континуитет чепркања по старој рани.
Чини се да председник Додик нема у Николићу и Вучићу подршку за одржавање референдума. Да ли се варамо?
– Њих с једне стране, прије свега Брисел, притишћу да обесхрабре референдум, а са друге морају да воде рачуна о своме бирачком тијелу које се већином солидарише са РС. Уз то, обојица су „рану политичку социјализацију“ прошли у радикалној странци, а то је ваљда оставило неки траг. Зато су поводом одлуке Скупштине РС о референдуму једино поручили Додику „да размисли“. Да би отварали поглавља, лидери Србије мораће да „ходају по јајима“ између Бањалуке и Сарајева, једнако као и Москве и Брисела. Један од услова ЕУ јесу и добри односи са сусједима и зато ће Србија бити изложена уцијенама Косова, Хрватске, Црне Горе и дијела БиХ. Ко зна која ће бити цијена, а који ефекат?!

Република Српска би требало да има разумевања за такву ситуацију Србије?
– Српска мора да има разумијевање за матицу, али не преко граница интереса властитог опстанка и статуса. Уосталом, за референдум је неупоредиво важнији став Русије, која га експлицитно подржава, а представља фактор у глобалној политици која се прелама и у БиХ.Професор у политици

* Ненад Кецмановић рођен је 9. септембра 1947. Редовни је професор универзитета, политиколог и политички аналитичар. Био је ректор Универзитета у Сарајеву, декан сарајевског и бањалучког Факултета политичких наука, те на београдском шеф Одељења за политикологију.
* Објавио је десетак књига из области политичке теорије и социологије политике, од којих су нека преведена на енглески и руски. Кецмановић је оснивач и главни уредник научног часописа „Политеиа“.
* Члан је Сената Републике Српске од 1. септембра 1996, а 2009. је поново изабран за сенатора. На позицију експерта Европског центра за мир и развој Уједињених нација у Паризу изабран је 1998, а 2006. постаје члан Руске академије политичких наука у Москви. Ожењен је и има двоје деце.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/537464/Beograd-ne-sme-da-ugrozi-Srpsku

Прочитај без интернета:
4 гласa