Посланици у Скупштини Србије изабрали су нову владу која ће имати 18 министарстава, три министра без портфеља и четири потпредседника. Владу ће у наредном периоду предводити Ана Брнабић, досадашња министарка државне управе и локалне самоуправе.
Ана Брнабић, председница Владе

Рођена је 1975. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Основне студије завршила је универзитету Нортвуд у Мичигену (САД), а мастер из бизнис администрације на универзитету Хал у Великој Британији (2001).

После тога вратила се у Србију и наредних година, све до 2011. године радила за различите америчке консултантске фирме – Девелопмент Алтернативес Инц, Тхе Урбан Институте, Бооз Аллен Хамилтон. Од 2002. до 2011. године радила је и за УСАИД, где је спроводила бројне пројекте, углавном оне који су доприносили развоју локалних самоуправа, њихових комуналних предузећа и подстицању учешћа грађана у доношењу одлука.

Од 2007. до 2011. године била је заменик директора УСАИД-овог пројекта за развој конкурентности Србије, а у том периоду радила је на оснивању секторских бизнис-асоцијација, као што су Удружење инжењера консултаната Србије, Српска филмска комисија и Српско удружење за енергију ветра.

Од 2011. године ради у америчкој компанији Континентал винд Србија, а од јануара 2013. године директор је те компаније у Србији. Од 2010. године учествује у оснивању фондације „Пексим“, која обезбеђује стипендије за магистарске студије на Универзитету Кембриџ за студенте из Србије и Македоније.

Председница је Саветодавног одбора „Етно мреже“, удружења произвођача рукотворина које окупља више од 500 жена, организованих у задруге и удружења и које се баве старим занатима.

На чело Министарства државне управе и локалне самоуправе изабрана је 2016. године. Била је председница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД). Говори енглески и руски језик.

Ивица Дачић, први потпредседник и министар спољних послова

Рођен је 1966. године у Призрену. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Био је члан Парламентарне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Обављао је функцију председника посланичке групе у Скупштини Србије и у Скупштини СРЈ.

Посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије од 1992. године. Посланик у Скупштини Србије од 2004. године.

Био је министар за информисање у прелазној Влади Србије од октобра 2000. до јануара 2001. године.

Председник је Социјалистичке партије Србије од децембра 2006. године.

Био је председник Кошаркашког клуба „Партизан“ из Београда и потпредседник Југословенског олимпијског комитета. Био је први потпредседник Владе, заменик председника Владе и министар унутрашњих послова од јула 2008. године до јула 2012. године. Од 2012. био је премијер и министар унутрашњих послова. Од 2014. до 2016. био је први потпредседник у влади Александра Вучића.

Добитник је признања „Најевропљанин“ за 2009. годину. Говори енглески и руски језик. Ожењен, отац двоје деце.

Небојша Стефановић, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова

  Рођен је 20. новембра 1976. године у Београду. Девету гимназију „Михајло Петровић Алас“ завршио је у Београду, а дипломирао је на Факултету за пословне студије Мегатренд универзитета. Звање магистра економских наука стекао је 2011. године, а докторирао 2013. на Мегатренд универзитету.

Од 2004. до 2008. године био је запослен у предузећу за спољну и унутрашњу трговину „Интерспеед“ д.о.о. на позицији директора маркетинга. Од 2008. године прелази на дужност заменика финансијског директора у предузећу „Јабука“ д.о.о. Од 2004. до 2008. године био је одборник у скупштини града Београда.

На парламентарним изборима 2007. године изабран је за народног посланика, а на изборима 2012. године изабран је за посланика Скупштине Србије и одборника Скупштине града Београда. Од јула 2012. године до априла 2014.године обављао је функцију председника Скупштине Србије. Био је и шеф скупштинске делегације у Интерпарламентарној унији.

Оснивач је Српске напредне странке, члан њеног Председништва, потпредседник Главног одбора и председник Градског одбора Београд. Говори енглески и руски језик, ожењен је и има кћерку.

Расим Љајић, потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација

- Рођен је 1964. у Новом Пазару где је завршио основну школу и гимназију. Медицински факултет завршио је у Сарајеву.

У периоду од 1989. до 2000. године радио је као новинар за бројне дневне и периодичне листове на простору бивше СФРЈ.

