Иако су председнички избори у Сједињеним Америчким Државама практично тек завршени, тамошња политичка и јавна сцена узбуркана је како није била још откад је Ричард Никсон 1974. године под теретом афере „Вотергејт“ био принуђен да поднесе оставку, као први и досад једини амерички председник који је то учинио.

Ових дана — заправо, откако је 20. јануара преузео председничку дужност — Доналд Трамп је у сукобу с америчким медијима главног тока које назива „непријатељима америчког народа“, они се заузврат у ударним терминима питају да ли је Трамп уопште довољно урачунљив и ментално стабилан. Обавештајне службе овим медијима достављају поверљиве информације иако им је задатак да их чувају, званичнике Трампове администрације смењују, а тек су постављени…

Укратко, утисак општег хаоса који је примеренији некој од земаља Трећег света и крхке демократије а не о расаднику и светионику демократије, како САД воле себе да посматрају.

Или је ситуација и кудикамо озбиљнија, да ли се иза овог хаоса крије озбиљна борба за превласт у Вашингтону, која ће неминовно имати утицаја и на читав свет?

Шта се крије иза Трамповог рата с медијима? Да ли америчке безбедносне службе ратују против Доналда Трампа, и да ли је у току битка између демократски изабраног председника и структуре које се често назива „дубоком државом“?

О овим питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили су аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и некадашњи главни уредник НИН-а Слободан Рељић.

Испитујући узроке споменутог хаоса и праве поплаве цурења поверљивих информација из Беле куће, „Њујорк тајмс“ ових дана поставља питање да ли „дубока држава“ поткопава новог председника, то јест, да ли „постоји тајанствена мрежа унутар америчке владе која покушава да поткопа Трампову власт“?

„Теорија каже да је ’дубока држава‘ власт иза власти, група људи који се налазе у државним институцијама и обавештајним службама, у невладином сектору, у медијима, финансијским институцијама, који остају на функцијама и када се мењају администрације и који, практично, бирају ко ће да преузме извршну власт у САД“, објашњава Обрад Кесић.

„Поставља се питање да ли ове структуре сада покушавају да изведу својеврсни меки државни удар“, каже Кесић. „И то је тренутно најважније питање, зато што су Доналд Трамп, његови сарадници и људи који су за њега гласали убеђени да све ово што се дешава представља један озбиљан процес пузећег државног удара, у коме се покушава делегитимизација Трампове владавине и промена кључних тачки његове унутрашње и спољне политике.“

„Постојање ’дубоке државе‘ је симптом дубоке болести либералне демократије“, коментарише Слободан Рељић. „Још од пада Совјетског Савеза такозване елите су почеле да постају све удаљеније од народа, а сад, када је народ успео да изабере некога за кога сматра да може да донесе промене, појављује се комплекс интересних група, који јавно креће на поништавање народне воље. Не само да је демократија ту непосредно угрожена, већ је овај процес дубоко антидемократски… ’Дубока држава‘ је практично ’црна рука‘.“

Бил Кристол, један од водећих америчких неоконзервативаца, заговорник америчког интервенционизма и глобалне хегемоније, ових дана на Твитеру отворено признаје: „Дубоку државу преферирам више од Трампове државе“. Џон Шиндлер, бивши аналитичар у Националној безбедносној агенцији и чест гост у америчким медијима, тврди да му је виши званичник из обавештајне заједнице рекао: „Умреће (Трамп) у затвору“. Шиндлеров колега Малколм Ненс на МСНБЦ-у каже: „Трамп ће изазвати побуну у обавештајној заједници… То се неће завршити добро по њега“. „Њузвик“ открива да обавештајне службе НАТО савезница прикупљају информације о Трампу и везама његових сарадника с Русијом… А пре свега тога је Чак Шумер, вођа демократа у Сенату, рекао да ће се обавештајне службе „осветити Трампу“.

