„Лаж је да је БиХ легло тероризма“, изјавио је Перица Станић, директор СИПА, за најчитанији сарајевски дневни лист. Овим иступима Станић се придружио фронту заштите БиХ од оптужби, које долазе са све више страна, да је сигурно уточиште џихадистима и на тај начин расадник тероризма, пише Предраг Ћеранић за Фонд стратешке културе.

Станић је само подржао Драгана Мектића, министра за безбједност у Савјету министара БиХ, који је „стао на црту“ Колинди Грабар-Китаровић, предсједници сусједне Хрватске. Мектић је опонирао хрватској предсједници која је навела да се у БиХ враћа на хиљаде џихадиста из Сирије, чиме је подупрла написе загребачког Вечерњег листа да је БиХ сигурно мјесто за џихадисте и на тај начин пријетња за Хрватску.

– Хрватска гради односе на инсинуацијама и нетачним информацијама. Извештај СИПА о којем Грабар Китаровићева говори не постоји – истакао је Мектић. Када је ријеч о одласцима држављана БиХ на страна ратишта, Мектић је навео да је 226 људи из БиХ на сиријском ратишту, а не хиљаде.

– Тренутно их је 115, погинуло је њих 65, а вратило их се 45. У последњих пола године није било ниједног одласка на сиријско ратиште – закључио је Мектић. Све што је изнио Мектић, у поподневним сатима рекао је Бакир Изетбеговић, што указује на синхронизованост иступа бх званичника по овом питању и да безбједносним сектором управља управо Изетбеговић.

Но, већ сутрадан у дискусију се укључио Мектићев замјеник, Мијо Крешић, иначе представник хрватског народа у Савјету министара. Замјеник министра безбједности опонирао је своме министру и навео да је „актуални дволични и политикантски приступ појединих носитеља друштвене, политичке и извршне одговорности у БиХ у означавању и рјешавању сигурносног питања радикализма, насилног екстремизма и тероризма у БиХ попримио забрињавајуће размјере и нимало не доприноси искреној борби против те пријетње“.

Крешић је указао да се ставови Колинде Грабар Китаровић подударају са погледима званичника НАТО пакта а, како је још навео, „живот у паралелном свијету и гурање главе у пијесак уназад 20-так година нас је и довело до ланског признања да је ‘девијантна идеологија текфира нашла плодно тло у БиХ&хеллип; а самозвани тумачи ислама проузрочили ширење екстремизма’ те да ‘у БиХ нису праводобно препознате опасности које носи таква идеологија и радикализам’ „.

Да је „изјава хрватске предсједнице утемељена“ потврдио је и Божо Љубић, предсједник Одбора за Хрвате изван Републике Хрватске у хрватском Сабору:

– Био бих сретан кад би проблем био изјава председнице Хрватске. Основни проблем је што у БиХ постоји политичка нестабилност која је последица инкохерентности уставног поретка БиХ. Постоји проблем радикализма у БиХ у разним сферама. Изјава председнице Хрватске се односила на увезани радикализам из радикалне исламске провиницијенце повезане с вехабијско селефијским покретом и чињеницом да стотине добровољаца из БиХ се налази на ратиштима Сирије и Ирака у редовима ИСИС и Ал Каиде – рекао је Љубић.

У констелацији политичких односа у БиХ, како ствари стоје, Изетбеговићу су најлојалнији кадрови Савеза за промјене, који га безрезервно подржавају нарочито у обрачуну са институцијама Републике Српске. Лојалност није спорна чак ни када је ријеч о опасности од тероризма, која се перманентно маргинализује те се обезвређују показатељи да је БиХ мирно уточиште за повратнике са сиријског ратишта и рај за вехабијске енклаве. Кључно питање гласи: шта раде и како се органи правосуђа односе наспрам глобалне пошасти, како се на тероризам гледа у свакој уређеној земљи?

У том контексту се често истиче како у посљедњих пола године ниједан грађанин БиХ није отишао на сиријско ратиште. Па и како би када се тзв. Исламска држава распада пред налетима руске авијације и пјешадије Слободне сиријске армије. Преостали босански борци за идеју калифата муку муче како да се из Сирије врате јер су неки опкољени а други су остали без докумената. Могућност коју поједини користе је да за пар хиљада долара набаве потврду да су вријеме у Сирији провели на школовању, и на тај начин прикрију стварни разлог свог боравка у Сирији, али немају сви потребан новац.

Друга теза која се у Сарајеву истиче је да су скоро сви од 45 бораца који су се вратили у БиХ процесуирани. Већина јесте, али углавном се с оптуженима постиже споразум о признању кривице и изриче казна од годину дана затвора с могућношћу да се затворска казна новцем откупи. Да ли су казне адекватне и да ли ће казнена политика одвратити сиријске ратнике од идеје да своју борбу поведу у БиХ када процијене да је наступио погодан моменат? У органима правосуђа тим питањем не желе да се баве.

Правосуђе је постало доминантна тема у политичко-безбједносном дискурсу у БиХ. Уставни суд БиХ се одавно сматра политичким инструментом који је у функцији урушавања политичких капацитета Републике Српске, а ова улога је потпуно огољена предреферендумским и постреферендумским одлукама овог суда. Оно на што се из Српске увијек указује као на аномалију јесте да се перманентно доносе одлуке на штету Републике Српске тако што тројица странаца, судија овог суда, скупа са двојицом бошњачких судија надгласају судије Србе и Хрвате. СНСД и ХДЗ БиХ имају припремљен закон којим би напокон био правно регулисан рад овог суда, за којег за сада важи само правилник који је суд сам донио.

На важност доношења закона за Уставни суд упозорио је предсједник Српске Додик након што је Јоханес Хан, Комесар ЕУ за преговоре о проширењу и сусједску политику, у БиХ донио Упитник Европске комисије са 3242 питања на која органи БиХ треба да одговоре у року од шест мјесеци. Од квалитета одговора зависи кандидатски статус БиХ. Предсједник Додик је нагласио да „Упитник ЕУ јесте важан, али је од њега за Републику Српску важније ријешити проблем Уставног суда БиХ и закона о његовом функционисању“.

Том приликом предсједник Српске је нагласио да „ако ће ЕУ наставити да подржава декаденцију у институцијама и правосуђу БиХ, за Републику Српску та Унија није прихватљива“. Уједно, Додик је као илустрацију да постоји проблем у правосуђу навео да Обавјештајно-безбједносна агенција БиХ (ОБА БиХ) контролише рад Суда и Тужилаштва БиХ, а то, додаје, значи, да највећи утицај на правосуђе има бошњачка политика.

– ОБА, посредством свог челног човјека који директно одговара лидеру СДА Бакиру Изетбеговићу, жели да спроведе и моделира политички систем у цјелини. Ова агенција жели да делегитимише Републику Српску, која јесте против Суда и Тужилаштва БиХ, које би требало укинути и онда се договорити како би требало да изгледају – истакао је Додик.

Проблеми у правосуђу БиХ би могли да нарасту ову државу и учине је потпуно дисфункционалном. Док се из институција Српске указује да је крајње вријеме да се нагомилани проблеми рјешавају, из окоснице Савеза за промјене, Српске демократске странке, долазе критике на рачун одржаног референдума које се своде на ситничарење и његово обезврјеђивање. Неправедне и правно неодрживе одлуке Уставног суда, двоструки стандарди који се примјењују у процесуирању одговорних за ратни злочин од Суда и Тужилаштва БиХ, за СДС као да не постоје.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=234146

4 гласa