Додик и Вучић у Бањалуци

КАКО БИ СЕ У СЛУЧАЈУ НОВОГ РАТА У БИХ ПОСТАВИЛИ ВУЧИЋ, НИКОЛИЋ И ДАЧИЋ?

  • ВЛАДИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ: Не могу да замислим да Српска буде војно нападнута, јер је Федерација БиХ разоружана, а Хрватска мора да се држи дозвољеног броја војника. У случају да дође до акције NATO у корист противника РС, Русија би као земља гарант Дејтонског споразума, могла да томе препречи пут. То би онда био озбиљан хендикеп за оне који би желели да нападну Српску иако Бошњаке подржавају Турци, NATO и Американци
  • ЖЕЉКО БУДИМИР: Србији још нису сасвим везане руке, али ме плаши што је ово тек почетак. Како буду одмицале евроинтеграције Србије, тако ће се и безбедносна слика Србије мењати. NATO ће од Србије тражити уздржаност. И то не само да се не меша у безбедносне изазове у Републици Српској, него и на КиМ, у Рашкој области и Прешевској долини
  • МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ: Маневарски простор Србије највише сужава наша елита и управо би нас то највише и спречило да дејствујемо: елита, воља власти и јадно стање у коме се налази наша Војска. А шта ако NATO буде користио права која је добио споразумима (коришћење база, комуникације итд.) да би омете дејствовање српских снага (у случају потребе да се помогне у РС)? То је онда рат!
  • ЗОРАН ДРАГИШИЋ: Ако дође до унутарбосанског рата – а у овом тренутку то уопште није изгледно – ако Бошњаци покушају да силом угасе Републику Српску, Србија може да интервенише позивом на Дејтонски споразум, и то свим средствима – од дипломатских до војних. Деловаће онолико колика јој је моћ. Што имамо ближе споразуме са NATO и ЕУ, то нам је моћ већа

        ТРОЈАЦ – Александар Вучић , Томислав Николић и Ивица Дачић – толико је приближио Србију NATO да им је остало још само да крену Ђукановићевим стопама и да затраже формално чланство у алијанси.

        Можда ће то и урадити – ако буду владали још неколико година. Али, пошто се ситуација у БиХ може заоштравати, а Бошњаци покушати да уз помоћ својих покровитеља из NATO сведу Републику Српску на „дејтонски фикус“ – већ се реално отворило питање да ли би Србија уопште имала шансу да се, иако је гарант Дејтонског споразума, умеша и заштити Српску?

        Не везују ли Србији већ постојећи односи, односно потписани споразуми са NATO, толико руке да би чинила само оно што јој из врха алијансе и Вашингтона дозволе?

        Шта би унутарбосански сукоб све оголио у односима Србија-NATO и за шта би јој оно мало преосталог маневарског простора уопште било довољно?

        Да ли би се Вучић, Николић и Дачић усудили да чине за Републику Српску и оно што им потписани споразум дају формално право?

Неће бити напада на Српску, осим ако не дође до трећег светског рата

Владислав ЈОВАНОВИЋ, министар иностраних послова СРЈ

        ПРВО, Република Српска не може да сама буде проблем јер је везана Дејтонским споразумом и низом других обруча. Зато је само могуће да она буде та која је угрожена. Тада се то питање отвара у оквиру Савета безбедности УН и ОЕБС, при чему имамо Србију и Русију као гаранте, док би други били на страни оних других.

        Не могу да замислим да Српска заиста буде војно нападнута, јер је Федерација разоружана, а Хрватска исто мора да се држи дозвољеног броја војника. Не могу да замислим напад сем уколико би дошао из NATO.

        NATO је већ једном направио испад бомбардовањем нас, али би му било тешко да нађе повод, све и да Република Српска прогласи независност.

        Треба видети уговоре, али се званично рекло да је NATO обавезан да не чини ништа против Србије и њеног интереса.

        У случају да ипак дође до акције NATO у корист противника Републике Српске, Русија би као земља гарант Дејтонског споразума, могла да томе препречи пут. То би онда био озбиљан хендикеп за оне који би желели да нападну Српску (Бошњаке подржавају Турци, NATO, Американци).

        Знате, мировни споразуми се не смеју распаривати, а управо то је почело да се дешава са Дејтонским споразумом и прети да настане стање које је горе од онога које му је претходило. Дејтон је зауставио рат, али није донео коначно решење за односе међу народима.

        Сада БиХ Федерација и Запад траже ревизију. Некада је Запад то радио провокативно, али сада се променио однос снага у Европи и свету, па притискају не би ли добили централизацију Босне.