Да ли је у току та најављена освета, која се у овом тренутку огледа пре свега у масовном цурењу поверљивих информација из Беле куће?

„Обавештајне службе биле су укључене и у саму кампању и коришћене су у политичке сврхе“, подвлачи Обрад Кесић и подсећа да је „у једном моменту 17 обавештајних агенција саопштило како је Русија хаковала Демократску партију и на тај начин помогла Трамповој кампањи, иако за ту тврдњу нису понудили никакве доказе… Челници обавештајних служби били су политички опредељени, и радили су на томе да Хилари Клинтон победи на изборима, а са њом и естаблишмент који повезује и Демократску и Републиканску партију. Њихово деловање је настављено и после избора“.

Наш саговорник истиче да је смена генерала Мајкла Флина — сада већ бившег Трамповог саветника за националну безбедност, који је с тог места отишао након што су америчке обавештајне службе медијима откриле детаље (прислушкиваних) разговора које је он водио с руским амбасадором у Вашингтону Сергејем Кисљаком — „први озбиљан ударац који су ове структуре нанеле Трамповој администрацији, користећи медије за то… Овај ударац их је охрабрио, и то говори да ће борба бити настављена, и да ће постајати све прљавија и све опаснија“.

Трампов рат с америчким медијима главног тока, некако по рефлексу, схвата се као рат са јавношћу и слободом информисања као једним од основних демократских права. У својој новој књизи, „Медији и Трећи светски рат“ Слободан Рељић пак уочава да је „медијска моћ у рукама неколико корпорација“, да су то „тоталитарне организације којима је слобода страна по природи њиховог организовања“, те да оне немају „чак ни формалну обавезу да штите јавни интерес“.

О америчким медијима и интересима које они заступају речито говори и податак да је Џеф Безос, власник „Амазона“, Трампов критичар иначе, 2013. склопио уговор са ЦИА вредан 600 милиона долара неколико месеци пре него што је купио „Вашингтон пост“ (за упола мању суму), што наводи на закључак да су медији, заправо, оруђе у рукама „дубоке државе“.

„Осамдесет одсто медија у Америци контролише свега пет корпорација“, истиче Слободан Рељић. „Они су везани и материјалним интересима, то је један потпуно затворен систем у коме се јавни интерес чак више и не спомиње као кључни циљ.“

Куда воде ови сукоби?

Дејвид Нунес, републикански конгресмен и шеф Одбора за обавештајне послове, „Блумбергу“ је изјавио да му се „чини да постоје брижљиво координисани покушаји да се нападну и Флин и други у администрацији“, да ће после Флина на ред доћи и Стивен Бенон и Рајнс Прибус, да је Флин предјело а да ће главно јело бити сам Трамп…

Да ли је Флин заиста само почетак?

„Мислим да је та анализа потпуно исправна“, говори Обрад Кесић. „Већ видимо јавне тврдње демократских сенатора и конгресмена да је Трамп ментално нестабилан, и да треба формирати комисију која би требало да утврди да ли је он способан да обавља своју функцију и да води земљу. У томе их подржавају и републикански сенатори попут Џона Мекејна и Линдзија Грејема (које је Трамп пак јавно оптужио да непрестано покушавају да започну трећи светски рат)… ’Дубока држава‘ изашла је на површину, а ова ситуација ће показати до које су мере они постали очајни… Они морају да се одбране по сваку цену, макар успут и урушили и читав систем и поверење грађана у систем. Ово је за њих борба која је ’бити или не бити‘, и садашњи тренутак је најопаснији до сада зато што је покренута акција против легитимно изабраног председника. То говори да је Америка ушла у најдубљу кризу у протеклих 100 година.“

Куда све ово треба да одведе? Трамповој смени, можда хапшењу, или интереси који су му супротстављени само желе да га натерају да промени политику коју је најавио да ће водити, на пример, у обавези с Русијом? Трамп је сам прошле недеље рекао да је свестан да желе да га спрече да поправи односе с Русијом, и да би му политички много корисније било да заоштри односе уместо да их поправи…

