(Њузвик, 13. 4. 2015)

Пре шест месеци цена нафте – крвотока руске економије – кренула је у суноврат, санкције, које су на иницијативу САД уведене након анексије Крима, стезале су омчу око националне валуте, рубље, а капитал нервозних, богатих Руса почео је убрзано да напушта земљу. У том тренутку било је разумно поставити питање: да ли Владимир Путин испушта конце из својих руку? Да ли економски притисак може да буде довољан да он попусти или чак да доведе до његове смене са власти?

Радник у топлој ваљаоници у Новолипецку, око 500 км југоисточно од Москве, 30. јануар 2014. Не само да је Путин и даље чврсто у седлу већ се, супротно очекивањима, руска економија опоравља. (Андреј Кузмин/Ројтерс)

Данас је одговор јаснији и није онај којем се Запад надао. Не само да је Путин и даље чврсто у седлу већ се, супротно очекивањима, руска економија опоравља. Тржиште акција је по показатељима једно од најбољих у свету. Рубља, након што је изгубила готово половину своје вредности у односу на долар, скаче. Каматне стопе су спуштене са претходних високих нивоа који су достигнути након увођења санкција. Влада остварује приходе изнад сопствених прогноза, а девизне резерве су порасле за скоро 10 милијарди долара у односу на најнижи ниво током кризе.

Ниска цена нафте је и даље проблем. Економисти Ситикорп процењују да сваких 10 долара ниже цене сирове нафте типа Брент скида 2 процента руског бруто домаћег производа (БДП). Даљи пад цена нафте – који је могућ јер Саудијска Арабија, као највећи светски произвођач сирове нафте са најнижим трошковима производње, и даље производи рекордне количине – још више ће успорити раст. Међутим, исти економисти Ситикорп предвиђају да би БДП, након смањења у претходних 18 месеци, могао сада да почне да расте и до 3,5 процената годишње, чак и ако цена сирове нафте не буде расла.

Шта објашњава ову еластичност? Град Череповец са 300.000 становника, смештен у североисточној области Вологда, јесте суморан, сив индустријски град, такорећи непроменљив. Главни послодавац у том граду је челичана још из времена Совјетског Савеза. Након увођења санкција и пада цене нафте, Череповец би био један од последњих индустријских градова на свету где бисте очекивали процват.

Па… процветао је. У последњем кварталу 2014. произвођач челика Северстал, чије је седиште у поменутом граду, објавио је највећу добит из продаје у последњих шест година. Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан, погону који планира повећање извоза из Русије бившим совјетским републикама, Блиском Истоку и Африци.

Иако Северстал има боље резултате, остале руске компаније не заостају много. Према подацима које је објавио Блумберг, око 78 процента компанија које се налазе на МИЦЕКС индексу московске берзе приказало је већи раст прихода у последњем кварталу од већине својих конкурената у свету, а руске компаније у целини су данас профитабилније од својих конкурената са МСЦИ индекса за тржишта у развоју.

Шта финансијски спасава Москву? Други пут у две деценије Русија показује да оштар пад вредности домаће валуте, иако финансијски болан, с једне стране доноси повећање цена увоза и отежава враћања иностраних дугова које имају Русија или компаније, али с друге стране пружа погодности као по школском рецепту. С обзиром да девалвација подиже цене увозне робе, отвара се пут за оно што економисти називају „супституција увоза“, незграпна формулација којом се објашњава да купци прелазе на куповину јефтинијих домаћих производа уместо увозне робе.

Руски председник Владимир Путин приликом сусрета са студентима током своје посете националном Факултету за минералне сировине (Рударски факултет) у Санкт Петербургу, 26. јануар 2015. (Михаил Климентјев/РИА Новости/Кремљ/Ројтерс)

За компаније као што је Северстал, који извози око 30 процената своје производње, погодности девалвације су очигледне. Сви трошкови производње челика у Русији – руда, манган, никл, струја, радна снага – у националној су валути, што значи да су трошкови производње у односу на конкуренте у свету вртоглаво пали. Истовремено, сав челик који се прода на иностраном тржишту исказан је или у америчким доларима или евру, чије су вредности повећане у односу на рубљу и приходи из иностранства су, када се преведу у рубљу, много већи него што су били пре годину дана.

Овај феномен се у огромној мери односи и на богат руски енергетски сектор. Москва извози огромне количине нафте и гаса и остварује приход у доларима. Тако је Росњефт, огромна нафтна компанија блиска Кремљу, објавила повећање прихода од 18 процената у прошлој години, док су, према подацима које је објавио Блумберг, конкуренти на међународном тржишту имали повећање мање од једног процента. Овде се крију одговори на питање како се руски фискални приходи нису стрмоглавили, чиме је донекле ублажена оштрица кризе прошле године. Производња нафте у Русији је и даље на рекордном нивоу што је, поред саудијског повећања производње, један од главних узрока ниских цена нафте.

Свет не би требало да буде изненађен оваквим развојем догађаја. Мање-више исти сценарио одиграо се 1998. када је азијска финансијска криза погодила Русију, а Москва истовремено прогласила немогућност извршавања обавеза према иностраним кредитима и извршила девалвацију рубље. Десио се тренутни негативан економски удар, након којег је уследио опоравак кроз супституцију увоза, који је био бржи него што је већина економиста у свету тада могла да поверује да је могућ. „Ово указује на економски опоравак који је по природи, иако не и по размерама, сличан опоравку после 1998. године“, каже Иван Чакаров, економиста из Ситикорп.

Промена у односу на претходни опоравак је природа руске владе и њена перцепција на Западу. Тада је Русија била климава, млада демократија која је покушавала транзицију у капитализам и коју је развијени свет очајнички покушавао да стабилизује. Данас, за мање од једне деценије, Путин је на врху Кремља, отворено непријатељски настројен према САД, са својим, како се чини, реваншистичким планом поновног успостављања старог Совјетског Савеза.

Када су прошле године цене нафте пале, пробудиле су се велике наде у западним престоницама да ће болне санкције натерати Русију да промени свој приступ Украјини и вероватно скренути Путинову пажњу на унутрашње проблеме.

Могуће је и да се овде ради о принципу „што је баби мило, то јој се и снило“, али у сваком случају сада је то завршена прича. Руска економија показује довољно еластичности и мало је вероватно да ће Путин преиспитивати своју спољну политику. Испитивања јавног мњења не пружају ни најмање основа за веровање да се народ окреће против њега. За Вашингтон и његове савезнике време илузија је прошло. Путин не одлази.

Са енглеског посрбио: Aerial6

Стање ствари, за ФБР приредила Биљана Диковић

facebookreporter.org/2015/04/19/%D0%B1%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D0%B0%D1%83%D0%B5%D0%BB-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC/

Прочитај без интернета:
1 глас