Пише: Миленко Грубор

Капиталистички систем није створен путем “индустријске револуције” већ путем тихе “финансијске револуције” освајања власти.

Почеци Капитализма се поклапају са настанком првих Централних Банака (Шведска, Енглеска…) које су осмишљене као приватне монополистичке “фабрике новца” које ће покривати првенствено ратне, али не само ратне, већ и све неразумне трошкове тадашњих монархија које ће банкарски лоби убрзо да смени са врха власти а самим тим и да промени комплетан систем владања.

Стварање Централне банке омогућио је Енглески Краљ William којем се XVIII век приближавао у предбанкротном стању али није смео да повећа порез, јер повећања пореза или наметања нових пореза су увек до XX века стварали побуне које су понекад прерастале у револуције.

Позајмљивање новца није било вероватно јер је Енглески краљ Charls II две деценије раније позајмио милионе фунти које је касније одбио да врати, те тако уништио уштеђевине многих поданика. Исти тај Charls II је штампао новац без покрића који је неславно пропао, те тако закопао за дужи рок свако поверење у институцију Краља.

У таквој скоро безизлазној ситуацији појавили су се зли банкари који су Краљу понудили кредит на било који износ али за узврат морају имати потпуни монопол на све издавање новца али и трговину новцем у Енглеској. Краљ је пристао, јер који краљ у стварности ставља интерес народа испред интереса власти. И банкари су кренули са штампањем новца без покрића, тј. са сасвим малим покрићем које је било довољно за шараду – тј. превару народа. Истовремено је дозвољено Централној Банци да те менице без покрића користи за депозит, уместо резерви у злату или сребру, на основу којих ће издавати нове кредите грађанству.

Тако је 1694. неспособна власт створила институцију фабриковања новца без покрића која је за сваки оштампани бонд-меницу наплаћивала двоструку камату, тј. институција Централне Банке која неспособној власти ствара вечно нове количине новца, грабежљивим банкарима осигурава велик профит а народ, од кога се скрива истина, све то уредно плаћа.

Системом независне Централне Банке, обе стране ове велике преваре народа су заштитиле сопствене интересе. Власт се штитила од народне побуне изговором “централне банке нису у њиховој надлежности” а централне банке су биле “превелике да би пале” тј. биле су неопходне власти па им власт већ након две године – 1696. омогућава закон по којем у случају кризе не морају вршити исплате у злату или другој стварној вредности, због “превелике тражње тржишта” (читај жеље народа да узме своје).

bigreichsbank

Империјалном систему је ово било немогуће контролисати, па је пропао у капиталистички систем владавине у коме је овакав банкарски систем са сталним извором проблема, који ствараа финансијске кризе, инфлацију, итд. свој уз најпрофитабилнији део – РАТОВЕ, постао неопходан део у припреми и извођењу ширења капиталистичког система.

Bank of Prussia ускоро постаје централна банка Немачке тј Reichsbank, Наполеон је основао Француску централну банку тј. Banque de Franceа ускоро се оснива и централна банка УСА тј “First Bank of USA”

“Наполеоновим Ратовима” у којима је једна група породица банкара финансирала, те самим тим и контролисала обе зараћене стране, играло се веома смишљено.

Финансијско шпекулативним интересима и деловањем је прво тестирана снага феудалног система те је промењена власт у Француској где је Краља сменио, не капиталиста, већ Приручни краљ – Наполеон, који је послужио као прелазна фаза власти тј. система који је затим “почео освајање света” у којем је разорио исток а претио западу. Другој страни ратног сукоба (Енглеској) је иста група финансијских шпекуланата понудила финансирање рата којим је осигурала опстанак институције Централне Банке, иако је убрзо створена финансијска криза којом су 1815. Rothschildi преузели контролу над Централном Банком Енглеске (“Bank of England”) а преко ње наставили ширење намећући и/или преузимајући централне банке свих светских држава.

Контрола централних банака је битна јер оне контролишу количину и врсту задуживања државе, тако да након преузимања контроле, централне банке само доведу на власт корумпиране издајнике који се задужују чинећи од свог народа робље које никада неће успети да врати тај измишљени дуг. Некада је злато или сребро у трезору банке било умножавано до 10 пута у новцу без покрића да би данас сав папирни новац био без икаквог покрића осим (без)вредности самог папира тако да се некад користио “Фиат” новац тј новац без покрића да би данас били у новој фази, “Дужничког новца” тј сав новац у оптицају је буквално нечији дуг на који централна банка убира профит (сваки долар сваки дан), што значи да прави новац више не постоји односно да смо сви ми у нечијем поседу – буквално смо робови.

246458_evropska-centralna-banka-foto-01-ap_f

Након успостављања или преузимања централне банке, политичке вође се корумпирају ради узимања кредита, а ако корупција не успе вође се свргавају пучем или убијају, са инвазијом као задњом али релативно често коришћеном инстанцом. Докле се иде са овим наметањем централних банака види се и по рушењу и уништавањи и највећих држава, као што је Русија, где су убили цара и комплетну царску породицу да се не би повратили на власт иако је Руски цар био најближи рођак Енглеском Краљу а изгледом брат близанац. На власт су довели лажне левичаре (бољшевике) који су одмах основали централну банку по свим енглеским стандардима и прописима. Проблем СССР-а са Ротшилдима настаје након одлуке Јосифа Висарионовича Стаљина да, додуше не укине, већ само смањи на минимални ниво страну контролу над централном банком СССР-а. Након 70 година постојања СССР-а, једноставном командом су корумпираним политичарима наредили организовање и спровођење блокирања комплетног система, те обичним противзаконитим декретом објавили нестанак СССР-а и почетак пљачкашког уништавања земаља наследница СССР-а ради поновне успоставе пуне контроле централних банака новостворених држава те истовремену отимачину новоствореног блага.

Исти разлог је довео до уништења империјалне Кине која је постала двојна држава (Кина и Тајван) са две централне банке којима су стално уцењивали и држали у покорности вође на обе стране. Та спољна контрола и међусобна претња постојањем супротног система објашњава првостепени нагли раст и развој Тајвана а након тога и нагли развој Кине која остаје једнопартиски систем са два економска модела у којој су комунистичке пролетерске вође – милијардери.

Иста судбина неуспелог покушаја контролисања сопствене централне банке Румуније је задесила и председника Чаушескуа који је убијен са супругом на дан кад је Румунија исплатила задњи долар иностраног дуга, да би нова власт одмах предала контролу над централном банком и за прву недељу власти створила десетак милијарди дуга.

Пре 11. септембра 7 светских централних банака нису контролисали Енглези – Ротшилди а то су; Афганистан, Ирак, Иран, Куба, Либија, Северна Кореја и Судан. Затим је 2001. објављен рат Афганистану и заузета је контрола централне банке, следећи је био 2003. Ирак са својом централном банком а то се прикрило Садамом Хусеином и наводним оружјем за масовно убијање. 2005. је започета завршна фаза уништења Судана и преузимања њихове централне банке. 2011. је уништена Либија и преузета је њихова централна банка док је рат још трајао.

Данас само 3 централне банке света нису у поседу Енглеза тј Ротшилда; Иранска, Кубанска и Северно Корејска док вредност коју контролишу Ротшилди износи око 273 трилиона америчких $.

Занимљивост за крај – Хришћанство је до доласка Капитализма, као Ислам још увек, забрањивало каматарење и то строго кажњавало, чак и смрћу, јер је то израбљивање и поробљивање деце Божије. Изгледа да су данашњи Хришћани и већина муслимана мало другачији од стварних, некадашњих Хришћана и муслимана.

Прочитај без интернета:
2 гласa