После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ. После избијања кризе на југу Србије, у децембру 2000. био је потпредседник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, а од септембра 2005. до јула 2008. председник тог тела. У августу 2001. године именован је за потпредседника Координационог центра за Косово и Метохију.

Био је министар за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од јула 2004. председник је Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са тим судом.

Био је два пута изабран за министра рада и социјалне политике 2007. и 2008. Потпредседник и министар трговине, туризма и телекомуникација био је и у прошлој влади од 2014. до 2016. године.

Недељник Време прогласио га је за личност 2004. године, а Европски покрет у Србији доделио му је признање „Најевропљанин“ за област политике у 2005. години.

Ожењен је и има двоје деце.

Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Рођена је 1970. године у Тузли. Основну и средњу школу завршила је у Београду. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Економском факултету у Београду са темама из области енергетике и економије. Звање научног сарадника стекла је 2006. године на Економском факултету у Београду, звање доцента на Мегатренд Универзитету 2008. године, а звање ванредног професора и проректора за науку 2011. године.

Радила је у Првој економској школи, Електропривреди Србије, београдском аеродрому „Никола Тесла“.

У Влади Србије је 2006. била ангажована као саветник потпредседника Владе за енергетику и политику заштите животне средине, а била је и саветница за енергетику тадашњег председника Владе Републике Српске Милорада Додика.

Аутор је и коаутор четири књиге из области енергетике и одрживог развоја, написала је и објавила више од 200 радова о проблемима и могућностима српског енергетског сектора.

Оснивач је невладине организације (НВО) женска влада, члан НВО Европски покрет у Србији и организације Еаст Wест Бридге, као и члан редакцијског одбора часописа „Еко Србија“.

Члан је Српске напредне странке од 2009. године и председник је Савета странке за енергетику и рударство. Била је од министарка енергетике од 2012. године, а у претходној влади, од 2014. године министарка грађевинрства, саобраћаја и инфраструктуре.

Чланица је Савета Универзитета у Београду, Управног одбора Директората цивилног ваздухопловства, Управног одбора Фонда за развој Србије, председник Управног одбора Фондаци је 5+ и представник Србије у Скупштини акционара НИС-а.

Мајка је једног сина. Говори енглески језик.

Душан Вујовић, министар финансија

Рођен је 1951. године у Пожаревцу. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1974. године. На том факултету је магистрирао 1977. године, а докторирао 1984. године. Постдокторске студије завршио је 1990. године на Универзитету Беркли (САД) у области примене структурних модела опште равнотеже на анализу структурних реформи у транзиционим привредама.

Од новембра 1974. године радио је као асистент у Институту за међунардну политику и привреду у Београду, а од октобра 1975. као асистент на Економском факултету у Београду. Почетком 1979. године примљен је у Светску банку као економиста у програму „млади професионалци“. Од 1985. до 1992. радио је као доцент и ванредни професор на Економском факултету у Београду и као руководилац пројекта макроекономског моделирања за потребе Савезне Владе СФРЈ, Институт за статистику.

У Светску банку се вратио 1992. године где је до 1997. руководио програмом стручног усавршавања кадрова из економских министарстава земаља у транзицији из источне и јужне Европе, бившег Совјетског савеза, Кине и Вијетнама. Од 1998. до 2001. предводио је стручне тимове Светске банке који су радили на програмима макроекономске анализе, структурних кредита и инвестиционих пројеката реформе јавног сектора, укључујући реформу пореске администрације, трезора, буџетског процеса, јавне администрације, судства. Од 2001. до 2003. радио је као представник Србије и Црне Горе у Савету директора Светске банке, а од јуна 2003. до краја 2006. руководио програмом Светске банке у Украјини. Од 2007. до 2011. радио је као водећи економиста, прво у региону Светске банке за Европу и централну Азију, а затим у независном одељењу за евалуацију рада Светске банке. Од 2011. године радио је као консултант Светске банке и УСАИД-а у области иновација, буџетске реформе и реформе јавног секора. Редовни је професор економије на београдском приватном Факултету за економију, финансије и администрацију ФЕФА.

Члан је председништва Савеза економиста Србије и главни и одговорни уредник часописа Финансије, Министарства финансија Србије.

