Пише: Мирослав Бакулин

Почетком љета- 29.маја/11. јуна се слави спомен на Светитеља Луку (Војно-Јасенецког). Много је ријечи написано о овом великом светом хирургу, много филмова је снимљено. И ја бих желио да испричам о чудима која се су догодила молитвама овом великом светитиљу.

Разбољела ми се ћерка од пет година. Почела је да повраћа и одвезли смо је на инфективну клинику, али повраћање није престајало. Доктори су одлучили да јој ураде МРТ и открили су под лобањом, иза лијевог уха тумор-медулобластом. Тјуменски неурохирург је ријешио да заради на нашем болу и урадио дјевојчици операцију, иако за њу није било индикација. Дјевојчици се ближио крај. Покушали смо да је одвеземо на онколошки диспанзер како би продужили лијечење. Одлежала је тамо, на дрвеној клупи, цио дан. Али, авај, нису нас примили. Одпустили су је кући да умре. Ноћу смо измолили да је приме назад на одељење дјечије неурохирургије. Задржали су је до јутра.

И ето, стојим код зграде болнице, у шест сати увече. Размишљам о смрти која се ближи дјетету. Одједном, из болнице излази човјек у бијелом мантилу…Брада, округле наочари, бијела капа. Прилази ужурбано, узима ме за руку и пита:

– Да ли то ваша ћерка, Варвара Бакулина, лежи на реанимацији?

– Да, моја. Али сјутра ујутру ће је отпустити кући да умре.

– Без одлагања идите у Москву, на клинику „Блохин“. Тамо ће вас збринути. Тамо добро његују дјецу.

– Добро, – кажем. – Како се зове клиника? „Блохин“?

Узео сам хемијску и на длану записао. Док сам писао, он је негдје отишао. А ја ништа не схватам…. Мислим, хајде да га стигнем, приупитам детаљније. Трчим, тражим по болници, улазим у собу за пацијенте, питам присутне. Нико не зна за таквог човјека. „Да и-веле,-одкуд овдје код нас брадати љекари? Па ово је неурохирургија!“

И ту се све замрсило.

Позвао сам оца. Он још из школе познаје Јурија Сергејевича Осипова, предсједника Руске академије наука; они су добри пријатељи и зато је отац ријешио да га позове и пита за савјет. Јуриј Сергејевич је предложио да се обратимо предсједнику Руске академије медицинских наука, Михаилу Ивановичу Давидову, начелника Руског онколошког научног центра „Н.Н.Блохин“ који се налази на Каширки. Михаил Иванович нас је саслушао и посавјетовао да хитно превеземо дјевојчицу на клинику, у Москву. Нашли смо доктора који би је пратио, превезли у „Хитној помоћи“ ћерку на аеродром и исте ноћи одлетјели у престоницу.

Приликом слијетања, због промјене притиска, Варвари је из ране на глави исцурио ликвор. Били смо ужаснути.

Кроз бескрајне застоје пробијали смо се до научног центра. Дјевојчицу су истог трена послали на операцију. Спасли су јој живот. Урадили су вентрикуларну дренажу. Захваљујући нези изузетних доктора Родиона Гавановича Фу и Михаила Савељевича Ласкова, дјевојчица је збринута. Бог нас је обдарио још једном годином живота. Девојчицу су отпустили из центра без иједне метастазе.

Милостиви Господ је одговорио на наше молитве, а молило му се неколико стотина људи. Неки су тако, преко болести, пришли вјери. Једна жена чак из Америке, по имену Раиса.

Живјела је у Украјини. Пошто није имала дјеце, покушавала је да зачне помоћу вантјелесне оплодње. Никако није имала успјеха. Рекли су јој да је најбољи центар за вантјелесну оплодњу у Чикагу. Продала је стан и одпутовала у Америку. Радила је као роб код неких пољака, добила „Грин кард“, положила вожњу и радила као возач. Али, ни амерички новац, ни амерички љекари нису јој помогли. И ту је преко познаника сазнала за нашу несрећу и ријешила да оде до цркве како би се помолила за дјевојчицу. А храм Свете Тројице у Чикагу је прави Руски дом. Људи тамо проводе цио викенд: прво иде служба, потом заједничка трпеза, затим школа вјеронауке, онда акатист и вечерња служба. Пришла је Раиса свештенику и све објаснила. Отац се обратио парохијанима:

– Хајде, браћо и сестре, да се помолимо сви заједно за болесно дијете из Русије.

Помолили се, нахранили Раису, пружили јој бригу и пажњу. А она, огрубјевши од америчког начина живота, није вјеровала својим очима да људи могу бити тако гостопримљиви и пуни љубави. Кажу јој:

– Идите у Сан Франциско. Тамо су мошти светитеља Јована (Максимовича) чији је далеки предак светитељ Јован Тобољски и Сибирски, покровитељ свих становника Сибира, међу којима је и болесна Варвара.

Отишла је и опет пронашла у православном храму своју малу Домовину. Узела светиње и послала нам у болницу. Почела је да живи црквеним животом. Опет се осјетила као руска хришћанка која има блиске и вољене људе. Душа јој се огрејала.

За то вријеме сам ја помагао једном свом пријатељу свештенику, из семинарије, да одбрани дипломски рад посвећен болничком храму у част светитеља Луке. Међу огромном количином докумената, открио сам фотографије светитеља Кримског које су биле снимљене још за његова живота. Једна од њих ме је довела у стање шока: На фотографији је био исти онај доктор, који ме је, чврсто држећи за руку, посавјетовао да хитно отпутујемо за Москву, у клинику „Н.Н. Блохин“. Исти бијели мантил, иста брада, те очи, то лице. Занемио сам, ужаснуо се: колико су нам светитељи близу! И када сам на интернету прочитао сведочанство о једном од многих чуда светитеља Луке, нисам се изненадио.

Ево тог сведочанства: „Једном у Атини тешко се разбоље дјечак. Локални доктори нису му могли помоћи; потребна је била врло тешка операција која је могла да се уради само у Њемачкој. На пут, заједно са најближима дјечака, упутио се и свештеник Нектарије, посебно се моливши светитељу Луки. Операција је успјешно прошла, али су доктори објавили родбини да… није уопште требало њима да се обраћају, јер је операцијом мајсторски управљао непознати старији хирург у мантилу старог модела, који је дошао са болесним дјечаком. Родитељи су примијетили да их нико од доктора није пратио..Отац Нектарије је , бацивши поглед на дневник у који су се уписивали љекари после обављене операције, поред имена њемачких љекара, угледао потпис црвеном оловком на руском језику: „Архиепископ Лука“… “

Прије сам ћутао о нашој историји, а сада сам ријешио да испричам. Чини ми се да ће молитва светитељу некоме помоћи и у безизлазној ситуацији.

Светитељу оче Луко, моли Христа Бога да спасе душе наше!

www.princip.me/cudo-molitve-svetitelj-luka-i-cerka-varvara-22617-2/12/06/2016/

Прочитај без интернета:
5 гласовa