ИЗВОЗ – Режимски економисти, предвођени Стојаном Стаменковићем, који деценијама служи свакој власти, хвалио се да у првом кварталу 2016. расте извоз, изузетан раст, од стабилних 1,4% месечно. Премијеру је то доказ да су његове реформе најбоље на свету. То су највеће реформе у историји Србије. Тако почиње његово несносно маркетиншко лудило. Кога потхрањују режимски естрадни економисти. Погледајмо како се креира та статистичка лаж.Извоз расте у односу на прошлу 2015. годину. Али, како је то у односу на 2014 годину? Погледајмо званичне статистичке податке. Републичког завода за статистику. Извоз у 2014. је био 14,849 милијарди долара. Извоз 2015. је пао на 12,309 милијарди долара. Значи извоз је ПАО у 2015. за 2,540 милијарди долара или – 21%. Извоз у првом кварталу, кажу режимски економисти, изузетно расте. После огромног пада у 2015. Молим естрадне економисте да не потхрањују лудило премијера. Нека износе стварне податке који постоје у државним статистичким извештајима. Приказивање података који одговарају режиму не може да доприносе нашем оздрављењу.

ПЛАТЕ – У истом извештају се наводи да је раст плата у 2016. изузетан. Укупан међугодишњи раст зарада износи 6,4% , реално – 5,7%. Раст плата у јавном сектору је 4,6% и раст плата у јавним локалним предузећима је 4,3%, док је у јавним државним предузећима чак 11,9%. Упркос свим подацима да на државном буџету плате прима преко 820.000 људи, упркос прорачунима да је најмање 400.000 људи вишак и да привреда више не може да издржи толика оптерећења из државне надоградње, наставља се повећавање плата у државним предузећима. Рачун за наплату оваквог нерационалног понашања државе је дошао на наплату. Премијер и његови економисти сакривају страшну истину да се од 2012. до априла 2016. режим задужио 11 милијарди евра и да толико задуживање држава више не може да издржи. Задуживаће нас све док не дође до потпуног слома овог издајничког и тоталитарног режима.

ЗАПОШЉАВАЊЕ – Ево, још једне фикције. Маркетиншког спиновања режимских експерата. Премијер се слика на отварању нових радних места. Ниједна инвестиција, ма колико била мала, не може да прође без њега. Тако ствара привид да се решава незапосленост у држави, јер грађани могу да прате отварање нових погона, хала и фабрика. Није задатак премијера да се слика на отварању нових погона и фабрика. Није његов посао да пресеца врпце. То је силно губљење времена. Драгоценог времена једног доброг и успешног премијера, који мора да управља државним системом и нема времена за губљење. Премијер мора да ствара такав законски и привредни амбијент у коме се отварају нове компаније и запошљава велики број људи. Премијер мора да покрене привреду и искорени незапосленост. Нажалост, премијер Србије то не зна да ради.

Погледајмо једноставну математику. Претпоставимо да премијер стварно ради 365 дана у години, како се он хвали да ради. Претпоставимо да свакога дана отвара погоне, хале и фабрике. Мале и велике. Тако свакога дана имамо прилоге из привреде како премијер сече врпце и држи пригодне говоре. Нека се тако отвори 365 погона, хала и фабрика и нека се запосли, у просеку, рецимо, сто нових радника. То је укупно 36.500 новоупослених радника. Како је незапосленост нарасла на милион људи, они који траже посао и који долазе на посао и не примају плате, то значи да премијеру треба 27 година да упосли све незапослене. Шта је са 1,6 милиона људи које треба преквалификовати да би могли да буду конкурентни на тржишту? Шта је са 820.000 људи који примају плату од државе? Колико времена треба премијеру да оваквим темпом запошљавања упосли читаву Србију? Какав нам премијер треба? Треба нам премијер који ће моћи да упосли 3,4 милиона људи и који ће за пет година, паметном економском политиком, да повећа БДП на 230 милијарди евра годишње. Треба нам премијер који неће губити време на демагошке пароле и на спиновање уморне и незапослене нације. Имамо ли такве кандидате за премијера? Све приче су досадне и не можемо више да их слушамо.