Објавио је више десетина радова у домаћим и иностраним часописима у области фискалне политике, економског развоја и раста, институционалних и структурних реформи, иновација, транзиције. Био је водећи аутор великог броја студија и пројеката реструктурирања великих предузећа, реформе буџета и јавног сектора.

Ожењен је, има двоје деце. Говори енгески и руски.

Горан Кнежевић, министар привреде

Рођен је 1957. године у Банатском Карловцу. Функционер је СНС који је од јула 2012. до септембра 2013. године био министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у влади чији је премијер био Ивица Дачић. Након реконструкције владе 2013. године више није био на министарском месту, а за време његовог мандата десила се афера са дозвољеном концентрацијом афлатоксина у млеку.

Био је три пута градоначелник Зрењанина.

Ухапшен је 2008. године „у акцији против грађевинске мафије“, када је на власти била Демократска странка, чији је тада био функционер, а оптужби је ослобођен у новембру 2012. године.

Члан СНС је од 2010. године. Од 2014. године члан је Одбора директора НИС-а. Ожењен је, отац четворо деце.

Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде

Рођен је 1977. године у Сремској Митровици и дипломирани је правник.

Био је градоначелник Сремске Митровице у два мандата од 2008. до 206. године. Био је члан Демократске странке Србије, а републички посланик био је од 2004. до 2008. године. ДСС је напустио 2011. године и основао групу грађана „Вредна Митровица“, која је настала обједињавањем више невладиних организација.

Члан је СНС од 2015. године, а у Председништву СНС је од 2016. године. Ожењен је и отац двоје деце.

Горан Триван, министар заштите животне средине

Рођен је 1962. године у Кладову, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Шумарском факултету у Београду, а 1991. године изабран је за министра за омладину и спорт у Влади Србије. После тога радио је у Јавном предузећу „Србијашуме“.

Био је је председник и члан управних одбора и савета институција у области заштите животне средине, привреде, културе, просвете, здравства и науке.

Триван је од 2008. на челу београдског Секретаријата за заштиту животне средине. Члан је Социјалистичке партије Србије.

Александар Антић, министар рударства и енергетике

Рођен је 1969. године у Београду, дипломирани је економиста.

Од септембра 2013. године обавља функцију министра саобраћаја у Влади Србије. У периоду од 1992. до 2013. године био је одборник у Скупштини општине Звездара у два мандата и три пута је биран за одборника у Скупштини града Београда. Од 2004. до 2008. године, обављао је функцију председника одборничке групе СПС у Скупштини града Београда. Функцију председника Скупштине Београда обављао је у два мандата, од децембра 2008. до маја 2012. и од јуна 2012. до септембра 2013. године када је изабран за министра саобраћаја у Влади Србије.

На изборима 2012. изабран је за народног посланика у Скупштини Србије. Од 2013. обавља функцију председника Управног одбора Директората цивилног ваздухопловства Србије. Влада Србије именовала га је за националног координатора Србије у механизму сарадње Кине и Централне и Источне Европе (ЦИЕЗ) и на челу је Радне групе за пројекат модернизације пруге Београд – Будимпешта.

Члан је Управног одбора Фонда за развој Србије. Члан је Председништва СПС. Руски патријарх Кирил одликовао га је Орденом Светог Серафима Другог степена. Има сина Андреја.

Нела Кубуровић, министарка правде

Рођена 1982. године у Сарајеву. Дипломирала је на Правном факултету у Београду 2005. године. Од 2006. године радила је у Првом општинском суду у Београду, где је постала судијски помоћник. Од децембра 2008. до августа 2009. године радила је у Министарству правде, као саветник за пружање стручне помоћи Високом савету правосуђа. Од августа 2009. године радила је у Сектору за нормативне послове, а од маја 2013. године у Одељењу за статусна питања судија у Високом савету судства била је начелник.

Учествовала је у изради више закона.

За министра правде, у другој влади Александра Вучића, изабрана је у августу 2016. године.

Од НАЛЕД-а је 2016. године добила признање за допринос реформама и спровођењу закона у Србији током 2015. Била је чланица Комисије за спровођење извршитељског испита и председница Комисије за спровођење поступка именовања извршитеља. 2016. године је изабрана за чланицу Комисије за спровођење јавнобележничког испита и председницу Комисије Министарства правде за утврђивање дисциплинске одговорности јавних бележника.

