Премијер Србије лаже чим отвори уста. Таква је сва његова и власт. Заснована на непрекидним лажима, издајама, преварама, фалсификатима, манипулацијама и уценама слуђеног народа. Успеси, којима се толико поноси, обична су обмана грађана. Успеси су засновани на фалсификовању статистичких података. Тако смо добили нове преваре у извештају државне Агенције за привредне регистре /АПР/ о пословању српске привреде у 2015 години.

Људи из привреде су остали у чуду. Како је могуће да је српска привреда, која грца у дуговима и неликвидности, која је оптерећења огромним захватањем нерационалне државне управе, која не може да отплати узете банкарске кредите, која нема нормалан економски амбијент да се развија, како је, дакле, могуће да таква, разорена и опљачкана, привреда заврши прошлу годину са нето добити од 143,789 милијарди динара или 1,182 милијарди евра? Зар је могуће да смо тако добро пословали и да ми, који радимо на тржишту и који живимо од своје зарађене плате са тог тржишта, нисмо приметили такве феноменалне резултате српске привреде? О чему се ради? Где је тајна успеха српске привреде?

Најбоље је да пажљиво прегледамо све објављене званичне податке из привреде за 2013, 2014. и 2015. годину, како бисмо лакше могли да пратимо и да утврдимо шта се заиста десило у 2015 години и како је настало то привредно чудо само за једну годину. Упростићу ову анализу, како би могли сви грађани, који размишљају својом главом и који нису партијски острашћени, да виде како функционише издајнички режим и каквим се подвалама све служи да би премијер показао своју месијанску улогу у спасу државе и нације.

Губитак српске привреде, посматрано уобичајено на 92.842 предузећа која су поднела завршне рачуне, цифра незнатно осцилира из године у годину, износио је 2013. – 30,924 милијарде динара и 2014. – 131, 782 милијарде или 1,096 милијарди евра.

Али, завршни рачун за 2015 показује фантастичну добит од 143,789 милијарди динара или 1,182 милијарди евра. Званична статистика за 2014. показује да је БДП био у минусу -1,8%, да је индустријска производња била у паду -6,5%, да је извоз незнатно порастао само +1,5%, да је инфлација била 1,7% и да је депресијација динара према евру била 5,5%, а према долару чак- 19,6%. Запосленост у 2014. је пала за -18.839 радника. Значи, привреда улази у 2015 годину са јако лошим перформансама и онда се, наводно, дешава библијско чудо, месија удара својим чаробним штапом о плодну српску земљу и српска привреда успева да оствари невероватну нето добит.

Какви су званични подаци за 2015. годину? БДП је у расту мршавих 0,7%. Готово ништа! Нисмо у минусу, али смо на позитивној нули. Како се на позивној нули раста остварује нето добит од 1,182 милијарде евра? Какви су то хокус-покус Драмасерус опити? Инфлација је била +1,5% и она је појела тај нултни раст. Индустрија је била у расту 8,2%, после оног пада од 6,5%, тако да њен раст од реалних 1,7% није могло да створи такву нето добит. Ни извоз од 7,8% није могао да помогне губицима српске привреде. Динар је према евру опао 0,65% , али је пад према долару био -11,95%.

Експерти АПР пишу да је у 2015 години дошло до: „ БЛАГЕ РЕЛАКСАЦИЈЕ укупног привредног окружења“, па наводе да је: „ нето добитак повећан за 14,6% и износи 466,7 милијарди динара, док је нето губитак у износу од 322,9 милијарди смањен за две петине“. Две петине је 40% смањења губитака. Када се губици у једној години готово преполове, онда се то не може навести као блага релаксација, јер се ради о капитално великом смањењу трошкова на расходној страни.

Експерти АПР пишу: „ међутим, укупном профитабилном пословању домаће привреде главни допринос дало је БЛАГО УБЛАЖАВАЊЕ валутне нестабилности из претходне године, што се одразило на опадање финансијских расхода за ТРЕЋИНУ, па је губитак по основу финансирања 105 милијарди динара ВИШЕ НЕГО ЗА ТРИ ПЕТИНЕ МАЊИ у поређењу са претходном годином“. Какво је то благо ублажавање, када је дошло до тако значајног пада од три петине расхода за валутне нестабилности или, како се у билансима воде, негативне курсне разлике? Откад се пад од 60% расхода назива благо ублажавање? Погледајмо како то благо ублажавање валутне нестабилности, намерно се користи тај термин, јер у тиранском режиму Драмосера не сме да се употреби израз- негативне курсне разлике, пошто све што је негативно смрди на опозицију и губитак апсолутне власти.

