Т. Мирковић

ЗАПАД би требало да преузме део одговорности за дешавања на простору бивше СФРЈ, за немилосрдан и бруталан рат у којем је много људи страдало. Све је могло и морало да се деси другачије, јер су велике силе више гледале сопствени интерес него интерес региона. Говори овако проф. др Стивен Мејер, некадашњи заменик шефа ЦИА за Балкан, обавештајац чија су уска специјалност четврт века биле европска и руска политика.

Мејер, који је и сам био сведок крвавог сукоба на нашим просторима почетком деведесетих година прошлог века, у интервјуу за „Новости“ објашњава да је из садашње перспективе тешко рећи да СФРЈ није требало да се распадне, али да Запад није желео преговоре у тренуцима када је могло да се преговара.

- Данас је најважније то што је донео Дејтонски споразум – а то је био крај рата. Ипак, анекс 4 у споразуму, који заправо представља формирање БиХ, жеља је људи на Западу да креирају мултиетничку демократску државу, а то се није догодило. Многима од нас је и тада било јасно да се то неће десити. Федерација од првог дана има специјалан однос са Хрватском, а Република Српска са Србијом.

* Да ли постоји подршка Америке у настојањима Бошњака да измене Дејтонски споразум и ојачају централну власт у БиХ?

- Ја не могу да говорим у име Беле куће, али општи је закључак да они подржавају босанске муслимане. Посебно на то има утицај америчка амбасада у Сарајеву, која је одувек инсистирала на креирању јединствене државе, и то им је намера од почетка.

* Да ли ће Република Српска опстати?

- Мислим да хоће, само је питање у којој форми. И у будућности нас очекује ситуација са два ентитета и веома лабавим договором између њих. Све одлуке ће се доносити на нивоу ентитета. БиХ је фиктивна држава, држава само на мапи.

* Да ли постоји бојазан од новог прекрајања граница на Балкану?

- Мислим да су велике шансе да ће се границе мењати. Мењаће се границе на Косову, такође и у БиХ и у Македонији. Најопасније место на Балкану тренутно је Македонија, не само због проблема македонских Албанаца и македонских православаца, већ и због тога што међу самим православцима у Македонији постоје несугласице.

АМЕРИКА КРЕИРА ЦЕНУ НАФТЕ* ДА ли су тачне тврдње да САД утичу на кретање цене нафте у свету?
– Главни разлог који је утицао на умањење цене нафте на светском тржишту су открића нафте на територији Северне Америке. Велике количине нафте долазе из Канаде, а такође и из САД. То је највећи утицај који су до сада САД имале на цену нафте. Смањене су цене, и то је довело до смањења цена широм света, што је довело Саудијску Арабију у много тежи положај. Осим тога, америчка политика и војне акције су имале велики утицај на цену нафте, посебно америчка акција у Ираку.

о Ускоро ће бити обележена 21. годишњица „Олује“ у Хрватској. Зашто су САД дозволиле етничко чишћење Срба у Хрватској и зашто нико није кажњен за то?

- Године 1995. видели смо како се хрватска армија припрема да нападне Крајину. Када се то догодило, нисмо знали колико далеко ће то све отићи, и када су били на пола пута од напада, америчка влада их је упозорила да би требало да се зауставе. Нико није кажњен, зато што нико није признао ни оценио тај чин као етничко чишћење. Постоје многи људи на Западу који тврде да то није етничко чишћење, што је смешно, јер то управо и јесте.

* Како оцењујете рад Хашког трибунала?

- Концепт Хашког трибунала потпуно је погрешан. Било би много боље да се суђења одржавају у земљама где су се сукоби и одвијали. У Хагу су откривени извесни злочини, неки су докази игнорисани. Мислим да у Хагу има превише Срба.

* Колики је амерички утицај на Космету?

- Политика Америке према КиМ се није мењала од 1999. године, што значи да Администрација сматра да би Косово требало да буде признато као независна држава. Наравно да то није једноставно за Србе, па је проблем Косова постао веома компликован за српску владу.

* Како данас гледате на 1999. годину и НАТО бомбардовање СРЈ?

- То зависи од тога с ким разговарате. Ако бисте питали људе у америчкој администрацији, већина њих би рекла да су тако морали да реагују. Према мом мишљену, постојали су други начини. Много је грешака тада направљено, бомбардовање је могло да се избегне.

* Да ли имате сазнања о евентуалним терористичким активностима на Балкану?

- То је проблем који се увећава и постаје веома тежак, и на који је недавно указао и „Њујорк тајмс“ објавивши чланак о исламским екстеремистима на Косову и Метохији. Ради се, пре свега, о утицају вехабизма на Космету. На том простору постоје многобројне заједнице, па се не искључује још већи утицај радикалних исламиста. Посебна опасност је и веза између организованог криминала и тероризма, па када се томе дода и чињеница да је Балкан транзитно подручје, то нам онда прилично отежава посао.