Бранко Ружић, министар државне управе и локалне самоуправе

Рођен је 1975. године у Земуну. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, на смеру за међународне односе, где је од 1996. до 1999. године обављао функцију студента продекана.

Од 2000. до краја 2002. године био је председник омладине Социјалистичке партије Србије. Сада обавља функцију потпредседника Главног одбора СПС-а. Од јануара 2001. до децембра 2003. године посланик у Скупштини Србије. У том периоду је био и портпарол СПС. Од 2004. до 2006. године посланик у Скупштини Државне заједнице Србија и Црна Гора.

У сазиву Скупштине Србије од 2008. до 2012. био је председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије-Јединствена Србија. У Влади Србије 2013. године био је министар без портфеља, задуженог за европске интеграције. Од 2009. до 2014. године био је потпредседник ФК Партизан.

Александар Вулин, министар одбране

Рођен је 1972. године у Новом Саду. Основну школу завршио је у Новом Саду, гимназију у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Крагујевцу.

Био је помоћник директора маркетинга у фирми Супер прес, директор маркетинга у фирми Колор прес и заменик генералног директора Колор медија интернационал. Вулин је био и одговорни уредник недељника „Печат“, док је у више дневних и недељних листова (Свет, Национал, Правда и Политика) био колумниста.

За директора Канцеларије за Косово и Метохију постављен је 2012. године.

Оснивач је Југословенске левице коју је напустио 1998. године. Социјалистичкој партији Србије приступио је на шестом конгресу, а из ње се повукао 2007. године и са академиком Михаилом Марковићем формирао Покрет социјалиста, чији је и данас председник.

Био је одборник у београдској општини Раковица и у Скупштини града Београда, као и посланик у Скупштини Србије са листе СНС. Од 2013. до 2014. године био је министар без портфеља задужен за Косово и Метохију.

Аутор је романа „Опадање“, „Лепота“, „Мрак“, као и политичке студије „Полит арт“. Ожењен је и има једног сина.

Јадранка Јоксимовић, министар за европске интеграције

Рођена је у Београду 1978. године. Завршила је XИ београдску гимназију, дипломирала је на Факултету политичких наука у Београду школске 2003. године. Завршила је мастер студије на Факултету за економију и полтичке науке на универзитету „Алфа“ у Београду.

Добитник је више награда и стипендија, међу којима су стипендија амбасаде Норвешке за „Генерацију која обећава“ 2001. године, стипендија владиног Фонда за таленте „За најталентованије студенте у Србији“ 2000/01. године.

Каријеру започела као демонстратор на Факултету политичких наука у Београду 2003. године на предметима Економија транзиције и Дипломатија и дипломатска историја.

У Српској радикалној странци радила је од 2005. до 2007. године као сарадник Александра Вучића за међународне односе, као и у редакцији часописа „Велика Србија“. Један је од оснивача СНС-а 2008. године.

Од 2007. до 2008. године радила је у Скупштини Србије као стручни сарадник посланичке групе „Напред Србијо“. У мају 2012. године изабрана је за народног посланика на листи СНС-а.

Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја – Рођен је у Београду 1957. године, где је завршио Природно-математички факултет. Био је генерални менаџер Образовног система „Руђер Бошковић“.

Основао је више приватних школа у Србији и у региону, међу којима су гимназија „Милутин Миланковић“ и економска школа „Коста Цукић“.

Златибор Лончар, министар здравља

Рођен је 3. августа 1971. године у Београду. Основну и средњу школу завршио је са одличним успехом. Дипломирао је на Медицинском факултету школске 1996/97 са просечном оценом 8,50. Током студирања укључиван је у више научноистраживачких радова и учествовао на конгресима студената медицине и стоматологије бивше Југославије.

Специјализирао је општу хирургију 2003. године. Школске 2008/09 године уписао је докторске студије из Медицинске епидемиологије, на Медицинском факултету Универзитета у Београду и тренутно ради на писању докторске дисертације.

Од августа 2012. године обављао је функцију директора Ургентног центра и помоћника директора Клиничког центра Србије за медицинска питања. Од 2013. године био је начелник одељења за трансплантацију.

Ожењен, има једно дете.

