Алкохол је и даље остаје најприсутнија дрога у Европи која сваке године однесе 115.000 живота, а алкохолизам годишње кошта европску економију око 125 милиона евра. Ситуација није боља ни у свету.

По подацима Светске здравствене организације, 3,3 милиона људи умре годишње од последица алкохолизма, а међу најпијанијим нацијама на свету уз Русе су се нашли и Срби који годишње попију 12,5 литара чистог алкохола (сваки становник старији од 15 година).

Разлози за алкохолизам су културолошке навике и социјално безнађе.

Више од 70 одсто пунолетног становништва у Србији конзумира алкохол. Истраживање међу тинејџерима у Београду из 2013. показало је да је 83 одсто шеснаестогодишњака пробало алкохол у последњих годину дана. Такође, сваки десети лечени алкохоличар је млађи од 30 година.

Први пилот пројекат на тему типизације српског алкохоличара је спроведен током 2011. године, у шест клиничких центара Србије.

Типични пацијент који се лечи од алкохолизма у Србији је мушкарац, има око 45 година, постао је зависан од алкохола у доби од 25-35 година.

Типична жена алкохоличар има такође 45 година, али је постала зависник од алкохола у старијем добу, између 36. и 45. године.

У Србији је од 2000. до 2012. године конзумација алкохола увећана за око 33 одсто. Статистика показује да на одећу и обућу одлази 4,9 одсто породичног буџета у Србији, а на ракију и дуван 4,5 одсто примања.

Највећа потрошња:

Реутерс

1. Белорусија 17,5 л
2. Молдавија 16,8 л
3. Литванија 15,4 л
4. Русија 15,1 л

Најмања потрошња

1. Турска 2 л
2. Азербајџан 2,3 л
3. Израел 2,8 л

www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/478437/Beznadje-i-alkohol

0 гласовa