На данашњи дан,12. априла 1993. године на узвишењима Заглавак и Столац одиграла се неравноправна битка са муслиманским побуњеницима,чије снаге су вишекратно надмашивале снаге Војске Републике Српске.

Одбијајући напад, погинула су тројица руских добровољаца а више их је рањено.

Априлска битка из 1993. године на узвишици Заглавак представља окршај мањих размера, али је дубоко символична: два братска православна народа – Срби и Руси – ту су раме уз раме одбијали нападе муслиманских бојовника, подржаваних од Запада. Бој је представљао јарки пример словенског борбеног братства. Муслиманске формације су убрзо после битке истеране из тог дела Босне.

Данас се узвишица Заглавак као и пре поносно уздиже над долином Дрине, и тај крај је унутрашња територија Републике Српске, непријатељске снаге се ту никада више нису вратиле.

На десету годишњицу бојева на узвишицама Заглавак и Столац Отаџбински савез добровољаца Републике Српске (ветеранска организација руских добровољаца) прогласио је 12. април Даном сећања на руске добровољце који дадоше своје животе за слободу братских народа.

Датум је везан и за 126. годишњицу када је руски самодржац Александар II објавио рат Отоманској империји и кренуо у помоћ ослободилачким покретима Срба и Бугара.
У Отаџбинским ратовима српског народа с краја XX века погинуло је преко 50 добровољаца из Русије, Бугарске, Румуније и Пољске.

Ти људи су у најтежа времена тријумфа потрошачке равнодушности својом добровољном жртвом посведочили искрену љубав међу православним народима.

Управо је о таквим људима светитељ Филарет Московски рекао следеће: „Охрабрено гледамо на вас који устајете у заштиту Отаџбине. Ви извршавате свету дужност, и тим је боље извршавате што вас је на тај подвиг слободно позвала ваша добра воља и љубав… Тим ће вас више благословити Бог који љуби добровољне жртве; тим ће вам захвалнија бити Отаџбина ако подвиг тако ревносно започет исто тако ревносно наставите и извршите”.

Документарни филм „Анђео са горе Заглавак“, редитеља Петра Недељковића који је пре две недеље преминуо, посвећен погинулом руском добровољцу код Вишеграда.

Филм је посвећен жртви руских добровољаца у борби за српски народ у рату 1991-95. у Босни и Херцеговини. Симбол те жртве је 20-годишњи Константин Богословски, један од погинулих на брдима Заглавак и Столац 12. априла 1993. године. О њему казује мајка Људимила, а о тој пресудној бици за слободу Вишеграда и улози српских добровољаца говоре њихови саборци и команданти.

Режисер: Петар Недељковић
Сценариста: Љиљана Булатовић Медић
Продуцент: Миодраг Меденица
Сниматељ и монтажер: Марко Недељковић
Преводилац: Иван Љубовић

Многима је познато да је Игор Стрелков, легендарни командант руских добровољаца у Славјанску, и сам био добровољац у Србији 1992-1993. године. Али ретки знају да је и он учествовао у бојевима на узвишици Заглавак у саставу 2. руског добровољачког одреда (2 РДО)

Игор Стрелков 12.априла ушао у Славјанск

Полазну тачку јуначке борбе за Новорусију против светског зла несумњиво представља улазак Стрелковљевих добровољаца у Славјанск.То се десило 12. априла 2014. године.

Вероватно је свима 12. април познат као дан када је Јуриј Гагарин полетео у космос. То је свакако био догађај од изузетног историјског значаја.

Истог дана 1993. године одиграо се бој на узвишици Заглавак у српској Босни у коме су учествовали руски и српски добровољци.

Игор Ивановић је у лето 1992. године ратовао у Придњестровљу, а почетком новембра исте године обрео се у Босни у руском добровољачком одреду.

2. РДО којим је командовао Александар Мухарјев примио је 5. новембра 1992. године свој први бој код Вишеграда. Тада је одред, у чијем саставу су била свега петорица Руса, успаничио читав утврђени рејон непријатеља са гарнизоном од око 200 људи. Узгред, то је једно од обележја руских добровољаца – борити се за победу над вишеструко надмоћнијим непријатељским снагама, доводећи га у пометњу снагом свог непобедивог духа. У том боју је учествовао и истакао се 22-годишњи Игор Стрелков.

Касније је предложио да се 5. новембар сматра даном 2. РДО, одреда који је прошао славан борбени пут. Застава тог одреда, израђена и освештана уз непосредно учешће Игора Ивановића, предата је руској цркви у Београду, где је извесно време стајала над гробом генерала Врангела.

О улози Игора Стрелкова у редовима Војске Републике Српске и садашњем рату у Украјини, у недавној посети високе делегације Руске Федерације Бањалуци, председник Фонда Свети Василије Велики, Константин Малофејев је истакао следеће:

– Ви знате да се на истоку Украјине у Новорусији сада води рат. Најпознатији руски јунак тог рата Игор Стрелков који је тада још увек био студент, отишао је из студентске клупе да ратује у Босну. Ратовао је у вашим редовима пре двадесет година и ту је добио прве часове јунаштва. Сада знате да се он супроставља силама противника које су шездесет пута моћније. Али он је научио да не одступа. Хвала вам за ту лекцију.

О учешћу Игора Стрелкова и руских добровољаца у војсци Републике Српске питали смо и војно-политичког аналитичара Гостимира Поповића:

– Као и увек током целе историје, Руси су у разним облицима били присутни у свим активностима и свим борбама које је српски народ водио за своју слободу, тако да смо ми током последњег рата имали одређени број људи који су били ангажовани у јединицама Војске Републике Српске. Што је најзначајније, треба да се каже да су они дошли управо из тих племенитих побуда, да помогну српском народу и били су веома срчани борци. Веома часно су испунили свој задатак заједно са свим осталим елементима Војске Републике Српске. У том правцу сада се доста спомиње име Игора Стрелкова, а и он је био у тој групацији, и исто тако као и многи други, а можда и за малу нијансу више од других испољио врло висок ниво храбрости. Дакле,људи су дошли јер су осетили у коликој је опасности српски народ и православље, и та њихова побуда је веома племенита и веома добра.

Извор: Српска.ру

Прочитај без интернета:
3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