Зоран Ђорђевић, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Рођен у Београду 11. фебруара 1970. године. Функцију минира одбране обављао и у претходној влади од марта 2016. године, а на то место је дошао после смене Братислава Гашића.

Мастер је економских наука. Завршио је Школу националне одбране – Високе студије безбедности и одбране. Завршава докторске студије из области економских наука, са усмерењем на финансијску контролу, управљање, извештавање и ревизију. Уско је усмерен на међународне финансије и банкарство, финансијску контролу и управљање, финансијско извештавање и ревизију.

Објавио је више радова у водећим домаћим и страним научним и стручним часописима из економије и финансија.

Председник је Савета за родну равноправност Владе Србије и Национални директор за наоружање. Члан је ГО СНС и члан је Удружења Менса Србије. Говори енглески и руски језик.

Ожењен је, отац је сина и ћерке.

Вања Удовичић, министар омладине и спорта

Рођен је 1982. године у Београду. Завршио је Факултет организационих наука. Од септембра 2013. обавља функцију министра омладине и спорта у Влади Републике Србије.

Био је капитен ватерполо репрезентације Србије и проглашен за најбољег играча света, као и више пута за најкориснијег играча на такмичењима. За репрезентацију је одиграо 284 утакмице и постигао 330 голова. Са репрезентацијом је постигао бројне успехе. Играо је у клубовима Партизан, Јадран, Посилипо, Про Реко, Младост, Раднички. Са Про Реком освојио је два пута Лигу шампиона, а са Радничким Куп Европе и четири пута Супер куп.

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања – Рођен је 1962. године, дипломирао је на Правном факултету у Београду. До избора обављао функцију градског секретара за културу Београда Владан Вукосављевић. Градски секретар за културу био је од 2013. до 2016. године.

Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља

Рођена је 1951. године у Рачи Крагујевачкој. Од августа 2014. године била је директорка Болнице за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Београду. Редовна је професорка на Медицинском факултету у Крагујевцу. Члан је и функционер СПС-а.

У Прелазној Влади Србије од октобра 2000. до јануара 2001. била је министарка за бригу о породици. У два мандата била је посланик у Скупштини Србије и у два мандата савезни посланик. Министарка здравља била је од јула 2012. до априла 2014. године. Од 2008 године била је председница Скупштине Србије, а 2012. године два месеца је била и вршилац дужности председника Србије, пошто је председник Борис Тадић поднео оставку.

Милан Кркобабић, министар без портфеља

Рођен је 1952. године, дипломирао је на Економском факултету у Београду.

За заменика градоначелника Београда изабран је 2008. године. На тој функцији био је до 2012, а те године именован је за директора ЈП „Пошта Србије“.

Био је биран за одборника у Скупштини града 2008, 2012 и 2014. године. Од 2012. до 2016. у три мандата био је биран за посланика Скупштине Србије.

Ожењен је и има двоје деце. Председник је ПУПС-а.

Ненад Поповић, министар без портфеља

Рођен је у Тузли 1966. године. Оснивач и председник Српске народне партије, бивши потпредседник Демократске странке Србије, потпредседник Скупштине Србије и председник Посланичке групе пријатељства са Русијом.

Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, магистрирао и докторирао на Економском факултету у Москви. Од 2003. до 2007. године предавач на катедри економије страних земаља и спољноекономских веза на Економском факултету државног универзитета „Ломоносов“. Од 2001. до 2005. професор на катедри за економију и планирање рударске производње Московског државног рударског универзитета. Објавио је осам књига и више од 50 научних радова о економији и равномерном развоју.

Власник је међународне групе компаније „АБС Електро“ са седиштем у Русији, коју чини седам компанија и научно-истраживачки институт ВНИИР и која запошљава више од 3.000 људи, претежно младих инжињера.

Председник Фондације „Свети Александар Невски“ из Београда која је била носилац пројекта обнове меморијалног комплекса споменика Руски Некропољ на Новом гробљу у Београду.

Члан је Управног одбора међународног фонда Јединства православних народа, на чијем је челу патријарх московски и целе Русије, Кирил. Оснивач је хуманитарне фондације „АБС Славјански“. Носилац је више одликовања.

(Бета)

91.222.7.144/hronika/biografije-ane-brnabic-i-ministara-u-vladi-srbije.html

Прочитај без интернета:
4 гласa