После грамзивости, бахатост је једна од најгорих људских особина.

Бахати људи су људи без стида и мере.

Бахати људи су примитивни и тиме се поносе.

Бахати људи уживају у својој бахатости, славећи је као врлину.

 

Бахати људи друге људе доживљавају као своје слуге.

Понижавају их и искоришћавају, сматрајући их мање вредним.

Бахати људи су безобразни и агресивни. Велики су демагози.

Спрдају се свим што им је страно или не разумеју.

 

Бахати људи су лукави, покварени, прорачунати и насртљиви.

Бахати људи су лењивци и кукавице.

Бахати људи мрзе добре , радне и храбре људе.

Бахати људи не подносе друштво моралних људи.

 

Бахати људи се боје моћнијих људи и интелектуалаца.

Моћним људима се улагују и пузе пред њима.

Бирају тренутак када ће им подло забости нож у леђа и преузети моћ.

Интелектуалце на све начине  избегавају.

 

Бахати људи су бахати јер им други људи то дозвољавају.

Поштени и добри људи се повлаче пред бахатим људима.

Не због тога што их се плаше, него зато што се стиде њихове бахатости.

Бахатима то одговара, намећу своју бахатост и владају.

 

Бахати људе сматрају да су културни људи будале.

Тако се према њима и односе.

Културни људи сматрају да су бахати људи банални.

Не боре се против насртљиве бахатости и чекају да она сама прође.

 

Бахатост никада сама не пролази.

Бахатост мора да се победи и мора да јој се покажу  оштри зуби.

Бахатост мора да се стално контролише и надзире.

Бахатост се може поразити  једино јавним осветљавањем.

 

Ако заједница нема снагу да се супростави бахатости, настаје тиранија.

Тиранин је бахат све док не угрози основне темеље заједнице.

Побуна заједнице је крик за слободним и културним друштвом.

 

Бранко Драгаш

извор: facebookreporter.org/2016/07/29/бранко-драгаш-бахатост/

 

 

9 гласовa