ХЕЛИКОПТЕР – Увек су ме нервирале маркетиншке америчке метафоре. Глупе и просте. Које воли да примењује америчка елита. Која је, такође, глупа и проста. То је она чувена фора да ли је чаша до пола пуна или до пола празна. Или, како се обогатити за један дан. Приручник за лаковерне. Или гутање жаба. Савет глупавим народима да одмах прогутају жабу. Или о друштву као хотелу.

За богату клијентелу су резервисани искључиво луксузни апартмани на врху. Упркос пропасти неолиберализма, данас смо се поново уверили да неолибералне форе још нису мртве. Држе се, упркос томе што су нарушена друштва и грађани доведени испод црте егзистенцијалног минимума. Нова истраживања у САД показују да 47% испитаника не може да издржи неки нови расход од 400 долара, јер је то велики удар на њихов породични буџет и за тај износ би морали да се задуже. То најбоље говори о тешком положају америчких грађана и њиховом преживљавању у условима све веће економске и друштвене кризе.

Али, идеологе неолиберализма то уопште не занима. Они су допро плаћени од мултинационалних корпорација и настављају да дробе своје старе, испразне и промашене приче о слободном тржишту, грађанским правима и слободама. Ових неколико последњих недеља, они нам поново лансирају надалеко чувене Фридманове монетарне будалаштине. Европски политичари су одушевљени. Добили су решење за све своје економске проблеме. ЕЦБ сматра да је то добра идеја и да треба да се размисли о њеној примени. О чему се ради?

Неолиберални гуру данашње финансијске пропасти света, чувени финансијски гангстер из Чикага, професор Фридман, нобеловац и љубимац Фамилије, који је увео доктрину шок терапије у економске системе примитивних народа, ради њиховог неоколонијалног поробљавања, својевремено је говорио, тражећи решења за покретање привредног раста, изласка из дефлационе спирале и почетка новог запошљавања, свих оних држава које су у кризи, рецесији или у великим економским проблемима , да је најбоље да се ставе штампане новчанице у хеликоптер и да се баце да сви грађани могу да узму тај новац како би могли да повећају потрошњу, која ће повећати привредни раст, који ће повећати запосленост и који ће омогућити брзи излазак из рецесије.

Сви су били одушевљени мудрошћу чикашког професора и, ево, данас, после десет година од његове смрти, после потпуног краха неолиберализма, после трагедије коју су доживеле државе и народи, после свих доказа да је то био један потпуно погрешан, штетан, накарадан и разбојнички модел, све у интересу јачања светских елита да буду још богатије, док су сиромашни постали све сиромашнији, данас, поново, по ко зна који пут, као да се ништа није у свету догодило, неолиберални талибани нас бомбардују из ваздуха глупостима уваженог светског преваранта и ниткова професора Фридмана. Замислимо, за тренутак, то бацање пара из хеликоптера. Буквално тако. Паре у хеликоптер би донела централна банка из неке нове емисије. Штампање папира без покрића би се, дакле, повећало. ФЕД-у и ЕЦБ -у то није никакав проблем, они то раде сваки дан. Штампају фалш паре. Хеликоптер би био сигурно војни или полицијски. Фридман је познат да воли војне хунте и полицијске режиме, јер се тако, како је говорио, лакше и брже може вршити економска шок терапија. Салвадор Аљенде је платио главом своје противљење неолибералним шок рецептима, док их је диктатор Пиноче спроводио, проливајући крв и затварајући на стадионима све који су се противили његовој диктатури.

Кад се паре баце, рецимо, над неким градом, онда би настао прави лом и стампедо у том граду. Све активности у том граду би стале. Сви грађани би јурили да ухвате што више лажних пара. Настале би општа туча и убиства због штампаних пара. Свако би хтео да прикупи што више баченог новца. Тако би се јачи и снажнији, мишићавији људи, који немају никаквих предрасуда нити морала, докопали највеће количине новца. Нешто би сами прикупили, али велики део новца би отели од оних који су слабији. Зар ова метафора не показује саму суштину неолибералне догме? Снажнији, суровији и безобразнији би дошли до великог новца и трошили би га за своје потребе.Тако би расла тражња за луксузним производима, док би стагнирала производња за широке народне масе. Не би се повећала запосленост, него би се она додатно смањивала. Ефекат бацања новца би био потврда да је неолиберализам наставио да раслојава друштво на све богатију, привилеговану касту и све сиромашније, пауперизоване грађане. Оголио сам ову метафору намерно. Тако се јасније види њена глупост.