* Да ли постоји бојазан од напада Исламске државе?

- Могуће је, мада мислим да су мете ИД и Ал каиде неке потпуно друге локације, попут Париза, Брисела, Лондона или Берлина.

* Да ли бисте с данашње тачке гледишта нешто мењали у свом деловању током вашег рада на Балкану?

- Током мог рада деведесетих бих тражио све могуће начине да се створе боље прилике за преговоре. Волео бих да смо могли више да урадимо и да су се сви више потрудили. Што се тиче мог рада данас, често говорим мојим сарадницима у Србији: Престаните да бринете шта ће рећи Вашингтон, шта ће рећи Брисел, они јесу важни и треба размотрити њихове захтеве, али мислите више о томе шта је за вас корисно, шта ви желите да постигнете. Стално ме питају шта Америка мисли о Србији? Шта можемо да учинимо да се свидимо Америци? Мислите на себе прво. Урадите оно што је добро за вас. Понекада реците „не“ Бриселу и Вашингтону. Многи политичари у Србији ми кажу: „Ми смо мала и сиромашна земља, шта ми можемо да учинимо?“ Постоји много тога што можете да учините. Вучић је урадио одличну ствар. Направио је баланс у односу са САД и Русијом.

БАЛКАН И СУПЕРСИЛЕ* КОЈИ су данас интереси САД и Русије на подручју Балкана?
– За обе државе ће ово бити споредно место за деловање и интерес. После деведесетих званични интереси САД су завршени. Амерички интереси су сада на Блиском истоку. Исто то важи и за Русију, њихови интереси се не доводе у везу с Балканом.

* Да ли мислите да Србија треба да буде чланица НАТО-а?

- Не видим разлог зашто би Србија постала чланица НАТО-а, шта би то њој донело. Чланство изискује новац, постоји притисак да се купује оружје које долази из Америке и ЕУ које Србији није неопходно.

* Како оцењујете ситуацију у Црној Гори? Да ли ће постати чланица Алијансе?

- Да, сигурно ће се придружити. Не знам шта ће им то донети, али они ће се свакако придружити НАТО-у.

* Да ли сматрате да су подаци које износе Едвард Сноуден и Џулијан Асанж тачни?

- Колико знам, јесу. Нисам имао прилике све да их погледам. Они скидају информације са интернета и то су све званична документа, ја претпостављам да су тачна.

* Како је могуће да безбедносне службе САД направе пропуст и дозволе да такви подаци доспеју у јавност?

- Један од разлога је управо тај што су службе безбедности САД велике, у њима ради много људи. Запослени се очигледно не проверавају довољно. Када погледате Сноуденов досије и порекло, он није требало да буде запослен у безбедносној служби. Нажалост, овакве грешке се често дешавају. Људи не буду довољно добро испитани и проверени пре ступања у службу.

АМЕРИКАНЦИ ВОЛЕ ЂОКОВИЋА* ДА ли пратите тенис и игре најбољег тенисера на свету Новака Ђоковића?
- Пратим тенис и веома волим Ђоковића. Он је популаран и вољен у Америци – каже Мејер, који је данас шеф Програма националне безбедности на Академији „Данијел Морган“ у САД.

* Како оцењујете спољну политику потенцијалних америчких председника – Трампа, Хилари и Сандерса?

- Не верујем да Сандерс има озбиљне шансе да постане председник. Са Хилари ће бити углавном онако како већ јесте. Њен програм наслеђује политку Обаме, Била Клинтона. Она сматра да треба све исто да се настави, да се одрже исти односи, да се бори против тероризма. Са Трампом се ништа не зна. Ипак, схватио је да мора да промени свој приступ и да наступи смиреније, одмереније и професионалније. Ипак, с Трампом је веома тешко знати у ком правцу ће ићи његова спољна политка.

* Како видите односе САД и Русије у будућности?

- Иако ће односи бити тешки, није више време Хладног рата, најпре због тога што Русија није исто што и Совјетски Савез. Русија се сада опоравила од распада Совјетског Савеза. Путин је снажан лидер, који нам говори да их сада морамо озбиљно схватити и да ће нам показати да су сада веома моћни.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:609760-%D0%91%D0%B8%D0%B2%D1%88%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%88%D0%B5%D1%84%D0%B0-%D0%A6%D0%98%D0%90-%D0%9D%D0%B0-%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D1%83-%D0%91%D0%B8%D0%A5-%D0%B8-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8

Прочитај без интернета:
4 гласa