Лидер Демоса Миодраг Лекић позвао је јуче премијера Мила Ђукановића да поднесе оставку због чињенице да његова влада више нема легитимитет. У интервјуу за „Дан“ Лекић је казао да би у супротном Ђукановић показао презир према грађанима Црне Горе. Наводе о постојању плана Б, по којем би лидер Социјалдемократске партије Ранко Кривокапић стао на чело опозиције, у којој би био и Демос, назвао је неистинама, лукавством и подвалама.

Како коментаришете жестоку кампању ДПС-а против Скупштине и њеног предсједника након неизгласавања последњих предлога Владе?

– Концептуалне координате за кампању против аутономности Скупштине, дакле против уставног принципа подјеле власти, дао је премијер Ђукановић изјавом о „парламентарној диктатури”. За овај јавни испад премијер се још није извинио јавности. Није само у питању могуће политичко необразовање и дефицит политичке културе, већ очигледан отпор, па и страх центара власти од праве улоге Скупштине која у сваком демократском друштву мјери, контролише и ограничава извршну власт, односно владу. Нажалост, када поменемо нашу владу, мислимо и на интересно клијентелистичке кругове око ње.

Ви сте ових дана изашли са тезом да најновији догађаји на политичкој сцени имају елементе државног удара. Можете ли то кратко објаснити?

-Показујући свој недемократски карактер владајућа странка је покренула свој пропагандни механизам да бруталним нападима дисквалификује Скупштину. Тиме дисквалификује и легалност функционисања политичкоуставног система. Ова велика и несигурна галама представника власти се све више претвара у удружени подухват против уставног система и улоге Скупштине у систему подјеле власти. Како видимо, ни Филип Вујановић није пропустио да учествује у овом партијском хору. То су узурпаторски потези, дакако и са елементима државног удара. Иначе, у демократским земљама је познат редослед потеза приликом овако дубоких политичко-институционалних криза. Тежина наше ситуације се огледа и у томе да дубока политичка криза коинцидира са економијом у слободном паду, социјалном драмом грађана и још неизграђеном правном државом.

Који би то били потези у демократским земљама?

Веома јасни. Након одбијања у парламенту владиних закона и економских иницијатива, дакле након јасних, па и гласањем, израза неповјерења влади премијер би одмах поднио оставку. Затим би предсједник државе, под претпоставком да га имамо у правом својству, урадио следеће. Позвао би предсједнике парламентарних партија и шефове клубова да јавно саопште нихове предлоге за излазак из кризе, притом провјеравајући да ли у Скупштини постоји нова већина која би формирала и подржала нову владу. Та влада би трајала све док би имала подршку парламентарне већине, а најкасније до пријевремених или редовних избора.

Демос би подржао формирање такве владе?

– Да, Демос би подржао, из најмање два разлога. Као акт јавне одговорности за излазак из настале блокаде земље и као чин легалистичког поштовања демократско уставног система. И одмах да додам, уколико та нова влада не би током свог рада била, из било којег разлога, на потребној стручно политичкој висини Демос би јој ускратио подршку у парламенту, исто као што изражава неповјерење Ђукановићевој влади.

То је демократски редослед потеза. У недостатку демократске праксе, донекле и традиције, неки ће се можда изненадити оваквим редоследом потеза. Зато је нама потребан дуги марш кроз демократију и њена правила, како бисмо се заувијек ослободили узурпатора, олигарха, демагога и корупционаша на власти.

Али ствари не иду правцем који предлажете. Како то тумачите?

– Ово није био мој оригиналан предлог већ ток ствари на бази демократских правила која важе у демократским земљама. Укратко, демократска процедура којом треба изаћи из актуелног хаоса. Врло је могуће да Ђукановић нема намјеру да поднесе оставку. Ипак, дужност ми је да га као грађанин и посланик позовем да, у интересу земље, поштује правила и поднесе оставку. Свима јасно да је његова влада у овом тренутку нелегитимна. У супротном, он ће поново показати презир према грађанима и демократским правилима. Премијер то показује и ових дана не оглашавајући се поводом овако дубоке кризе у институционално паралисаној земљи. Умјесто премијеровог озбиљног обраћања нацији приређена је ова међусобно оптужујућа полемика у владајућој коалицији о томе ко је од њих више оштетио ову земљу. Дакле, на дјелу је велика галама која пуца од немоћи, с циничном претензијом нове игранке за јавност. У међувремену се губи драгоцјено вријеме за формулисање и почетак озбиљне реформске стратегије изласка земље из све драматичније кризе.

У јавности је од неких опозиционих личности, па и из медијских кругова блиских власти, било ријечи о тзв. плану Б, који наводно окупља дио опозиције и Ранка Кривокапића у неком коалиционом облику. Ту је уврштен и Демос. Како то коментаришете?

О томе сам се упознао у медијима. Утисак је да се ради о нечијем ситном лукавству, нешто јачој машти и великој неистини. Немајући намјеру да проучавам мотиве за лансирање такве конструкције саопштавам да нисам са никим разговарао о таквој могућности. Говори се и о плану по којем Кривокапић треба да стане на чело опозиције. Чак неки медији спекулишу да је на то и господин Дробнич утицао, па и неке амбасаде. То је друга подвала коју је неко смислио и која се врти у режимским медијима. Понављам то сам прочитао у медијима. Ништа више о томе. не знам.

Да ли је циљ свега дисциплиновање Скупштине и политичка елиминација њеног предсједника? Рецимо покретањем гласања о његовом разрјешењу са мјеста предсједника Скупштине?

– Мислим да је логично да ме примарно занима исход недемократске, рекао бих диктаторскототалитарне претензије да се дисциплинује Скупштина, и укине и ово мало подјеле власти у овој земљи. Персонални односи у владајућој коалицији све док она постоји, укључујући намјере обрачуна у њој, ме мање интересују. Уосталом, сачекајмо даљи развој догађаја у владајућој коалицији.

Трећа теза која се понавља гласи да је Запад одлучио да ,,погура опозицију иа „власт“?

– Чињеница да ову причу гурају у режимским медијима, што значи да је она смишљена у специјалним пунктовима око владе, говори само да нешто властима у последње вријеме не иде најбоље на међународном плану. Што се тиче опозиције, сада говорим у име Демоса, нама није потребно да нас погура ни Запад, ма шта под тим подразумијевали, нити нико други. Нама је довољно да Запад не „гура” овдашњу власт под сјенкама корупције и мафије, између осталог и због њиховог кредибилитета у овој средини. Својом озбиљном политиком и јавним дјеловањем Демос примарну одговорност има према домаћој јавности. Демос ће настојати да помири наше истоке и западе, да затим заједно сагледамо у каквим цивилизацијским координатама и актуелним груписањима треба тражити мјесто Црне Горе. Све то промишљати и одлучивати на јаван и демократски начин, отворени према међународној заједници, али без колонијалне свијести, све у интересу Црне Горе.

www.in4s.net/index.php/djukanovic-da-podnese-ostavku/

0 гласовa