Већина медија на Балкану известила је како се број оних који подржавају почетак експлоатације нафте у јадранском приобаљу у Хрватској, током марта 2015. попео на 40 одсто.

Како се све одвија, треба очекивати да ускоро и натполовичан број Хрвата буде за ово, па да политичари добију одрешене руке да крену у реализацију са неком од мултинационалних компанија.

Све мањи политички простор добијају они који причају о неопходности заштите животне средине, еколошким проблемима до којих би дошло, економским последицама које би такав аранжман произвео. Хрватска се тресе: криза је велика, приходи од туризма све мањи, пропаганда нафтног лобија, који објашњава како ће бити пара и посла тамо где је и нафте – јака, па се и хрватско јавно мњење „ломи“.

Са друге стране, мали број медија је извештавао о догађају који је потресао Албанију првих пролећних дана. Место Маринце, недалеко од Валоне, задесио је прави потоп. У селу су, праћени подземним експлозијима, на више места избили гејзири из којих шикља густа течна смеса сачињена од блата, воде и нафте.

Ово је део земље иначе богат нафтним извориштима, због којих се двадесетих година прошлог века Бенито Мусолини заинтересовао за Албанију и подржао, и политички и финансијски, Ахмета Зоголија када се овај прогласио Ахметом Првим Зогуом „краљем свих Албанаца“. Мештани су се привремено раселили, очекујући шта ће надлежни учинити. Највероватније, за њих у Маринцу више живота нема. Барем не у наредним годинама. Потоп и даље траје, куће се оштећене, а земљиште контаминирано. С обзиром на то да је већина становника живела од пољопривреде, сада не знају ни којим би се послом у будућности бавили. Од чега би живели? За почетак, траже одговор на питање: шта се десило?

Њихова верзија приче је како иза свега стоји канадска компанија која од 2004. године управља послом експлоатације нафте. Како сведоче, и раније су могле да се чују честе експлозије, долазило је до мањих земљотреса, а вода у појединим периодима није била за пиће услед загађења. Сумњају да се ради о процесима експлоатације нафте из шкриљаца, због чега их је све ово и задесило. Приликом поступка такозване „екстракције“ или „хидрауличког бушења нафте и гаса“, у стене се упумпавају велике количине воде и хемикалија, како би оне попуцале и ослободиле енергенте.

Пошто се стене обично налазе на дубинама већим од резерви питке воде, прва последица је загађење водних ресурса, а током овог посла још долази и до свих симптома које описују житељи албанског села.

Током 2014. године у Румунији су организоване велике демонстрације против одлуке да се дају истраживачка права нафтним компанијама да врше испитивања о потенцијалима за развој овог посла. Исте године власти америчког града Питсбурга су забраниле „хидрауличко бушење“ на својој територији, а нешто пре тога у САД су се појавиле и прве студије које доводе у везу честе земљотресе и производњу нафте и гаса из шкриљаца.

Наравно, представници канадске компаније демантују све оптужбе и позивају албанске власти да спроведу истрагу. Међутим, поставља се питање: ко може да изврши непристрасну истрагу?

Скоро све земље „Нове Европе“ су своје развојне политике утемељиле на „привлачењу страних директних инвестиција“. За крупан капитал су сва врата отворена, према његовим потребама се прилагођавају закони, организује државна управа, доносе „лекс специјалиси“ и потписују тајни меморандуми. Утицај мултинационалних корпорација на формирање влада је у појединим земљама кључан. Какви бирачи, избори и остали бакрачи! У том погледу, вратили смо се 150 година уназад, у време када је Карл Маркс писао први том „Капитала“.

Мештани села Маринце могу се жалити колико хоће. Истрага ће показати да се ради о „елементарној непогоди“. На крају, и медији о свему ћуте. А остали би из овога, али и понашања јавног мњења у Хрватској, могли нешто закључити.

Економско-социјалне прилике су тешке, али: да ли ће се ишта решити даљим отварањем простора крупном капиталу? Па још на овом послу, који се директно тиче јавног здравља.

Душан Пророковић / Новости

www.vaseljenska.com/misljenja/busotine-nove-evrope/

2 гласa