Београд – У нашој рубрици „Пет минута са“ разговарамо са Александром Митићем, председником Управног одбора Центра за стратешке алтернативе.

Имају ли земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република), које су биле против пријема Косова у Унеско, снаге да се супротставе америчким глобалним стратегијама и кретањима?

Јачање земаља БРИКС-а је огромна сметња западној доминацији. Најбољи доказ за то су покушаји да се удари на два најјача геополитичка играча овог блока, а то су Русија и Кина. Обе државе ове године трпе снажне ударце, али остају јаке.

Да ли њихови међусобни односи иду узлазном линијом?

Билатерални односи су им на највишем нивоу који памтимо. Русија се због санкција Запада у значајној мери окренула Кини. Потписан је гасни споразум вредан 400 милијарди долара. Недавно је војна сарадња унапређена највећим до сада заједничким војним маневрима на мору близу Владивостока, уз учешће више од 500 подморница. Све више сарађују и присутније су на Арктику, који због глобалног отопљавања и енергетских извора постаје важан полигон за супростављање моћи великих сила. Истовремено, овогодишњим пријемом Индије и Пакистана у Шангајску организацију за сарадњу (ШОС), Москва и Пекинг су додатно ојачали сопствени утицај на безбедносна питања у Азији.

Представља ли то неку врсту удара западном утицају на читав свет?

Да, мада је можда још значајнији удар на Запад у овом тренутку реформа трговине међу чланицама БРИКС-а која предвиђа да са долара пређу на локалне монете, као и формирање Нове развојне банке БРИКС. Та банка ће имати пул валутних резерви од 100 милијарди долара и самим тим смањити зависност држава од међународних организација којима доминирају САД, пре свега Светске банке и ММФ-а.

На шта указује такав развој догађаја?

Говори да алтернатива доминацији Запада више није само пуко реторичко или спорадично, ад хок повезивање сила које се не слажу са стањем ствари, већ да смо ушли у конструктивну фазу изградње нових структура које ће дугорочно имати све више утицаја на политичку, финансијско-економску и безбедносну архитектуру света.

Д. Декић / Вести

Прочитај без интернета:
4 гласa