„Веома је тешко бранити се од оптужби и медијског линча у коме сте и пре правоснажне пресуде већ пресуђени као монструм или ратни злочинац. Веома ме боле све те лажи које су годинама изговаране о мом Ратку, јер знам какав је он човек и да све то није истина. Али уверена сам да ће, уколико постоје право и правда, истина победити. А пре него што је формиран Трибунал у Хагу, нуђено му је да бира, да буде „кооперативан“ или да буде проглашен ратним злочинцем. Није пристао на уцене, јер никада није имао дилему када су били у питању интереси народа“. Овако, у првом интервјуу за било који медиј почиње разговор Боса Младић, супруга команданта Војске Републике Српске и хашког оптуженика генерала Ратка Младића.

Разговарали смо у њиховој кући у Београду коју је полиција више десетина пута претресала у потрази за генералом. Она се недавно вратила из Хашког трибунала, где се појавила као сведок одбране свог супруга.

Како сте се осећали када су се врата суднице затворила за вама?

– Велика је одговорност да се појавите као сведок пред судом у Хагу. Када сам завршила сведочење, осетила сам велико олакшање зато што сам могла да изнесем чињенице и кажем праву истину.

Ваше сведочење обара тезу Тужилаштва да је генерал Младић командовао догађајима у Сребреници?

– Моје сведочење доказује чињеницу да је Ратко 14, 15. и 16. јула 1995. године боравио у Србији. Тачније, све до 17. јула ујутро је био у Београду, спавао је у својој кући. Прва два дана је имао састанке са Слободаном Милошевићем и међународним представницима, а 16. јула смо били кумови на једној свадби. То су чињенице, као што је чињеница да га је током тог одсуства мењао његов заменик, као што је то чинио и раније и касније. Када би био са нама, са својом породицом, Ратко није ни командовао нити се уопште обраћао било коме из своје војске.

Знате ли о чему је причао са Милошевићем?

– Сваки пут када би дошао у Београд то не би био класичан допуст војника. Увек је имао састанке, махом са представницима међународне заједнице. Никада га нисам питала за садржину било ког од тих разговора, па ни овог са Милошевићем.

Шта вам је рекао када сте га питали о догађају у Сребреници?

– То питање ми је поставио и тужилац. Када сам чула за тај догађај упитала сам га директно: „Имаш ли ти нешто са овим?“ Он се уозбиљио, погледао ме и одговорио: „Зар сумњаш у мене…“

Јесте ли посумњали?

– Нисам имала разлога да сумњам, јер ме никада није лагао. Видите, са њим живим 49 година и за то време се супружници веома добро упознају да могу да осете да ли онај други говори истину. Немогуће је да човек са тако високо изграђеним моралним нормама и љубављу према војном позиву може да има икакве везе са тим злочином.

Рат промени човека?

– Па људи из војске којом је командовао су ми причали о томе какав је он официр током целог рата. Један официр из његове класе ми је дословце рекао: „Генерал Младић је био и остао изузетан пријатељ, истрајан, правичан и пре свега частан човек.“ Ја на то могу само да додам да је мој муж био хуман човек који је волео људе и поштовао друге нације. Био је омиљен и од војника и од старешина, мада је био веома строг. Људи су ценили то што је строг, али правичан.

У оптужници, ипак, стоји другачије?

– Када је подигнута та оптужница, он је од стране углавном западних медија већ увелико био линчован и осуђен као ратни злочинац. На суђењу се показало, кроз конкретне доказе, да многе те „чињенице“ нису тачне. Али, уместо да ти исти медији сада известе како су били у забуни, они ћуте. Та неправда мора да боли човека.

У јавности се и даље спекулише када је генерал Младић почео да се скрива. Можете ли да једном заувек решите ту мистерију?

– Отишао је од куће 28. јуна 2001. године, на Видовдан. Тог дана су Слободана Милошевића послали у Хагу. Ратко је био у дворишту, заливао траву, када нас је позвао један пријатељ и рекао да је добио информацију да „у Хагу очекују још двојицу“. Спаковао се војнички брзо и отишао. Од тада више нисмо знали ни где је ни како му је.

Волео је да помаже

„Мој муж је био омиљен не само међу својим војницима, већ и породичним пријатељима. Волео је да помаже другима и ту никада није жалио себе. Читала сам разне грозоте, да је имао пороке, а све то није тачно. Тек крајем рата и губитка наше кћерке Ане, понекад би запалио неку цигарету и то је све“, каже Боса Младић.

На ивици живота и смрти

Како је сада генерал?

– Била бих неправедна када не бих казала како није много боље него у тренутку када је ухапшен. На почетку притвора је заиста био на ивици живота и смрти. Надлежни нису одмах реаговали иако сам, када сам му била у посети, скренула пажњу лекару да не једе добро. Добио је тешку упалу плућа и инфаркт. Срећом, када су га примили у болницу и пружили адекватну помоћ, извукао се. Од тада је кренуло набоље. Сам ми каже да га редовно контролишу и ради са физиотерапеутом. Нисам лекар да могу да кажем да ли је могло да буде боље, али као његова жена, као неко ко је читав живот провео са њим, мислим да није у здравственом стању да се брани како би требало.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/516542/Bosa-Mladic-ekskluzivno-za-Vesti-Moj-Ratko-nije-pristao-na-izdaju

1 глас