Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца.

Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у царску Русију, а многи су постали добровољци руске и српске војске. Пр проценама историчара, чак око 60.000.

Још у јесен 1915. у Русији су почели да се појављују добровољци, углавном Срби, војници и официри аустроугарске војске, који су се налазили у руском ратном заробљеништву. Они су хтели да помогну Србији. Захваљујући томе поникла је идеја о формирању добровољачке дивизије која би се састојала од тих, „некадашњих аустријских Срба“. Руски цар Николај Други Романов и врховна команда руске војске су изашли у сусрет овој идеји и омогућила њено формирање 1916. године – пише историчар Душан Бабац, аутор књиге о српским официрима и војницима у царској Русији.

Српски представници у Одеси др Шаиновић, трговац А. Ћирковић и конзул Цемовић сматрали су да је у том руском црноморском граду могуће стварање и већих војних формација, које би се, у каснијој фази, пребацивале на Солунски фронт… Руски цар је пажљиво саслушао саговорнике, климнуо главом и ауторитативно одговорио: „Скупљајте их ви, а ја ћу вам све дати.“

Уз споразум са српском владом, у лето 1915. године отпочело је организовано пребацивање добровољаца из Украјине Дунавом у Србију. Тако је до септембра 1915. на балканска ратишта пребачено око 3.500 руских војника српског порекла. Одмах затим, добровољно су прелазили у српску војску.

У Одеси је новембра 1915. формиран Српски добровољачки одред, који је убрзо бројао више од 1.000 војника и официра. Прва српска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. у Одеси. Имала је скоро 10.000 добровољаца под командом пуковника Стевана Хаџића. Током маја 1916. српске добровољце у Одеси посетио је Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије. Руска врховна команда је Прву српску добровољачку дивизију укључила у састав 47. руског корпуса генерала Зајончковског и упутила на фронт у Добруџу. Тада је у саставу ове дивизије било близу 20.000 добровољаца – каже Душан Бабац.

У јесен 1916. формиран је и Српски добровољачки корпус, чији је командант био генерал Михаило Живковић. Уочи Фебруарске револуције 1917. корпус је имао око 40.000 добровољаца. Међу војницима највише се пријавило у добровољце Банаћана, око 4.000, из Бачке је било око 1.500 ииз Срема и Барање око 3.000. Онда следе Срби изСлавоније, Лике, са Баније, Кордуна, а био је и велики број Херцеговаца, Бокеља и Далматинаца.

Тада почиње права епопеја српских добровољаца. Један њен део повлачи се, преко руских северних лука Мурманска и Архангелска, око Скандинавије доБританије, па на Солунски фронт стиже преко Француске и Италије. Овој групи ће у Солуну бити прикључено још српских војника, који ће формирати Вардарску дивизију.

– Друга група добровољаца до Солуна ће стићи преко Сибира, Кине, Сингапура, Индије и Египта. Њен пут трајао је више од пола године. Само је пут Транссибирском железницом трајао више од три месеца – открива историчар Бранко Кузмановић.

Ситуацију су додатно закомпликовале политичке прилике у Русији – утренутку повлачења српских добровољаца кроз Сибир почела је Октобарска револуција односно грађански рат. Добровољци су се укрцали набродове у Владивостоку, а у кинеској луци Дајрен преузели су их британски бродови који ће их Суецким каналом пребацити у Солун. Овој групи придодати су добровољци који су у Солун пристигли из САД, па је од њих формирана Југословенска дивизија.

ПУКОВНИК МЛАДЕН

Коњички пуковник Младен Лукичевић, који је у Одесу стигао са Крфа заједно с осталим члановима штаба, био је на списку приспелих официра, чиновника, подофицира, каплара и редова Прве српске добровољачке дивизије – четврти по реду.

Лукичевић је био задужен за распоређивање добровољаца у војне позадинске службе и на грађанске дужности у жандармерији и Граничној трупи, и уопште за Нову област код Одесе.

СКРИВАНА ИСТИНА

Дуго година су власти у бишој Југославији скривале истину о српским добровољцима из Русије на Солунском фронту и у Великом рату. О овоме се и дан-данас мало зна, иако историчари говоре о великом броју српских добровољаца из Русије у Великом рату.

srbin.info/2017/06/20/car-nikolaj-slao-srbe-da-spasu-otadzbinu/

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