Кад већ не успевамо овде на ФБ да дођемо до подлоге било какве конкретне активности на заустављању процеса пропадања српског народа и Србије, макар да се на време информишемо о томе шта се ваља иза брега. Па кад се коначно неко досети прихватљивог модела заједничког деловања – да се информишемо и о томе. 

Др Миша Ђурковић, усудио се да јавно инесе у „Политици“ свој негативни коментар на покушај увођења наопако конципиране наставе о сексуалности у наш образовни систем. Сад покушавају да га оптуже за нетолеранцију.

На притисак јавности, пре свега удружених родитеља, први предлог је повучен, али Министарство просвете није се довољно оградило од стратегије ЛГБТ и осталих да децу образују у „новом кључу“. Није било никаквих смена, нити је ико преузео одговорност за накарадни пројекат и може се очекивати наставак ЛГБТ напада на српску децу. Логично је и да избор ЛГБТ активисте на место премијера неће зауставити те процесе.

Занимљиво је да у последње време креће посебан притисак на српске националне интелектуалце по разним основама.

Професор Милош Ковић и Миша Ђурковић спадају у први ешалон одговорних интелектуалаца којима је Србија виша вредност од личних интереса.

Рекло би се да власт, пошто је обесмислила опозицију, показује тенденцију да преко својих добровољних или организованих послушника контролише све који би могли да дигну глас против драматичних политичких потеза који се мање или више скривено припремају. Почев од СПЦ па преко интелектуалаца који имају одређени кредибилитет у српској јавности. Ако престанемо да реагујемо на овакве ствари – изгубили смо рат кога нисмо ни свесни.

Осећам обавезу да пренесем овде текст писма групе научника поводом притисака на др Мишу Ђурковића и притужбу некаквог повереника за нешто.

ПРОТИВ НАЛОГА ЗА „САМОКРИТИКУ“ НАУЧНОГ МИШЉЕЊА

Са великим узнемирењем примили смо вест да је помоћница Повереника за заштиту равноправности, затражила од нашег колеге, истакнутог научника др Мише Ђурковића да се „изјасни“ о притужби коју је упутила Поверенику, организација неутврђеног идентитета. А притужба је упућена на садржај текста др Мише Ђурковића, који је публикован у дневном листу Политика, дакле на стручно мишљење научника, јавно објављено. Већ та чињеница значи да је јавно мишљење о било ком проблему изложено одобравању и неслагању. Сваки читалац и организација, без или са идентитетом, може да се јави и да оспори тврдње које се саопште у јавности.

Уместо овакве јавне расправе, помоћница Повереника за заштиту равноправности се јавља са захтевом који личи на ону народну о „посипању пепелом“ или на чувену „самокритику“. Шта иначе може да значи позив да се аутор и то научни саветник изјасни о критици коју је њој неко доставио? Једино што у овој ствари може да се прихвати, јесте улазак критичара, ма ко то био, у простор јавног дискурса и да саопшти своје неслагање. Свако јавно изнето стручно становиште може да се подвргне критици у форми стручне расправе.

У оваквој пракси у којој парадржавни органи интервенишу у простор јавног мишљења, ми видимо угрожавање основних индивидуалних слобода гарантованих Уставом. Посебно указујемо да је ово већ други покушај ове канцеларије (први је био пре пет година када је нападнут универзитетски професор због изложеног става у настави) да се попут комесара меша у рад науке. Захтевамо да се престане са оваквим надгледањем мишљења истакнутих научника. Подржавамо сваки напор да се охрабре јавна стручна становишта јер од тога наше друштво може да има само користи, и одлучно се супротстављамо антидемократским покушајима ограничавања слободе научног рада.

У Београду, 14. јуна 2017.

Наслов и опрема: Стање ствари

 

stanjestvari.com/2017/06/27/novi-napad/

Прочитај без интернета:
6 гласовa