У суботу, 22. августа у 19 часова, представљамо књигу „Право и православље“ др Зорана Чворовића и друга наша издања у „Центру за културу“ Кладово!

На трибини ће учествовати:

  • доц. др Зоран Чворовић, аутор књиге „Право и православље„;
  • Никола Маринковић, извршни уредник у ИК Catena mundi.

Улаз је слободан!

На трибини ће, поред књиге Зорана Чворовића, бити представљена и друга издања наше издавачке куће.
Више о књизи „Право и православље“:

– Књига „Право и православље” подељена је тематски, како сте сами истакли, на две велике целине. Први део књиге „Право и православље“ настао је као резултат рада на магистарској тези „Хришћанске норме у Еклоги“, која је 2006. године брањена пред комисијом коју су чинили српски правни историчари проф. др Марко Павловић, проф. др Мирјана Стефановски и проф. др Сима Аврамовић. Ово истраживање, чији су резултати доступни читаоцима захваљујући труду и разумевању издавачке куће „Catena mundi“, бави се вишевековним процесом христијанизације римског правног наслеђа у византијској држави у периоду од IV-VIII века. Христијанизација права се најпре одвијала у форми појединачних закона (leges) које су доносили рановизантијски владари, почев од Константина Великог. Овим законодавним променама су се еволутивно укидале оне установе класичног и посткласичног римског права које је створило римско многобоштво, а које су биле дубоко противне хришћанском учењу. Овај процес партикуларне христијанизације права добио је, у правно-техничком смислу, завршну форму у првој половини VIII века, када је византијски цар Лав III за потребе правосуђа кодификовао најзначајнију правну материју у Еклоги, коју је енглески византолог Бјури назвао „првим хришћанским закоником“. Ако се узме у обзир увод Законика, у коме законодавац директно исказује намеру да наслеђено право Јустинијанове епохе измени „у духу већег хришћанског човекољубља“, али и чињеница да Еклоги није својствен еклектицизам рановизантијских зборника права, пре свега Јустинијановог Corpus iuris civilis-а, јер се у њој не налазе закони и мишљења учених правника (ius) из предхришћанске епохе, онда се Бјуријева оцена чини сасвим основаном.

О значају Еклоге у правној традицији народа византијског цивилизацијског круга довољно говори чињеница да се овај законик налази у свим преписима обе редакције руске Крмчије, која је у руској држави до средине XVII века била главни извор не само црквеног, већ и световног права.

Други део књиге „Право и православље“ чине два краћа рада која се баве питањем верских слобода и односа државе према иновернима у православном руском царству XVI и XVII века и правно европеизованој Србији друге половине XIX и почетком XX века.

Први од ова два рада настао је у новој фази мојих правноисторијских истраживања, у којој сам са византијског права, које у византијском цивилизацијском кругу у вредносном смислу заузима позицију општег, прешао на изучавање еволуције руског права, посебно у периоду Московског царства (XVI и XVII век). Ово истраживање је резултирало докторском дисертацијом о кривичном праву у једној од најзначајнијих руских кодификација, обимном (преко 900 чланова) Саборном Уложенију од 1649. године и посебним радовима посвећеним верским слободама, установи затвора и појави домаће монетарне власти и кривичноправној заштити новца у Московској Русији. Ускоро би требао да буде објављен и рад који се бави сличностима и разликама у регулисању кривичних дела против вере у Саборном Уложенију и Душановом законику.

Из интервјуа са аутором.


Прочитај без интернета:
5 гласовa