Београд – Новац из споразума са ММФ-ом нећемо моћи да трошимо већ ће стајати у девизним резервама и служиће као гаранција да ћемо дугове редовно отплаћивати, каже Цвијетићанин

Одобрење трогодишњег аранжмана од стране Међународног монетарног фонда изазвало је слављеничку атмосферу на јучерашњој седници Владе Србије. Председник Владе Александар Вучић је изјавио да је поносан на тај споразум, а министар финансија већ најављује како ћемо већ у мају добити високу оцену на првом контролном испиту.

Упркос еуфорији, треба подсетити да је ово четврти аранжман Србије са ММФ-ом од 2000. године, а трећи од избијања кризе 2008. године.

Аранжман је закључен из предострожности, што значи да Србија не мора да користи средства али може, у случају платнобилансних потреба земље. У аранжману из 2009. Године, од одобрених 2,6 милијарди специјалних права вучења, искоришћено је 1,4 милијарде, док у аранжману из 2011. године, од одобрених 935,4 милиона специјалних права вучења није искоришћено ништа.

Ниска камата и велики захтеви

Судећи према најавама, Србију би требало у наредном периоду да затрпа капитал страних инвеститора, јер је због програма са ММФ-ом Србија постала кредибилна држава, мада су се слични аргументи потезали и приликом ранијих закључења споразума али са не баш великим резултатима у приливу инвестиција.

Кредит од 935,4 милиона специјалних права вучења или око 1.168,5 милиона евра који ће појачати девизне резерве Србије у наредне три године иде уз ниску камату и велике захтеве.

Основна су три стуба програма ММФ-а у Србији. Фискална консолидација у наредне три године је први. Главна мера овде била је смањење плата и пензија, а у плану је и озбиљно смањење субвенција државним предузећима. Други стуб програма је јачање финансијског сектора а ту се, пре свега, мисли на решавање проблема високог удела ненаплативих кредита. Трећи стуб је повећање конкурентности и раста привреде са три главна циља – стварање радних места, где према оцени ММФ-а важну улогу игра Закон о раду, унапређење пословног окружења као и приватизација државних предузећа.

У саопштењу Фонда, неколико редова је посвећено и тренутној економској ситуацији коју ММФ види мало другачије од српских званичника. ММФ наводи да је БДП Србије у 2014. пао, да висока незапосленост остаје највећи социјални проблем, да је рецесија у 2014. години трећа у последњих шест година, али и да је дуг брзо увећан на “непријатно високе нивое” и, упркос фискалној консолидацији, буџетски дефицит скочио је на 6,6 одсто у 2014. због високе јавне потрошње и субвенција државним предузећима.

Чија је српска економска политика

На основу три стуба на којима је базиран програм ММФ-а види се да је то у ствари основа комплетне економске политике Србије, па се може поставити питање и колико независну економску политику Србија у ствари води. Такође, ММФ који је током 2000-их изашао на лош глас и чијих су се услуга многе земље убрзано одрицале, не би ли некако спасли своје економије од почетка кризе, поново је постао “спасилац” у презадуженим земљама широм света. Иако је деловало да мења своју политику, посебно под вођством Доминик Штрос Кана, па нашем, али и програму у Грчкој, Мађарској (док им се Мађари нису захвалили на сарадњи), Португалу и осталим земљама ПИГС, види се да је Фонд остао при својој традиционалној доктрини – смањење јавне потрошње, приватизација и либерализација токова капитала и трговине, мада се ретко када среће нека реченица о слободном кретању људи из сиромашних у богате земље у потрази за послом.

Данијел Цвијетићанин, професор економије истиче да ће новац из споразума са ММФ-ом стајати у девизним резервама и служиће као гаранција да ћемо дугове редовно отплаћивати.

“То је и прва брига наше владе, да врате иностране дугове. Ако не можемо да вратимо, онда ће ММФ видети шта може да се узме од имовине, можда Златибор или Копаоник. Тако су и Грчкој рекли да ће бити гарант дугова, а онда су гледали које острво, јавно пердузеће или археолошки споменик би могли да преузму”, објашњава Цвијетићанин.

ММФ погоршава ситуацију у земљама у кризи

У књизи “Противречности глобализације”, познати економиста и нобеловац Џозеф Стиглиц написао је да ММФ не служи чак ни најбогатијим земљама, већ финансијској олигархији у тим земљама и да прикупљање средства из јавних фондова свих држава, служи само одабраној неколицини.

Он сматра да је ММФ издао мисију због које је основан, а то је да помогне земљама да успоставе привредни раст у тренуцима када тржиште не функционише. Стиглиц, који је дуго година био главни економиста Светске банке, истиче да је ММФ требало у кризама да подстакне потрошњу, утиче на смањење камата и пореза како би се стимулисала економија, али се претворио у институцију која даје средства земљама само ако се обавежу на политику смањења дефицита, повећања пореза и каматних стопа. Он истиче да, не само да таква политика ММФ-а не функционише, већ погоршава ситуацију у земљама у кризи.

Стиглиц истиче главне заблуде ММФ-а које су унесрећене земље приморане да примењују. Прва је либерализација финансијског тржишта. ММФ притиска земље да се отворе за улазак иностраног капитала. Ово може бити од велике штете за земљу када инвеститори одлуче да се повуку са тржишта, што је Србија већ осетила на својој кожи од почетка кризе.

Дан после одлуке ММФ-а да одобри аранжман, динар је ојачао за 0,2 одсто, али је НБС при томе купила 60 милиона евра како би спречила снажније јачање динара. Ово указује на улазак иностраног капитала у државне обвезнице и репо папире НБС. Економиста Млађен Ковачевић напомиње да је шпекулативни капитал јако важан чинилац и када им одговара они улазе на неко тржиште, али када одлуче да се повуку за собом остављају лом, а најбољи пример за то је криза у југоисточној Азији крајем 1990-их година.

Цвијетићанин каже да се на тржишту појавила већа количина девиза “што није ни чудо када су шпекуланти чули да постоји милијарду евра које се могу извући”, али и указује на то да јачање динара значи јефтинију увозну робу, а скупљу домаћу чиме се (додатно) руинира домаћа привреда…

Ковачевић је такође скептичан према улози ММФ-а у оздрављењу привреде.

“Свакоме је јасно да ММФ заступа интересе оних који имају највише пара, углавном САД. Они увек траже исто: дерегулацију, приватизацију и либерализацију. Ни искуства других земаља нису ништа боља. Ево сада Румунија преговара са њима, а пре две године су узели кредит од ММФ-а од четири милијарде евра и ништа им није боље. Тројка, коју чине ЕУ, ЕЦБ и ММФ земљама у кризи у ЕУ намећу штедњу, па шта кошта да кошта, а тај програм доживео је пропаст. У свим тим земљама је пао БДП, а порасла незаспосленост и дуг”, каже Ковачевић.

Он додаје да српска власт ради сасвим по неолибералним принципима, па се тако спрема продаја Телекома, ЕПС-а, Бора, Комерцијалне банке…

“Нашим властима пријају похвале ММФ-а, Светске банке и ЕБРД-а како су на правом путу и наставиће да раде како ови диктирају”, закључује Ковачевић.

Милош Обрадовић / Балкан магазин

www.vaseljenska.com/ekonomija/da-li-mmf-i-vucicev-rezim-stite-srpsku-privredu-ili-strane-investitore/

0 гласовa