Нисам, наравно, улазио у остале противречности метафоре. Рецимо, зашто да се употребљава мали хеликоптер уместо великог бомбардера? Бацање лажног новца из ваздуха је штетно исто као бацање бомби са осиромашеним уранијумом НАТО зликоваца на невине грађане Србије. Европске државе неће решити своје друштвене и економске проблеме овом, доказано глупом, Фридмановом метафорома. Неће решити као што се тешка болест не може излечити ако се пацијент заспе великом количином аспирина. Аспирин не може да излечи тешку болест у организму, јер је организам озбиљно оболео. Мора нешто друго добар доктор да предузме.

Друштвени систем на Западу је опасно оболео и мора ургентно да се лечи. Ту друштвену болест и пропаст Запада наговестио је пре сто година Шпенглер. Данас живимо у распаду тог друштвеног система. Ако желимо да излечимо оболели друштвени систем, који се већ распада и чије последице распада ће бити јако опасне за сиромашни део човечанства, онда морамо, нема другог начина, да променимо систем. Без промене друштвеног система нема нам спаса. Потрошачко-комерцијалну цивилизацију мора да замени неко ново хуманистичко друштво, које ће у средиште свих друштвених вредности ставити Бога и моралне вредности, док ће човек, вековима варан да је он центар света, морати да служи тим новим вредностима у друштву.

То је, према моме мишљењу, једини начин да се избавимо из садашње невоље. Што више људи на планети буде то што пре схватило, мање жртава ће бити у том преласку на хуманистичко друштвено уређење. У болесном друштвеном систему све је болесно. Финансијски систем развијеног света је, такође, оболео. Данас присуствујемо распаду једне фашистичке идеологије.

Све већи број људи разуме шта се дешава и подржава нове идеје. Тешко оболели финансијски систем Запада не може да излечи штампањем евра и долара без покрића, јер то само увећава проблем, уместо да га решава. Не може се гасити пожар бацањем бензина из „Канадера“ у лету. Ето, мало и ја да одговорим метафором светског признатог нобеловца. Мало да будем у Фридман тренду. Проблем је много дубљи и сложенији. Задире у друштвени систем који је генератор кризе. Задире у економски систем, који ствара, на једној страни, малу, одабрану касту привилегованих, који контролишу све финансије планете, док, на другој страни, настаје огромна, обесправљена маса сиромашних, који се боре за елементарну егзистенцију и који немају никакву животну перспективу у таквом неслободном, неправедном и тоталитарном систему. Шта је решење?

Мора да се сруши – ТОТАЛИТАРИЗАМ! То је узрок свих савремених светских проблема. Рушење тоталитаризма је једини спас за поробљено човечанство. Све је врло једноставно. Не треба трошити време на читању или слушању пропалих неолибералних догми. Питања су врло једноставна. Да ли сте за рушење тоталитаризма или нисте? Да ли радите за тоталитарни систем или не радите? Све остало је губљење времена. Нема компромиса са тоталитаризмом. Не можете да служите тоталитаризму и да се борите за Републику, Демократију и Слободу. Зато је оваква парламентарна представничка лакрдија превазиђена. Европа мора да се ослободи ЕУ. Бриселских фашиста који уништавају Европу. ЕЦБ која штампа лажни евро. И тај лажни евро хоће да бацају из хеликоптера. Како би локални пожар претворили у светску, ватрену буктињу. Како данас ствари стоје, Европа се буди. Устају поробљени народи. Устају јер немају другог избора. Демократија мора поново да се врати на улице и да са улица сруши бриселске, вавилонске куле од карата.

facebookreporter.org/2016/06/08/%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D1%88-%D1%84%D0%B8%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/

5 гласовa