        За дестабилизацију РС и напад на њу нема реалних могућности- мада је медијски атрактивно да се о томе пише – сем ако нас не чека трећи светски рат, за шта је велики фактор одвраћања чињеница да стране располажу нуклеарним наоружањем које би у том рату могло да буде употребљено. Због такве перспективе, односи међу великим силама не искачу из зглобова равнотеже.

Може ли да се у све умеша неко трећи, може – велике силе

Жељко БУДИМИР, факултет Политичких наука, Бањалука

        СРБИЈИ још нису сасвим везане руке, али јој је маневарски простор смањен.

        Сваки споразум са било којом алијансом смањује аутономију у деловању. У случају Србије то значи да јој се смањује могућност да спроводи прокламовану политику неутралности.

        Србија се већ суочава са безбедносним изазовима. На Косову и Метохији, рецимо, нарочито не може да реагује иако су тамо безбедносни изазови – свакодневни.

        Мене плаши што је ово тек почетак. Како буду одмицале евроинтеграције Србије, тако ће се и безбедносна слика Србије мењати.

        NATO, који самостално делује у складу са својим интересима, од Србије ће тражити уздржаност. И то не само да се не меша у безбедносне изазове у Републици Српској, него и на КиМ, у Рашкој области и Прешевској долини. NATO још нема могућност да то спроведе силом, а ни политички.

        Да ли ће ту да се укључи неко трећи? Може. Велике силе.

        Најинтересантнија је ту улога Русије, која се до сада држала пасивно док је овде трајала припрема српских оружаних снага за NATO интеграције, а сада је за то питање најважније да се истраје у захтеву за референдум.

Са NATO смо се толико зближили да је ближе – само чланство у алијанси

Милош ЈОВАНОВИЋ, Правни факултет у Београду

        У ПРИНЦИПУ, NATO не може да утиче на реакцију Србије. Односно, не може правно-формално.

        Маневарски простор Србије највише сужава наша елита и управо би нас то и највише спречило да дејствујемо: елита, воља власти и јадно стање у коме се налази наша Војска.

        Фактичко стање наших одбрамбених снага и одсуство визије и воље елите да размишља о заштити националних интереса и суверенитета.

        Питате – шта ако NATO буде користио права која је добио споразумима (коришћење база, комуникације итд.) да би омео дејствовање српских снага (у случају потребе да се помогне у РС)? То је онда рат.

        Ми стварно имамо проблем. То је чињеница да смо се са NATO толико приближили да нема више ништа ближе сем чланства, а посебно треба истаћи споразум о размени информација. При том имамо власт која тврди да смо неутрални и опозицију (Тадић, Чеда…) која каже да треба да уђемо у NATO, тако да нам ситуација није весела.

        Не верујем да може доћи до ескалације у Републици Српској, али – хипотетички, ако дотле дође – нас формално-правно ниједан уговор не спречава да дејствујемо. Само ментална структура оних који о томе одлучују.

На страни Бошњака била би Турска, а на страни Србије Грчка и Румунија

Зоран ДРАГИШИЋ, Факултет безбедности у Београду

        НИ ЈЕДАН споразум који смо потписали са NATO не садржи одредбе које се тичу Републике Српске. Једини споразум који се на то односи је Дејтонски споразум, а САД су гарант тог споразума.

        Ако дође до безбедносног изазова – рецимо до унутарбосанског рата – нико не може да предвиди како ће NATO да реагује. Тачније, NATO углавном ни не реагује, него то раде државе чланице појединачно. Само је 2001, због напада на САД реаговала цела Алијанса.

        Реакција појединачних чланица би зависиле од њихових циљева.

        Ако дође до унутарбосанског рата – а у овом тренутку то уопште није изгледно – ако Бошњаци покушају да силом угасе Републику Српску, Србија може да интервенише позивом на Дејтонски споразум, и то свим средствима – од дипломатских до војних. Деловаће онолико колика јој је моћ. Што имамо ближе споразуме са NATO и ЕУ, то нам је моћ већа.

        Како ће деловати NATO – то нико не зна, јер је у NATO тешко постићи сагласност око интервенције у Босни, тако да је за очекивати да би ту реаговале државе појединачно. На страни Бошњака би била, рецимо, Турска, а на страни Србије – Грчка, Румунија.

        ФАКТИ: Ако су чланице NATO подељеног мишљења, кога би послушала Србија? Да ли би Србија смела да помогне у складу са Дејтоном?

        САД су гарант Дејтонског споразума. А на чијој би страни оне биле? Дејствовале би у складу са својим интересима.

        Диана Милошевић

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/da-li-je-nato-srbiji-toliko-vezao-ruke-da-ne-bi-mogla-nista-da-ucini-za-republiku-srpsku

Прочитај без интернета:
2 гласa