Губитак на курсним разликама износио је 2014 – 269,926 милијарди динара, али се тај велики губитак изненада истопио у 2015 години на 105 милијарди динара. Где нестаде разлика у билансима од 165 милијарди динара или 1,356 милијарди евра? Где се изгубило то благо ублажавање негативних курсних разлика? Шта се догодило са курсом? Да није курс динара нагло скочио и тако значајно умањио курсне разлике? Курс евра је 31.12.2014 износио – 120,9583, да би 31.12.2015 нарастао на – 121, 6261 динара. То је незнатан раст курса од 0,55% и може да доведе само до раста негативних курсних разлика.

Када из биланса стања извадимо податак да се привреда за годину дана задужила -74,723 милијарде динара, што је 614,37 милиона евра, онда то значи да су негативне курсне разлике морале да се повећају за тај износ задужење и за износ пада вредности динара, уместо што је 165 милијарди негативних курсних разлика ИЗБРИСАНО из биланса као да не постоје, што је врхунска подвала и лоповлук невиђених размера.

Подметања експерата АПР су утолико беднија када се зна званичан податак из објављеног Биланса стања да је у пасиви губитак изнад висине капитала повећан од 2013 – 1.160, 6 милијарди динара, 2014 -1.438,9 милијарди динара на губитак у 2015 – 1.515,8 милијарди динара или 12,46 милијарди евра. Ако је губитак у 2015 повећан за 1.515,8 – 1.438,9 =76,9 милијарди динара, како је онда настао тај ненормални добитак од + 143,789 милијарди динара? Како? Физичким брисањем негативних курсних разлика за 165 милијарди динара.

Како сме државни орган да фалсификује званичне податке? Податак који је фрапантан да су нарасли губици 12,46 милијарди евра изнад висине капитала. Капитал је 31.12.2015 износио -6.069,47 милијарди динара, док су укупне обавезе 8.133 милијарде динара. Значи, укупан капитал српске привреде је поједен, нема га, оптерећен је обавезама и губицима.

Податак да су јавна предузећа, који су наши највећи губиташи, завршили пословну 2015 годину са 8,3 милијарди динара нето добити, док су 2014 имали губитак од 44 милијарди динара, више је жалосна чињеница покварености наших политичких експерата, него урнебесна комедија о нашој пропасти. Шта још да напишем? Ништа! Бројке говоре више од свих демагошких лажи режима. Бројке запуше уста свим премијеровим лажима.

Државни службеници морају да одговарају за фалсификовање података.Скупо ће их коштати служење издајничком режиму. Зашто естрадни економисти ћуте?Зашто пристају на све ове лажи?

ОПИСМЕЊАВАЊЕ 

Хтео бих, за оне који нису читали или су читали на прескок, да извучем нека моја запажања из текста СРЕДЊА КЛАСА И СТИД – The Atlantic, текст који је 21.05.2016 објављен на порталу Пешчаника.Текст је сјајан јер говори о пропасти средње класе у САД и огромном незадовољству грађана, незадовољству које је последица економске кризе и све већег сиромаштва. Истраживање показује да 47% грађана не би могло да издржи удар на породични буџет од 400 долара, када би дошло до изненадног неког трошка, већ би морали да се задуже. Истраживање је запрепастило многе у Америци, али је показало право стање средњег слоја у Америци. Закључак аутора, сваки други Американац је финансијски слаб и живи на граници егзистенције или испод ње.

Према истраживању Фондације Russell Sage нето имовина типичног средњег слоја домаћинства износила је 2003 -87.992 долара, да би 2013 пала на свега – 54.500 долара. Штедња је 1971. године износила 13,3%, да би 2003 пала на свега – 2,6% , док је 2015 износила- 5,1%. Преко 30% одраслих Американаца не може ништа да уштеди за пензију. Следећи изнети податак је запрепашћујући за једну, како ми Балканци мислимо, развијену државу. Сећате ли се да сам прошле године написао текст о томе како грађане Србије треба финансијски образовати и како бих увео од вртића па све до факултета финансијско описмењавање наше деце? Сматрам да је то основна финансијска хигијена и да би то много помогло младима у каснијем одрастању. Наравно, нисам мислио да то буде главни предмет у школама, да се оцењује и да занемаримо наше духовне вредности, како ми то замерају вечито незадовољни дежурни нарикачи, него да то буде део једне финансијске културе која ће помоћи описмењавању младих и свих осталих грађана.