„Мислим да је лепеза жеља и могућности широка, од ликвидације — Америка има искуства с тиме — до покушаја да се он уклони процесом опозива, импичментом… Нигде у данашњем свету не постоје тако сконцентрисани велики интереси као у Америци, тако да је свако оперативно решење могуће“, наводи Рељић. „Али ни Трамп не седи скрштених руку, тако да мислим да ће ова ситуација да потраје, сукоби ће да се заоштравају, и услед те ситуације ће улога Америке у свету страшно убрзано да слаби. Значај Америке није био толико у њеној моћи, већ у томе што је она била светионик… нечега. Он се сада гаси.“

Споменуте тврдње о Трамповој (наводној) менталној неуравнотежености односе се, заправо, на могућност активације става 4 25. амандмана на Устав САД, који никада у историји није употребљен а који предвиђа могућност да председника смени потпредседник простом већином гласова чланова кабинета, због тога што је председник проглашен неспособним за обављање дужности.

С друге стране, Трамп најављује да ће узвратити ударац и мимо Твитера који користи као моћно оружје за комуникацију с јавношћу и својим бирачима. Најавио је, наиме, да би могао да постави Стивена Фајнберга да изврши ревизију деловања обавештајних служби, а телевизија Си-Би-Ес јавља да је Рекс Тилерсон, нови државни секретар, отпустио већину високих функционера Стејт департмента, професионалних дипломата који припадају такозваној „групи са 7. спрата“, а реч је о групи коју је ФБИ, у истрази против Хилари Клинтон, описао као „моћну групу“ и „владу у сенци“.

Ко ће у овој борби победити?

„Постоји борба која се води иза сцене и не види се превише у јавности“, каже Обрад Кесић.

„’Дубока држава‘ је, на неки начин, већ победила, тако што је код Трампових сарадника изазвала параноју, они сумњају у све људе у институцијама. И та параноја је умногоме основана, јер је све ово што се догађа показало да заиста постоје људи на високим положајима који желе да сруше актуелну власт. Али због те параноје Трампови сарадници су се затворили, и принуђени су на дефанзивну политику иако су били у прилици да они буду ти који ће одређивати агенду… Тај процес је сада успорен, што отвара простор за контраударе, а они имају превише непријатеља који су себи дали задатак да промене исход избора.“

Ипак, додаје „Спутњиков“ саговорник из Вашингтона, „треба да будемо стрпљиви да бисмо видели ко побеђује у овој борби“, а то ће се, према Кесићевом мишљењу, видети у начину на који ће бити решена три кључна питања — однос с Русијом, питање нелегалних миграната, и питање економије, односно, да ли ће доћи до најављеног преласка на билатералне трговинске споразуме уместо неолибералних регионалних споразума о слободној трговини (попут ТТИП-а и ТПП-а). „Сва три потеза представљала би тешке ударце за естаблишмент, што би Трампу дало велику снагу за даљу борбу.“

„Од сва три споменута питања“, закључује Слободан Рељић, „попуштање односа с Русијом могао би да спроведе најлакше, зато што то и јесте у његовој непосредној надлежности.“

Или је, заиста, Трамп умногоме већ поражен, а са њим и политика коју је најављивао да ће водити, на ужас вашингтонске „дубоке државе“? Наследник Мајкла Флина, оптуживаног за попустљив и благонаклон став према Русији, на месту председниковог саветника за националну безбедност постао је генерал Х. Р. Мекмастер, који је у прошлости заузимао поприлично ратоборан став у односу на Русију, сасвим у складу с досадашњом политиком Вашингтона…

Пише: Никола Врзић

rs.sputniknews.com/radio_novi_sputnjik_poredak/201702261110173170-vrzic1/

0 гласовa