Колумну написао Предраг Ћеранић:

Посматрано са безбједносног аспекта церемонија отварања обновљене џамије Ферхадије у Бањој Луци протекла је без инцидента, не рачунајући неоосманизам који је турски премијер у оставци, Ахмет Давутоглу, испољио у свом обраћању присутнима.

Бојазан да би проблема могло бити јавила се одмах након што је званично потврђен долазак турског премијера у Бања Луку. Безбједносних пријетњи било је више. На примјер,  некој радикалној групи је могло пасти на памет да „узврати“ за каменовање премијера Србије Вучића у Поточарима, или да на неки начин изрази своје негодовање на недоличан однос дијела сарајевске јавности према обиљежавању годишњице страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици. Уосталом, да ствари могу измаћи контроли, видјело се 7. маја 2001. године, приликом полагања камена темељца овој џамији. Муп Републике Српске уложио је велики напор да све протекне у најбољем реду, али оно што вриједи истаћи јесте позитивна атмосфера коју су порукама које су упућивали уочи свечане церемоније, градили званичници Исламске заједнице у БиХ, поглавар ИЗ Хусеин Церић и муфтија бањалучки, Осман Козлић. Позитивној атмосфери допринио је предсједник Српске, Милорад Додик, који је посјетио џамију неколико дана уочи отварања и даровао ћилиме. Поруке које је у више наврата упутио стварале су добар политички амбијент. У том смислу допринос су дали и други. Све то је допринијело да отварање џамије протекне у опуштеној атмосфери, која се осјетила и у препуним баштама угоститељских објеката.

На жалост, све то уочи најављеног протестног окупљања у парку „Младен Стојановић“ и митинга „Срцем за Српску“ на Тргу Крајине, заказанима за 14. мај у Бањој Луци, недостаје. Атмосфера која претходи „митингу и контра-митингу“ из дана у дан постаје све више напета, а како ствари стоје, до усијања би могло доћи, ако колоне крену у сусрет једна другој. Протести на којима ће окупљени изнијети свој став који је у једном случају против власти, а у другом је подршка властима, сами по себи нису спорни. Проблем је насиље, до којег би могло доћи. Ако до насиља дође, посредством бројних тв екипа те слике ће обићи свијет, и која ће онда власт, поред толико њих који би Србе најрађе видјели у дугачкој колони на путу за Србију, моћи сачувати неокрњен политички капацитет Републике Српске. Шта говори порука „Ослободимо Српску“ која је са бројних билборда запљуснула Бањалучане? Она није нова, перманентно се шаље из Сарајева, од оних који желе „БиХ без ентитета“. Идејни дизајн билборда указује да „ослободиоци“ нису оригинални, јер њихов плакат подсјећа на рјешења којима је Отпор „ослобађао“ Србију Петог октобра. „Побиједићемо у Бања Луци“ – још једна порука која ствара недоумицу. Да ли ће се побједа постићи тако што ће једних бити двоструко више, или ће једни да претуку друге, и тако извојевати побједу? И чија би то побједа била? Једино оних који су се још зимус досјетили да концептом „Србе на Србе“ уруше Републику Српску.

Када је Спутњик у децембру прошле године објавио дијелове плана за рушење Републике Српске кроз акције под називима „Прољеће 2016“ и „Помрачење“, опозициони лидери, апострофирани као главни актери девастирања Српске у режији странаца, бурно су реаговали. Њихова одбрана састојала се у тези „ако смо издајници, ухапсите нас“. Али, да подсјетимо јавност како се ствари одвијају када се ухапси неко под опужбом за издају. Када су органи војне безбједности  14. марта 2002. године у мотелу Шарић на Ибарској магистрали привели Момчила Перишића заједно са Џоном Нејбором, главним агентом ЦИА-е за Балкан, дошли су у посјед конкретних доказа да се ради о шпијунажи, односно, о издаји. Материјали на основу којих је тужилаштво подигло оптужницу против Перишића износили су 13 000 страница. Процес се отегао у недоглед. Ових дана смо сазнали да је Виши суд у Београду за 20. мај 2016. године заказао почетак суђења „некадашњем начелнику Генералштаба, пензионисаном генералу Момчилу Перишићу, и још двојици, оптужених за шпијунажу“. Начелник Војне безбједности, Аца Томић, „мозак операције“, експресно је пензионисан. И, која то полиција у БиХ, без обзира на доказе којима располаже, може да ухапси „издајника“, које ће то тужилаштво подићи оптужницу, који суд ће га осудити? Шта нам преостаје? Да пажљиво прочитамо оно што су у децембру прошле године Спутњик и Искра писали о акцијама „Прољеће 2016“ и „Помрачење“.

Најављена окупљања подсјећају на атмосферу која је у Бањој Луци била створена уочи тзв. „Свесрпског сабора“, заказаног за 8. септембар 1997. године, о којем су Бањалучани говорили као о „дану Д“. Забринути  да аутобусима долазе они који желе да руше њихов град, Бањалучани су се спонтано организовали, у знак подршке полицији којој су вјеровали.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=200986

13 гласa