ПРОФ. ДР БРАНКО КРГА

Суштина сукоба је геополитичка амбиција да се контролише простор државе која излази на Црвено море, Аденски залив и Арабијско море

Током 25/26. марта 2015. године нападом авијације Саудијске Арабије на побуњенике у Јемену отпочео је још један оружани сукоб на Блиском истоку, који има и шире међународне аспекте.

Република Јемен се налази на јужном делу Арабијског полуострва. Граничи са Саудијском Арабијом и Оманом. Заузима око 257.000 квадратних километара и има око 25 милиона становника. Република Јемен је настала уједињењем Арапске Републике Јемен (Северни Јемен) и Демократске Народне Републике Јемен (Јужни Јемен, бивши британски протекторат Аден) маја 1990. године. Већина Јеменаца су Арапи муслимани, припадници различитих племена. У северном делу живе претежно шиити (око 45 одсто), којима припадају и побуњени Хути, а у јужном делу већином су сунити (око 55 одсто). Председник Републике Јемен је Абед Рабо Мансур Хади, а вођа Хута, који се боре против актуелног председника је Абдел-Малику ел Хутију. Побуњенике подржава и бивши председник Али Абдулах Салех.

Овај најновији оружани сукоб карактеришу отпочињање борбених дејстава без мандата Савета безбедности УН, формирање коалиције арапских земаља, различите позиције појединих светских сила и иницирање ширих последица.

Рат против побуњеника у Јемену, по позиву званичног председника, отпочео је без мандата СБ ОУН. Тако се наставља пракса започета ратом НАТО против СР Југославије 1999. године.

Поред Саудијске Арабије, у нападу на побуњенике учествује и авијација Египта, Марока, Јордана, Судана, Кувајта, Катара, УАР и Бахреина. Ангажовано је око 100 авиона, а најављено је да је спремно и око 150.000 копнених снага. Тако је створена неформална војна коалиција. Најављено је и формирање оружаних снага арапских земаља од око 40.000 људи, са доста непознаница у погледу њихове организације, командовања и употребе. Ситуација ће се вероватно додатно искомпликовати, јер је са састанка Арапске лиге најављено да ће напади бити настављени све док Хути не положе оружје. Исто тако, могуће је да активније отпочну да испољавају свој утицај и други чиниоци на Блиском истоку, као што су Исламска држава, Ал Каида, Хезболах, као и друге верске и племенске организације и групе.

jemenrat01Последњих година већ је постало правило да велике силе имају различите ставове поводом међународних сукоба. Тако је и у овом случају. САД подржавају Саудијску Арабију и друге снаге које интервенишу, уз оптужбе на рачун Ирана да подржава побуњене Хуте шиитске оријентације. Иран и побуњеници демантују да постоји та подршка. Русија осуђује употребу силе и позива да се проблеми решавају политичким средствима.

Овај сукоб, као и сваки други, има и шире негативне последице. Као прво, сасвим је вероватно да ће доћи до даљих неспоразума великих сила, којих већ има доста поводом сукоба у Либији, Сирији, Украјини и др. Такође, сасвим је вероватно да ће доћи до формирања нових избегличких колона које ће се упутити према Европи, па и Србији. Већ је дошло до повећања цене нафте, а могуће је да се испоље и друге последице.

Суштина сукоба је геополитичка амбиција да се контролише простор државе која излази на Црвено море, Аденски залив и Арабијско море, преко којих из Индијског океана према Суецком пролазу и Средоземљу воде важне енергетске и друге комуникације.

Факултет за дипломатију и безбедност

www.standard.rs/svet/31435-%D1%80%D0%B0%D1%82-%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5

1 глас