Како стоји финансијско образовање Американаца? Државе која има најразвијеније финансијско тржиште на свету. Анамарија Лусарди и њене колеге су откриле да што су префињеније могућности добијања кредита и што је развијеније финансијско тржиште у развијеној држави, то је већа несигурност њених грађана. Финансијска знања нису ишла у корак са усложавањем финансијског света. Американци су – Финансијски неписмени!!!

Године 2011. она и њене колеге су мерили знања о основним финансијским принципима ( камата на камату, диверсификација ризика и ефекти инфлације) и открили да је 65% Американаца старих од 25 до 65 година финансијски неписмено. Ако је таква ситуација у Америци, замислите каква је финансијска неписменост у Србији. Отуда је моја идеја о финансијском описмењавању нације оригинална и паметна држава би ме позвала да изнесем ту своју идеју. Прво морамо финансијски описменити људе који воде државу. Они су наш највећи проблем. После би све ишло много лакше.

Нажалост, људи који воде државу ништа не занима. Њима финансијска неписменост грађана одговара. Тако се лакше влада неуким и застрашеним светом.

ШУМПЕТЕРОВ ХОТЕЛ

Ево још једног примера метафоре, која је омиљена код неолиберала. Увек је употребљавају када расправљају о неједнакости у друштву. Позивају се на Јозефа Шумпетера и његов пример хотела са више спратова. Метафора је потпуно промашена. Шумпетер говори да су у хотелу на вишим спратовима у пространим апартманима успешни појединци, док се у дну хотела, у ћумезима, налази сиротиња, али да је велика покретљивост и да свако може, ако је успешан и ако се залаже, да доспе у апартмане богаташа на врху хотела. Наравно, то је још једна пропагандна лаж.

Не само да више нема проходности у друштву од доњих према горњим спратовима, него су се горњи спратови затворили да више не можете ни да уђете на њих. Појединачни примери успеха служе, искључиво, да се направе холивудске бајке о неограниченим могућностима вештог појединца у тоталитарном систему, који почива на гробљима стотина милиона неуспешних, одбачених, поражених, промашених и уништених живота, живота о којима се не сме ништа да пише или снима јер руше сан о слободном друштву. Ако сте били гост хотела са великим бројем спратова, онда знате да на рецепцији добијате своју картицу. Та картица вас обележава у хотелу. Можете са том добијеном картицом да идете само на свој спрат, у свој део хотела и само у своју собу. Нема могућности да са том картицом отварате друге спратове или друге собе. И свуда је тако.

Каста недодирљивих, коју сачињава 1% наследно привилегованих и оних који су изабрани да буду добар пример наводног успеха у тоталитарном систему, потпуно управља друштвом и нема никакве могућности да се неким брзим лифтом пребаците на више спратове хотела, међу те привилеговане, уколико вам они не обезбедите картицу да уђете у њихово друштво. Мађарски емигрант Сорос, Ворен Бафет, Бил Гејтс или Закенберг су изабрани од стране Фамилије да буду пример могућег успеха у капитализму. Слатки брег на који сваки роб жели да се попне. Опијум за лаковерне.

Када пажљивије прочитате њихове биографије, видећете да су сви они настали уз инструкције Великог Брата и да су добили задатак да му служе.

Њихов велики капитал није настао њиховом личном интелигенцијом, способношћу, залагањем, одрицањем, предузимљивошћу, ингениозношћу, инвентивношћу, вештином да се подигну из гараже до милијардера, него је настао одлуком Великог Брата да они, као проверени, изабрани и послушни, постану иконе неолиберaлног капитализма.

Капитализам тако функционише. Вековима. Ништа се ту није променило. Само су они најбогатији постали још богатији и моћнији.Сиромашнији су постали још сиромашнији и очајнији. Они не живе у истом хотелу и немају прилике ни да се сретну.

 БРАНКО ДРАГАШ

Извор: ТАБЛОИД Лист против мафије

ШТРАЈК РАДНИКА ФАП ПРИБОЈ

извор: Фејсбукрепортер

 

Прочитај без интернета:
1 глас